Корисник:Tomkela/песак 3

С Википедије, слободне енциклопедије

Ian Alexandrovich Nepomniachtchi (rus: Ян Алекса́ндрович Непо́мнящий; rođen 14 jula 1990), takođe poznat i kao Nepo, je ruski šahovski velemajstor.

Nepomniachtchi je osvojio Prvenstvo Rusije u šahu 2010. i 2020. godine, a takođe i Evropsko individualno prvenstvo u šahu 2010. godine. Osvojio je 2016. godine Taljov memorijalni turnir i Aeroflot Open turnir 2008. i 2015. godine. Kao član Ruske reprezentacije je osvojio Svetsko ekipno šahovsko prvenstvo u Antaliji[1] (2013) i u Astani (2019). Takodje je, isto kao član ruskog tima, pobedio i na Evropskom timskom šampionatu, u Rejkjaviku 2015. godine. U oktobru 2016. Nepomniachtchi je rangiran kao četvrti najbolji igrač brzopoteznog šaha (eng. rapid) i cugera

Tomkela/песак 3
Puno imeIan Aleksandrovich Nepomniachtchi
DržavaRusija
Datum rođenja14. jul 1990 (32 godine)
TitulaVelemajstor (2007)
Najveći rejting2795 (2023)
RangiranjeDrugi (Maj 2023)
Najveće rangirnjeDrugi (Februar 2023)

(eng. blitz) na svetu. Osvojio je dve srebrne medalje na Svetskom šampionatu brzopoteznog šaha i jednu srebrnu medalju na Svetskom šampionatu u cugeru, a takođe je pobedio i na Ordix Open-u 2008. godine. U oktobru 2022. godine je osvojio srebrnu medalju na FIDE Svetskom Fischer Random šahovskom šampionatu.

U decembru 2019. se kvalifikovao za Turnir kandidata 2020 - 2021, zato što je završio drugi na FIDE Gran pri-ju 2019. godine. Pobedivši ga, stekao je pravo da se takmiči na Svetskom šahovskom šampionatu 2021. godine, za titulu svetskog šampiona, ali je izgubio od Magnusa Carlsena, koji je sačuvao svoju titulu. Jula 2022. je osvojio FIDE Turnir kandidata, što je drugi put zaredom i tako se, opet, kvalifikovao da igra na Svetskom šampionatu. Uz to je i čovek koji je postigao najviši rezultat na Turniru kandidata, od 2013. godine - kada je današnji format ovog turnira pokrenut - pa do sad.[2] Ali i pored toga je izgubio i ove godine, samo ovog puta od Ding Lirena, jer je Magnus Carlsen odbio da se takmiči.

Karijera[уреди | уреди извор]

Rana karijera[уреди | уреди извор]

Nepomniachtchia je naučio njegov deda kako se igra šah, kada je imao 4 godine. Njegov deda, Boris Losifovich Nepomniachtchi (1929-1998) je bio poznati učitelj u Brjansku. Ianovi prvi učitelji su bili njegov ujak Igor, zatim Valentin Evdokimenko, internacionalni majstor Valeri Zilberstein i velemajstor Sergei Yanovski. Kada je imao 5 godina, Nepo se preselio u grad Brjansk, zajedno sa njegovim prvim učiteljom , Valentinom Evdokimenkom, sa kojim je trenirao do svoje trinaeste godine. Pod okriljem svog učitelja, Nepo se takmičio na raznim svetskim i evropskim takmičenjima.[3] Osvojio je Evropski omladinski šahovski šampionat triput, a 2000. godine, pobedio je u kategoriji ispod 10 godina. Godine 2001. i 2002. je bio prvi na šampionatu u kategoriji ispod 12 godina.[4] U 2002. godini, Nepo je takođe je osvojio Svetski omladinski šampionat u kategoriji ispod 12.

