Паоло Веронезе
Паоло Веронезе (Каљари) | |
---|---|
![]() | |
Датум рођења | 1528. |
Место рођења | Верона Млетачка република |
Датум смрти | 19. април 1588.59/60 год.) ( |
Место смрти | Венеција Млетачка република |
Правац/традиција | Ренесанса |
Утицао на | Велсакеза • Рубенса • Делакроа |
Утицаји од | Коређа • Микеланђела |
Најважнија дела |
Паоло Веронезе (право име: Паоло Каљари, итал. Paolo Cagliari/Caliari, Paolo Veronese, 1528 — 19. април 1588) је венецијански сликар из епохе ренесансе, односно маниризма. Он је пореклом је из Вероне, по којој је добио надимак Веронезе.

Са Тицијаном и Тинторетом се сматра једним од тројице великих сликара позне ренесансе. Његове слике су познате по наративним и драматичним илузионистичким приказима на огромним форматима, по богатој архитектури у позадини, и по светлу и блиставом колориту, као што су Венчање у Кани (1563) и Гозба у кући Левија (1573). Укључен са Тицијаном, за генерацију старијим, и деценију старијим Тинторетоом, Веронез је један од „сјајног трија који је доминирао венецијанским сликарством цинквецента“ и касне ренесансе у 16. веку.[1] Познат као врхунски колориста, а након раног периода са маниризмом, Паоло Веронезе је развио натуралистички стил сликања, под утицајем Тицијана.[2]
Његова најпознатија дела су сложени наративни циклуси, изведени у драматичном и живописном стилу, препуни величанствених архитектонских поставки и блиставе сценографије. Посебно су познате његове велике слике библијских гозби, препуне ликова, насликане за трпезарије манастира у Венецији и Верони, а био је и водећи венецијански сликар плафона. Већина ових дела остаје ин ситу, или бар у Венецији, а његова заступљеност у већини музеја углавном је се састоји од мањих дела попут портрета који га не показују увек у најбољем или најтипичнијем облику.
Одувек су га ценили због „хроматског сјаја његове палете, раскоши и осећајности његове употребе четкица, аристократске елеганције његових фигура и величанствености његовог призора“, али се сматрало да његов рад „не дозвољава изражавање дубоког, људског или узвишеног“, и међу „великом тројком“ модерна критика га је често најмање цени.[1] Без обзира на то, „многи од највећих уметника ... могу се убројити међу његове поштоваоце, укључујући Рубенса, Вата, Тијепола, Делакроа и Реноара“.[3]
Животи и рад[уреди | уреди извор]
Рођење и имена[уреди | уреди извор]
Веронезе је своје презиме добио по свом родном месту Вероне, тада највећег поседа Венеције на копну. Попис становништва у Верони сведочи да је Веронезе рођен негде 1528. године у породици каменорезаца, или spezapreda на венецијанском језику, званог Габриел, и његове супруге Катерине. Он је био њихово пето дете.[4] У то време је било уобичајено да се презимена преузимају из очеве професије, те је стога Веронезе био позната као Паоло Спезапреда. Он је касније променио име у Паоло Калијари, јер је његова мајка била ванбрачна ћерка племића по имену Антонио Калијари.[5] Његова најранија позната слика је „П. Калијари Ф.”, што је „прва позната инстанца у којој је користио ово презиме”, а након што је неколико година у Венецији користио „Паоло Веронезе”, након око 1575. године наставио је да потписује своје слике као „Паоло Калијари”.[5] Пре прошлог века често су га звали „Паоло Веронезе” да би га разликовали од другог сликара из Вероне, „Алесандра Веронеза”, данас познатог као Алесандро Турки (1578–1649).[6]
Младост[уреди | уреди извор]

До 1541. године Веронезе је био шегрт код Антонија Бадила, који је касније постао његов таст, а 1544. био је шегрт Ђованија Франческа Карота; обоје су били водећи сликари у Верони.[5] Олтарска слика коју је Бадил сликао 1543. године укључује упечатљиве одломке који су највероватније били дело његовог петнаестогодишњег шегрта; Веронезов превремени таленат убрзо су превазишао ниво радионице и он 1544. више није радио под Бадилом.[7] Иако обучен у култури маниризма који је тада био популаран у Парми, убрзо је развио сопствену склоност за озаренију палету.[8]
У касним тинејџерским годинама сликао је дела за важне цркве у Верони, а 1551. године млетачки огранак важне породице Гиустинијани изнајмио га је да ослика олтарску слику њихове капеле у цркви Сан Франческо дела Вигна, која је тада била у потпуности обновљена по дизајну Јакопа Сансовина. Исте године радио је на уређењу виле Соранзо близу Тревиза, са својим веронезшким колегама Ђиованијем Батистом Зелотијем и Анселмом Канеријом. Остали су само фрагменти тих фресака, али се сматра да су били важни за утврђивање његове репутације. Опис Карла Ридолфија скоро век касније помиње да је једна од митолошких тема била Даријева породица пред Александром, ретка тема у Веронезовом највећем третману световне историје, која се сада налази у Националној галерији у Лондону.[9]
Галерија слика[уреди | уреди извор]
Свадба у Кани, 1562–1563. Лувр
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Freedberg, Sydney J. (1993). Pelican History of Art, ур. Painting in Italy, 1500–1600. Penguin Books Ltd. стр. 550—60.
- Penny, Nicholas, National Gallery Catalogues (new series): The Sixteenth Century Italian Paintings, Volume II, Venice 1540–1600, 2008, National Gallery Publications Ltd, ISBN 1857099133
- Rearick, W. R.: The Art of Paolo Veronese 1528–1588, National Gallery of Art, 1988
- Rosand, David, Painting in Sixteenth-Century Venice: Titian, Veronese, Tintoretto, 2nd ed 1997, Cambridge UP ISBN 0521565685
- Watson, Peter; Wisdom and Strength, the Biography of a Renaissance Masterpiece, Hutchinson, 1990, ISBN 009174637X
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Паоло Веронезе на Викимедијиној остави. |
- Паоло Веронезе на Артсиклопедији
- Биографија
- Art view; Homage to a Gentleman of Verona
- Veronese biography on Web Gallery of Art with link to images of many of his paintings
- Paolo Caliari – Biographical article in the 1911 Catholic Encyclopedia
- Gallery at Museum Syndicate