Корисник:Tamrais7521/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Гозба у Левијевој кући
УметникПаоло Веронезе
Година1573.
ПравацРенесанса
ТехникаУљана техника
МестоГалерија Академије у Венецији

Гозба у Левијевој кући[уреди | уреди извор]

Гозба у Левијевој кући или Христос у кући Левијевој је слика сликана уљаном техником, настала је 1573. и насликао ју је сликар Паоло Веронезе (итал. Paolo Veronese), насликана је на једном од највећих платна 16. века, димензија 560 × 1,309 центиметара.[1] Тренутно се налази у Галерији Академије у Венецији. Веронезе ју је насликао за зид доминиканског манастира који се зове Basilica di Santi Giovanni e Paolo.[2] Ова слика је прво требало да буде Тајна вечера, да би заменила Тицијаново дело које је уништено у пожару 1571.[2] године. Слика је директно везана за 5. поглавље Библије што је јасно из натписа који је уметник написао. Слика приказује банкет у коме је Христос у центру слике.[3] Међутим, дошло је до истраге у Светој инквизицији у Венецији.[4] Након тога је Веронезе оптужен за непоштовање, такође је поменут и и јереси.[4]

Тема[уреди | уреди извор]

Прво је ова слика требала да замени слику Тајна вечера коју је насликао Тицијан Вечели (итал. Tiziano Vecelli), та слика је страдала у пожару.[2] Међутим, Веронезе је променио тему слике након суђења. Измењен и садашњи наслов се односи на пети део из Јеванђеља по Луки, у ком је Исус позван на гозбу:

„И приреди му Левије код куће своје велику гозбу; и бјеше мноштво цариника и других који сјеђаху са њим за трпезом. И гунђаху књижевници њихови и фарисеји говорећи ученицима његовим: Зашто са цариницима и грјешницима једете и пијете? И одговарајући Исус рече им: Не требају здрави љекара него болесни. Нисам дошао да позовем праведнике него грјешнике на покајање.” (Јеванђеље по Луки 5: 29-32)[5]

Догађај на овој слици приказује како Христос најављује да ће га један од његових ученика издати, што и показују узбуркане реакције фигура на слици.[6] Слика има а много фигура и римске архитектуре, има човека коме крвари из носа, робова и пијаних Немаца.[6] Међутим, ове фигуре су сматране неприкладним за религиозно уметничко дело. [6]Према Цркви, верски догађаји треба да буду прказани најближе ономе како су се догодили и уметник не сме да додаје ништа.[6]

  • Детаљ незналице како држи папагаја Апостола како му виљушком вади зубе
    Детаљ незналице како држи папагаја Апостола како му виљушком вади зубе
  • Детаљи деце
    Детаљи деце
  • Детаљи пијаних Немачких војника
    Детаљи пијаних Немачких војника

Опис[уреди | уреди извор]

Свети Петар и Свети Јован са Јудом који је неприкладно насликан као фигура у црвеном

Слика приказује банкет и у центру слике се налази Христов лик.[3] Људи који га окружују, међусобно комуницирају и њихове фигуре су насликане у различитим положајима и различитим позама.[3] Слика подсећа на триптих зато што садржи велике стубове и високе сводове.[3] Сводови у овој слици подсећају на облик тријумфалне капије која метафорички описује Христово васкрсење. [2]Тријумфалне капије су биле честа појава у старом Риму и налазиле су се у видљивим подручијима како би скренуле пажњу на на људе или на догађаје којима су посвећене. Фокус се налази на централном делу слике, са леве и десне стране се налазе степенице које чине композицију слике.[7] Уметник је насликао ово дело тако да степениште визуелно подстиче око посматрача да иде ка Христовом лику.[8] Архитектура ове слике је слична црквама на северу Италје које су инспирисане старим Римом.[8] Ове цркве су биле познате по великим степеницама које су водиле до улаза у цркву као и у овој слици[8]. Празан простор иза Христа чини тај простор небеским. У композицији ове слике, Веронезе није користио линеарну перспективу, већ је радио тако да се дијагонале у исто време приближавају једној тачки.[8] Претпоставља се да Веронезе није хтео да ради линеарну перспективу јер је био забринут због велике површине која треба да буде насликана и због много углова из којих би посматрачи могли да гледају ово уметничко дело.[2] Такође се претпоставља да је распоред простора ове слике био од највећег значаја за Веронезеа јер је у свом сведочењу поменуо да су фигуре које су увредиле Свету инквизицију посебно досликане на другом нивоу слике изнад Христа и његових апостола.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

