Корисник:Nemanja0101/песак
| Ухтред | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 970. |
| Место рођења | Бамберг, северна Енглеска, Краљевство Нортамбрија |
| Датум смрти | 1016. (45/46 год.) |
| Место смрти | Вигхил, Јоркшир, Краљевство Енглеска |
| Породица | |
| Супружник | Егфридa, Сигa, Елфгифа |
| Потомство | Еалдред II гроф од Нортамбрије, Еадфулв, Госпатрик, Еалдгит |
| Родитељи | Валтеоф I |
| Династија | Динстација Берниција |
| Гроф Бамберга, Гроф Јорка, Гроф Нортамбрије | |
| Период | 1006. - 1016. године |
| Претходник | Валтеоф I |
| Наследник | Еалдред II гроф од Нортамбрије |
Ухтред од Бамбурга или Ухтред Смели (енгл. Uhtred the Bold - по неким списима и Uchtred; преминуо око 1016), је био владар Бамбурга, и од 1006. до 1016. гроф Нортамбрије. Он је био син Валтеофа I, владара Бамбурга (Бебанбурга), чија је породица Еадвулфингови, вековима владала околним регионом. Смрт Ухтреда, извршена атентатом, описана је у средњовековном, историјском делу, О опсади Дарама, и она се узима као почетна тачка крвне освете. Надимак Ухтред Смели му се преписује кроз историју како би се јасно одвојио од Ухтреда, сина Еадвулфа I из Бамбурга.
Записи из периода 11. века приказују име Ухтред на списку сведока краља Етлреда Неспремног, најстарији од тих списа је из 1009. године, где је Ухтред наведен као дукс(лат. dux). Dux је латинска реч за некога који је поседовао титулу регионалног гувернера или елдормана, или у Ухтредовом случају титулу грофа(енгл. earl). Како су списи тада записивали оне који би дошли на краљевски двор, и прикључили се витану, верује се да је Ухтред био значајна и утицајна особа овог периода, на то указује и да му је краљ Етлред дао руку своје ћерке.[1]
.jpg)
Достигнућа[уреди | уреди извор]
У 995. години, према Симеону од Дарама, када су мошти Светог Катберта пренесене из Честер-ле-Стрита у Дарам, Ухтред је отишао до Дарама са својим монасима да направи место за нову катедралу. Нова катедрала је подигнута од стране епископа Алдуна од Дарама, и Ухтред је оженио Алдунову ћерку, Егфриду, вероватно у овом временском периоду. Због брака са Егфридом, Ухтред је добио неколико поседа који су припадали цркви.[2]
У 1006. години краљ Малколм II Шкотски напао је Нортамбрију и ставио скоро основани епископски град Дарам под опсаду. У истом временском периоду Данци су пустошили и пљачкали јужну Енглеску, те тадашњи краљ енглеске Етелред Неспремни није могао да пошаље помоћ Нортамбрији. Елдорман Валтеоф је био превише стар за битку, те је остао у свом замку у Бамбургу. Елдорман Елфхелм од Јорка, такође није предузимао никакве мере. Преузимајући улогу свог оца, Ухтред је сазвао војску Берниције и Јоркшира, и извојевао одлучујућу победу над Шкотима. Жене које су живеле у оближњим крајевима су биле запослене да перу главе одрубљеним Шкотима, добијајући за узврат краву за сваку главу коју оперу, опране главе су стављене на колце испред зидина Дарама.
