Корисник:Teekee02/песак
| Прича о љубави и тами
хебр. סיפור על אהבה וחושך енгл. A Tale of Love and Darkness | |
|---|---|
| Жанр | биографија драма |
| Творац | Натали Портман |
| Режија | Натали Портман |
| Главне улоге | Натали Портман
Гилад Кахана Амир Теслер Мони Мошонов |
| Година | 2015. |
| Трајање | 95 минута |
| Земља | Израел, Сједињене Америчке Државе |
| Језик | хебрејски
арапски енглески руски |
Прича о љубави и тами (хебр. סיפור על אהבה וחושך, енгл. A Tale of Love and Darkness) је филм који је режирала Натали Портман. По жанру, филм се сврстава драму с елементима историје.[1] Филм се такође сврстава и у биографију јер је рађен по аутобиографском и истоименом роману Прича о љубави и тами Амоса Оза, израелског писца.[2] Широј публици доступан је од 2015. године, године када је први пут јавно представљен на Канском филмском фестивалу.[3]
Радња филма[уреди | уреди извор]
Одрасли Амос Оз присећа се свог раног детињства проведеног у Британском мандату над Палестином са својим родитељима – мајком Фанијом и оцем Аријеом. Његова породица је емигрирала из Европе у Јерусалим и они су Ашкенази. Читава ситуација утиче неповољно на Амосову мајку Фанију јер је Јерусалим пун немира у то време, а њихова родбина живи у Тел Авиву, што значи да нису у могућности да буду у блиском контакту. Амос је једино дете својих родитеља, и посебно је близак са својом мајком, која му често прича приче засноване на свом претходном искуству и које потичу из њеног животног окружења из детињства.
Поред разних дечачких невоља, Амос приповеда и о датуму након којег ће им се живот променити – 29. новембар 1947. Амосова породица се заједно с људима из суседства окупља око радија на улици, како би чула усвајање плана Уједињених Нација о подели Палестине. Уједињене Нације су донеле одлуку да поделе територију на независне арапске и израелске регионе. Та одлука је Амосу и његовим родитеља донела много радости.
Убрзо након одлуке Уједињених Нација избија рат између Арапа и Јевреја у Палестини. Амосов отац одлази у рат и оставља њега и његову мајку саме. Иако се рат завршава убрзо поразом Арапа, последице рата утичу на Фанију до те мере да више не може ни да спава, а ни да једе. Она упада у депресију и лекови су само привремено решење за њу, те је Арије шаље њеним сестрама у Тел Авив, с надом да ће јој то помоћи. Међутим, ни тај покушај није био од користи и Фанија умире 1952. године.
Неколико година након Фанијине смрти Амос одлази да живи у кибуцу где се опробава у улози фармера и земљорадника, али при посети његовог оца у кибуцу он ипак испољава своју праву, интелектуалну природу.
Много деценија касније, сада већ стари Амос Оз започиње своје мемоаре речју Мајка, те тиме потврђује њен велики значај у његовом животу.
Улоге[уреди | уреди извор]
Главне улоге[уреди | уреди извор]
- Амир Теслер као дечак Амос Оз
- Јонатон Ширај као адолесцент Амос Оз
- Мони Мошонов као старији Амос Оз
- Натали Портман као Фанија Клауснер, Амосова мајка
- Гилад Кахана као Арије Клауснер, Амосов отац
Споредне улоге[уреди | уреди извор]
- Дина Дорон као Амосова бака Клауснер
- Јицхак Пекер као Амосов деда Клауснер
- Охад Кнолер као Израел Зархи
- Макрам Хоури као Ал Хилвани
- Нета Рискин као Хаја
- Ротем Кеинан као Цви
- Дима Рос као апотекар
- Владимир Фридман као господин Лихт
Продукција[уреди | уреди извор]
Према речима Натали Портман, добила је право да направи филм рађен по роману Прича о љубави и тами док је била у посети Амосу Озу и његовој супрузи. Било јој је потребно осам година да напише сценарио и да прикупи средства за снимање и израду филма, и за све то време је инсистирала да адаптација Озовог романа буде на хебрејском језику, као што је и само дело написано.[4]
Награде и признања[уреди | уреди извор]
Филм није добио ниједну награду, али је номинован за две:
- Златна камера (енгл. Golden Camera), за коју је номинована Натали Портман.[5]
- Биоскоп за мир награда (енгл. Cinema for Peace Award), где је номинован филм за највреднији филм године.[6]
Занимљивости[уреди | уреди извор]
.jpg)
Натали Портман је морала да ради на свом акценту како би њена улога и у језичком смислу била уверљива. Иако је рођена у Израелу, рано је се са својом породицом преселила у Сједињене Америчке Државе, те је њен изговор хебрејског језика био под утицајем изговора енглеског језика. [7]
Такође, филм Прича о љубави и тами је први дугометражни филм Натали Портман.[8]
Амос Оз је био велика подршка током снимања филма. Обратио се Натали Портман следећим речима: Молим те, направи свој филм. Књига постоји, немој да покушаш да само адаптираш књигу. Створи нешто што је твоје.[9]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Portman, Natalie (2016-08-19), A Tale of Love and Darkness, Focus World, Avi Chai fund, Gesher Fund, Приступљено 2021-11-29
- ^ „Natalie Portman Tells Haaretz: Amos Oz Gave Me Great Freedom With 'Tale of Love & Darkness'”. Haaretz (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-29.
- ^ „The 2015 Official Selection - Festival de Cannes 2015 (International Film Festival)”. web.archive.org. 2015-04-18. Приступљено 2021-11-29.
- ^ Galloway, Stephen; Galloway, Stephen (2015-05-06). „Natalie Portman Sounds Off on Israel, Netanyahu, French Anti-Semitism and the “False Idol” of Oscar”. The Hollywood Reporter (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-29.
- ^ „Cannes Film Festival (2015)”. IMDb. Приступљено 2021-11-29.
- ^ „Cinema for Peace Awards (2016)”. IMDb. Приступљено 2021-11-29.
- ^ Sales, Ben. „Meet the accent coach who taught Natalie Portman to sound like an Israeli for new film”. www.timesofisrael.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-29.
- ^ „Natalie Portman Tells Haaretz: Amos Oz Gave Me Great Freedom With 'Tale of Love & Darkness'”. Haaretz (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-29.
- ^ Galloway, Stephen; Galloway, Stephen (2015-05-06). „Natalie Portman Sounds Off on Israel, Netanyahu, French Anti-Semitism and the “False Idol” of Oscar”. The Hollywood Reporter (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-29.