После три месеца након што је Веронезе завршио своје дело, оптужен је и тражено је од њега да одговори на питања о елементима слике који су сматрани неприкладним и који нису погодни за приказ Тајне вечере.[4] Свету инквизицију у Венецији је чинило шест чланова. Вођа инквизиције је био одговоран за испитвање уметника и он је био главни инквизитор.[4] Циљ је био да се одржи миран и складан однос на верском и политичком нивоу између Венеције и Рима.[4] Зато што су вековима Венеција и Ватикан били сложни у свом Хришћанском веровању и зато што су били против свега што је било против Католичке вере, унутар Свете инквизиције је све било складно.[4] Иако у Венецији Света инквизиција углавном није изрицала оштре казне, једина је која је имала моћ да позива на смртне казне. Пошто је инквизиција имала то овлашћење, испитивање од стране инквизиције је се сматрало догађајем који треба озбињно да се схвати. Једна од теорија зашто је Веронезеа испитивала Света инквизиција је то што је инквизитор желео да докаже и да покаже да је способан за посао који обавља.[4] Ово је било неопходно јер је постао нови Нунциј који је радио са папом у Риму. Према овој теорији, претпоставља се да је испитивање било потребно само Светој инквизицији. На крају се ово испитивање можда уопште није односило на Веронезеа, његово уметничко дело или на његову иконографију.[4]

У Ренесанси није било уобичајено да покровитељ уметничког дела даје било какве одредбе на тему како је уметник на слици приказао причу или дешавање.[9] Постоје докази да је композиција слике била препуштена искључиво уметнику, то је и наведено у једној расправи око сликарства коју направио Леон Батиста Алберти (итал. Leon Battista Alberti) 1435. године.[9] Ово је довело до тога да уметник сам бира како ће да прикаже нешто.[9] Обзиром на то да је било уобичајно да уметници стварају сопствену композицију по тематици уметничког дела ког стварају, Света инквазиција је и поред свега тога судила уметнику Веронезеу, а не покровитељу дела.[9] Током испитивања, од Веронезе а је затражено да објасни зашто слика садржи „дворске луде, пијане Немце, патуљке и друге сличне фигуре“, као и неприкладне костиме.[10] Веронезе је у своју одбрану тврдио да ова слика има велику површину коју је требао да попуни, тако да је у суштини морао да попуни сваки сваки део слике који је остао ненасликан. Веронезе је такође изјавио да сматра да се ове фигуре налазе удаљено од Христа и и да не компромитују слику Тајне вечере.[2]