Етлред Неспремни је наградио Ухтреда елдорманијом( територијлна јурисдикција у средњовековној Енглеској) Бамбурга, иако је Ухтредов отац још увек био жив. Етлред је такође наредио погубљење Елфхелма од Јорка, допустивши Ухтреду да преузме титулу еалдормана Јорка, овим је извршено уједињење северне и јужне Нортамбрије, којимa је владала племићка кућа Бамбург. Етлред није веровaвао скандинавској популацији јужне Нортамбрије и желео је Англосаксонца на трону.[3]:15–16
Како се Нортамбрија налазила између Шкотске и саксонских краљевстава на југу није било сигурно на којој ће страни ова краљевина завршити након евентуалног уједињена Енглеске.[1]
Након што је добио ове поседе, Ухтред се развео од своје жене, Егфриде, и оженио се Сигом, ћерком Стира, који је био син Улфа. Стир је био богат становник Јорка. Изгледа да је Ухтред покушавао да добије политичке савезнике међу Данцима у Деири. Ухтред је добио двоје деце са Сигом, Еадфулва, касније Еадфулв III, и Госпатрика. Госпатриков унук је био озлоглашени Еадфулв Рус који је убио епископа Валчера. [3]:15–16
Године 1013. краљ Данске Свен I Рашљобради напао је Енглеску, пловећи естуаром Хамбер и реком Трент до града Геинсборов, Линколншир. У овом граду се срео са Ухтредом, који му се обавезао на лојалност, као и сви Данци на северу. Етлред Неспремни бива прогнан у Нормандију. Након што се и Лондон коначно предао, Свен је постао краљ на Божић 1013. године; међутим он се повукао са те позиције само 5 недеља касније. Свен умире у, или близу, Геинсборова 2. фебруара 1014. Након његове смрти, Етлред успева да се врати из прогнанства и поновно успостави своју владавину. Ухтред се, као и многи други, као што је Инграм из Отаре, поново заклео на верност Етлреду. Ухтред се, такође, у овом временском периоду, оженио Етрледовом ћерком Елфгифом.[3]:15–16
Смрт[уреди | уреди извор]
Године 1016. Ухтред је био у војној кампањи у Чеширу и околним грофовијама са Етлредовим сином Едмундом Гвозденим. Док је Ухтред био ван свог поседа, Свенов син, Кнут, напао је Јоркшир. Војска предвођена Кнутом била је далеко надмоћнија, те је Ухтред био приморан да га призна као краља Енглеске.
Кнут је позвао Ухтреда на мировни састанак, међутим на путу до тамо, код Вигхила, Ухтред и четрдесет његових људи је убијено од стране Турбранда Заштитника, који је имао тајно допуштење да изврши ово дело директно од Кнута. Ухтреда је на трону Берниције наследио његов брат, Еадвулф Кудел. Кнут је јужни део Нортамбрије дао Ерику од Хлатира. [2]
Бракови и проблеми[уреди | уреди извор]
Ухтред се женио три пута, и имао је деце из сваког брака.
Прво се, око 995. године, оженио Егфридом, ћерком епископа Алдуна од Дарама. Ухтред се развео од ње пре 1006. године, али не пре него што су имали једног сина:
- Еалдред II, Гроф Нортамбрије, преминуо 1038. године.
Други пут, око 1004. Ухтред је оженио Сигу, ћерку Стира Улфсона од Јорка. Захтев за допуштање овог брака је био да Ухтред убије Стировог непријатеља Турбранда Заштитника. Ово се није догодило, али су ипак имали двоје деце пре него што су се развели око 1006. године:
- Еадфулв, постаје гроф Нортамбрије након што је његов брат Еалдред преминуо 1041. године
- Госпатрик, отац или деда Еадвулф Руса.
Трећи и задњи брак Ухтреда је био са Елфгифом, ћерком Етлреда Неспремног, из овог брака Ухтред има једну ћерку:
- Еалдгит, преткиња грофова од Данбара;[4][5] удала се за Малдреда, такође назаваног сином "аристократе Кринана" у делу О опсади Дарама( постоји могућност да је он заправо Кринан од Данкелда, што би значило да је Малдред заправо брат Данкана I Шкотског, али погледати Аирда за савремене сумње.[6]
Замак Бамбург[уреди | уреди извор]
Замак Бамбург, утврђење Ухтреда, је место на којем су постојала утврђења још од античких времена. Садашње зидине замка, високе око 46 метара, и његова површина датирају од 12. века, ово утврђење је направљено од стране Иде од Берниције, првог владара Берниције. Замак се налази на обалама Нортамбрије. Помињан је у легендама, као замак Ланселота, витеза округлог стола. Замак је био укључен и у Ратовима двеју Ружа.Првобитно је ово место било уточиште Брита, након тога га преузимају Англи, на челу са краљем од Берниције, Идом. Велики број краљева Нортамбрије је крунисан на овом месту. Замак је нападнут од Викинга 993. године , па потом од Нормана, под чијом је администрацијом обновљен, издржавајући опсаду од Вилхема II 1095. године. Данашњи остаци потичу од Хенрија II, који је постао краљ Енглеске 1154. Током 16. и 17. века замак Бамбург није играо битну улогу, док га није купио епископ из Дарама, Креве. Данас је замак у поседству потомака Вилијама Армстронга, инжењера који га је купио 1894. године.[7][8]
Потомци[уреди | уреди извор]
Убиство Ухтреда од стране Турбранда Заштитника започело је крвну освету која је трајала много година и постала предмет историјског дела, О опсади Дарама. Ухтредов син Еалдред је осветио свог оца убивши Турбранда, али је Еалдред заузврат убијен од стране Турбрандовог сина, Карла.
Еалдредова освета морала је да чека до седамдесетих година 11. века, када је Валтеоф II, Еалдредов унук наредио својим војницима да убију већину Карлових синова и унука. Ово је пример ноторних крвних освета у Нортамбрији које су биле итекако честе у то време.[3]:17–19
Ухтредова династија је наставила да влада Берницијом. Прво га је, од потомака, наследио Еалдред, гроф од Бамбурга (преминуо 1038) његов син из брака са Егфридом, а након тога син из брака са Сигом, Еадвулф (преминуо 1041).
Након Норманског освајања Енглеске, Еадвулфов син Освулф, 1067. године је на кратко време држао грофовију Нортамбрије, убрзо је и он убијен, а њега је наследио Ухтредов унук из трећег брака (Освуфлов ујак) , Госпатрик, који је био гроф Нортамбрије од 1068. до 1072. , када је био приморан да побегне у Шкотску. Његова замена је био Еалдредов унук по ћерци, Валтеоф II, који је био смакнут и погубљен 1076. због издаје. Убиство његове норманске замене, Валчера, епископа Дарама, од стране Ухтредовог наследника Еадвулфа Руса, навело је Вилијама I Освајача да пошаље своју војску на север како би регион ставио под контролу. У Шкотској, наследници грофа Госпатрика су држали грофовију Данбара вековима.
У популарној култури[уреди | уреди извор]
Бернард Корнвел је био инспирисан да напише свој серијал Саксонске приче након што је сазнао о потомцима Ухтреда Смелог, који је инсипирација за протагонисту приче грофа Ухтреда од Бебанбурга.[9][10]Неколико догађаја у овом серијалу су засновани на животу Ухтреда Смелог, као што је опсада Бебанбурга од стране Шкота и главе натакнуте на колце; међутим, у поређењу са многим ликовима у књизи који су уско повезани за историјским личностима, као што су Алфред Велики, Гутрум и краљ Гухтред, главни лик Ухтред је фиктиван: он живи у средини 9. века - када се догодила битка код Јорка(867) он је имао 10 година, што је више од 100 година пре историјског Ухтреда Смелог. Овај фиктивни владар Ухтред од Бебанбурга је протагониста у телевизијској серији Последње краљевство(енгл. The Last Kingdom) и у филму The Last Kingdom: Seven Kings Must Die, оба дела су базирана на Саксонсим Причама.