Док је Веронезе на овај начин сликао Гозбу у Левијевој Кући сматра се да је директно ишао против Тридентског сабора и да је та одлука настала као део контрареформације.[11] Тридентски сабор је доставио запис веома строгих правила којих се морају придржавати ствараоци верских уметничка дела.[11] Да би Тридентски сабор спречио било какву врсту нелагоде, наложио је да верска уметничка дела не смеју да садрже било коју врсту декоративних или естетских додатака и да је то строго кажњиво.[11] Према запису суђења Веронезеу за Гозбу у Левијевој кући, уметник је јасно навео да је додатни простор искористио попунио фигурама како би створио комплетну композицију слике. Међутим, начин на који је то урадио био је директно кршење правила Тридентског сабора.[11] Веронезеова изјава уоппште није утицала на одлуку Свете инквизиције.[6] Света инквизиција је Веронезу јасно ставила до знања да је по њиховом мишљењу да је угрозио католичку веру и да мора да исправи своју грешку.[6] На крају је Света инквизиција изјавила да Веронезе мора да промени своју слику року од три месеца.[6] Уместо тога, он је једноставно променио назив слике у Гозба у Левијевој кући, која је такође део из Јеванђеља по Луки, али је знатно мање религијски повазано јер у том делу Јевањђеља по Луки наводе грешнике као присутне.[6] Да би уклонио било какву асоцијацију на апостола Симона, Веронезе је одлучио да на слику дода натпис и тако повеже уметничко дело са Левијем.[11] После овога слика више није осуђивана. Оваква суђења постоје и данас.[12]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The Feast in the House of Levi”. Gallerie Academia Venezia (на језику: енглески). 2020. 
  2. ^ а б в г д ђ е Rosand, David (1973). Theater and Structure in the Art of Paolo Veronese". The Art Bulletin (на језику: енглески). doi:10.1080/00043079.1973.10789741. 
  3. ^ а б в г „Paolo Veronese Feast in the House of Levi”. Khan Academy. 2020 (на језику: енглески). 2020. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж Grasman, Edward (2009). "On Closer Inspection - The Interrogation of Paolo Veronese". Artibus et Historiae. 30 (59): 125–132 – via JSTOR. (језик: енглески)
  5. ^ „Свето Јеванђеље по Луки”. rastko.rs (на језику: енглески). Нови завјет. 
  6. ^ а б в г д ђ е ж Partridge, Loren W. (2015). Art of Renaissance Venice, 1400-1600. University of California Press. pp. 162–163. (језик: енглески)
  7. ^ Ignatjeva, O. A.; Esipov, V. V.; Losj, O. K. (2019) (2019). „Triumphal Arch and Triumphal Procession as Antiquity Identification means in European Society in the 15-17 Centuries”. Materials Science and Engineering (на језику: енглески). IOP Science. Bibcode:2019MS&E..667a2032I. doi:10.1088/1757-899X/667/1/012032. 
  8. ^ а б в г Gisolfi, Diana (2003). "Veronese [Caliari], Paolo". Grove Art Online: 11 – via OneSearch. (језик: енглески)
  9. ^ а б в г Hope, Charles (1986). "Religious Narrative in Renaissance Art". Journal of the Royal Society of Arts. 134 (5364): 807 – via JSTOR. (језик: енглески)
  10. ^ „Transcript of Veronese's testimony” (на језику: енглески). 
  11. ^ а б в г д Archer, Madeline Cirillo (2005). Moose, Christina J. (ed.). Great Lives from History: Renaissance & Early Modern Era, 1454-1600 Paolo Veronese. Salem Online. (језик: енглески)
  12. ^ Khan Academy (2020), https://www.khanacademy.org/humanities/renaissance-reformation/high-ren-florence-rome/late-renaissance-venice/a/transcript-of-the-trial-of-veronese. „Transcript of the Trial of Veronese"”. Khan Academy (на језику: енглески). 

Извори[уреди | уреди извор]

  • Archer, Madeline Cirillo, and Christina J. Moose (ed). Great Lives from History: Renaissance & Early Modern Era, 1454-1600 Paolo Veronese. Salem Online, 2005
  • Gallerie Academia Venezia. “The Feast in The House of Levi.” Last modified 2020. http://www.gallerieaccademia.it/en/feast-house-levi.
  • Gisolfi, Diana. “Veronese [Caliari], Paolo.” Grove Art Online (2003): 11. OneSearch.
  • Grasman, Edward. “On Closer Inspection – The Interrogation of Paolo Veronese.” Artibus et Historiae
  • Harris, Dr. Beth, and Dr. Steven Zucker. “Verones’s Feast in the House of Levi.” Smarthistory at Khan Academy.
  • Hope, Charles. “Religious Narrative in Renaissance Art.” Journal of the Royal Society of Arts
  • Ignatjeva, O. A., Esipov, V. V., and Losj, O. K. "Triumphal Arch and Triumphal Procession as Antiquity Identification means in European Society in the 15-17 Centuries." Materials Science and Engineering 667 (2019). IOP Science.
  • "Transcript of the Trial of Veronese." Khan Academy. 2020.
  • Norman Land, "Poetic License" in The Potted Tree: Essays in Venetian Art, Camden House, 1994.
  • Partridge, Loren W. Art of Renaissance Venice, 1400-1600. University of California Press, 2015.
  • Rosand, David. “Theater and Structure in the Art of Paolo Veronese.” The Art Bulletin
  • Rosand, David. Painting in Sixteenth-Century Venice: Titian, Veronese, Tintoretto. Cambridge

Остало[уреди | уреди извор]

Хардвард

Спољашњи видео-запис
Паоло Веронезе, Гозба у левијевој кући

Паоло Веронезе на Артсиклопедији

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Tamrais7521/песак&oldid=25908786”