Серија Последње краљевство (енгл. The Last Kingdom) смештена је у време оснивања краљевине Енглеске, и поред Ухтреда прати причу Алфреда Великог, као и његове потомке, све до унука који је основао Енглеску. Ухтред је овде приказан делом истинито, делом фиктивно, с озбиром да ни сам режисер овог дела није имао пуно информација о Ухтреду. Историјски контекст приче је делом тачан и приказује сукоб Саксонаца, Бритона и Данаца, и борбу последњег саксонског краљевства Весекса. Ухтред је приказан као борац који мења стране у овом конфликту.[9]
Нетачност ове серије је у томе што Ухтред никада није живео у истом времену кад и Алфред Велики. Владавина Алфреда је била од 871-886, скоро век пре него што се Ухтред родио. Међутим, Ухтред се, и историјски, срео са викингом Кнутом, што је приказано у серији.[11]
Још једна нетачност серије је то што Ухтред, син од Ухтреда, није постојао, већ је постојао само Ухтред, син од Валтеофа од Бамбурга. У историји је постојао још један Ухтред који се везује за Бамбург, а то је Ухтред, син од Еадвулфа, господара Бамбурга. Овај Ухтред је забележен као фигура блиска краљу Едварду од Весекса(сину Алфреда Великог), што има сличности са серијом.[1]
Два радио драмска дела Адриана Морбија, The Corsaint (око 1986) и његов наставак The King of the North Rides his Horse through the Sky (1992), пружају драматичне интерпретације приче о опсади Дарама и одсеченим главана на колцима, које је прате историјског Ухтреда. Ова дела су емитована на BBC Radio 3 каналу.
Претходници[уреди | уреди извор]
| 1. Еадвулф I од Бамберга | ||||||||||||||||
| Еалдред I од Бамберга | ||||||||||||||||
| Освулф I од Бамберга | ||||||||||||||||
| Валтеоф од Бамберга | ||||||||||||||||
| Утред Смели од Бамберга | ||||||||||||||||
Стабло и приказ наследства титула[уреди | уреди извор]
| Еалдред II | ||||||||||||||||
| Валтеоф II | ||||||||||||||||
| 1. Ухтред Семли | ||||||||||||||||
| Еадвулф Кудел | ||||||||||||||||
| Еадвулф, син Ухтреда. | ||||||||||||||||
| Освулф | ||||||||||||||||
| Госпатрик | ||||||||||||||||
*Еалдред је привремено држао титуле Еадвулфа Кудела након његове смрти, међутим, након што је Еалдред преминуо оне се преносе на Еадвфула, Ухтредовог сина, те иду том линијом све до Госпатрика, када се титула после њега преноси Валетофу II.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „The real Uhtred of Bebbanburg: the historical inspirations for The Last Kingdom’s hero”. HistoryExtra (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-15.
- ^ а б Aird, William M. (23. 9. 2004). „Uhtred, earl of Bamburgh”. Oxford Dictionary of National Biography (на језику: енглески). doi:10.1093/ref:odnb/27981. Приступљено 2024-05-12.
- ^ а б в г Kapelle, William E. (1979). The Norman Conquest of the North. University of North Carolina Press. ISBN 978-0709900405.
- ^ Paul, James Balfour (1906). „The Scots Peerage” (PDF) (3 изд.). стр. 240—241. Приступљено 2024-05-12.
- ^ Weir, Alison (1989). Britain's Royal Families: The Complete Genealogy. The Bodley Head. стр. 23. ISBN 978-0370313108.
- ^ Aird, William M. (1998). St Cuthbert and the Normans: The Church of Durham, 1071-1153. Boydell Press. стр. 69. ISBN 978-0851156156.
- ^ „Bamburgh Castle | History, Description, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-15.
- ^ „Bamburgh | Castle, Northumberland, Coast, & Map | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-15.
- ^ а б „BBC Two - The Last Kingdom, Series 1 - An introduction by Bernard Cornwell, author of The Last Kingdom and The Pale Horseman”. BBC (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-12.
- ^ Solomon, Emily (2014-02-01). „Bernard Cornwell Talks The Pagan Lord, The Challenges of Historical Fiction, And Future Plans”. Emertainment Monthly (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-12.
- ^ „Who was Uhtred of Bamburgh?”. Sky HISTORY TV channel (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-15.
Извори[уреди | уреди извор]
- Stenton, Sir Frank M. Anglo-Saxon England Third Edition. Oxford University Press, 1971 ASIN 0192801392 ISBN 978-0192801395
- Fletcher, Richard. Bloodfeud: Murder and Revenge in Anglo-Saxon England. Allen Lane 2002 ISBN 978-0713993912
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Lee, Sidney, ур. (1899). „Uhtred (d. 1016)”. Речник националне биографије. 58. London: Smith, Elder & Co.- Ælfgifu (1002–1042), on geni.com