2007-2009[уреди | уреди извор]

Završio je, 2007. godine, drugi u C grupi Šahovskog turnira u Vajk an Zeu,[5] osvojivši svoju prvu normu za velemajstora. Drugu normu je osvojio kasnije u istoj godini, na Evropskom individualnom prvenstvu, u Drezdenu. Treću, ujedno i poslednju normu koja je potrebna da bi se dobila titula velemajstora, je osvojio na petom anualnom Memorijalu Venya Somov - World's Youth Stars turniru u Kirišiju.[6]

Pobedivši Aeroflot Open u Moskvi, februara 2008. godine, klalifikovao se za turnir Sparkassen šahovskom susretu, u Dortmundu, 2008. godine. Na ovom turniru je delio drugo mesto, iako je imao talas ne izgubljenih mečeva. Iste godine je osvojio i Ordix Open , turnir brzopoteznog šaha, koji je bio održan u Majncu.[7][8]

Osvojio je zlatnu medalju na Maccabiah igrama, 2009. godine.[9]

2010-2011[уреди | уреди извор]

U Rijeci, 2010. je Nepo pobedio Evropsko individualno prvenstvo, sa rezultatom 9/11.[10] Iste godine, u Moskvi, je pobedio Sergeja Karjakina u finalu Ruskog šahovskog šampionata.[11]

U novembru 2011. godine, Nepo je delio 3. mesto sa Vasylom Ivanchukom i Sergeyom Karjakinom u kategoriji 22 Talovog Memorijalnog turnira, u Moskvi.[12]

Njegov trener u 2011. godini je bio Vladimir Potkin.[13]

2013-2015[уреди | уреди извор]

Nepomniachtchi ostvaruje značajne uspehe u šahu. U maju 2013. godine, bio je među prvih osam igrača na Evropskom pojedinačnom prvenstvu zajedno s Alexanderom Moiseenkom, Evgenijem Romanovim, Aleksandrom Beljavskim, Konstantinom Lupuleskuom, Francisco Vallejo Ponsom, Sergei Movsesianom, Hrantom Melkumjanom, Alexeyem Dreevom i Evgenijem Alekseevim.[14] Narednog meseca, osvojio je drugo mesto na Svetskom brzopoteznom šahovskom prvenstvu koje se održalo u Khanty-Mansiysku,[15] a u oktobru 2013. godine podelio je prvo mesto s Piterom Svidlerom na Ruskom šampionatu Superfinale, gde je završio drugi usled tajbrejka.[16] Nepomniachtchijeva brzopotezna rejting ocena znatno je porasla tokom 2013. godine. Sledeće godine, osvojio je srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu u brzopoteznom šahu, u Dubaiu.[17] Iste godine, u avgustu, na petom anualnom Svetskom internacionalnom šahovskom festivalu "Jaroslav Mudri" u Jaroslavlju, je osvojio Šampionski turnir - brzopotezni turnir na kome su igrali šest evropskih šampiona iz perioda od 2009. do 2014. godine.[18][19] Takodje te godine, u Pekingu, zaradio zlatnu medalju na Svetskim umnim igrama, u muškom Basque šahovskom turniru.[20] U 2015. godini, osvojio je Aeroflot Open,[21] Aeroflot blitz turnir, Moskovsko brzopotezno prvenstvo[22] i osvojio srebrnu medalju na Svetskom brzopoteznom šahovskom prvenstvu, u Berlinu.[23]

2016-2020[уреди | уреди извор]

U julu je osvojio 7. Hainan Danzhou turnir,[24][25] a kasnije je trijumfovao na Tal Memorijalu u oktobru.[26] Tokom 42. Šahovske Olimpijade 2016. godine, osvojio je bronzanu medalju za svoj tim i srebrnu, individualno, igrajući na četvrtoj tabli za Rusiju.

Jedan od njegovih izvanrednih uspeha bila je pobeda nad svetskim šampionom Magnusom Karlsenom na Šahovskom super turniru u Londonu, 10. decembra 2017. Iako je vodio posle osam rundi, na kraju je zauzeo drugo mesto, nakon gubitka u taj-brejku protiv Fabiana Caruane. Iste godine, Nepo je zauzeo treće mesto na Svetskom brzopoteznom šampionatu, koji se održao u Rijadu.

U julu 2018. godine, trijumfovao je na 46. Dortmund Sparkassen Chess Meetingu, završivši poenom više od svojih protivnika.[27] U januaru 2019. godine, učestvovao je na 81. Šahovskom turniru u Vajk an Zeu i osvojio treće mesto sa rezultatom 7,5/13.[28] Nepomniachtchi je takođe doprineo uspehu Rusije na Svetskom ekipnom šampionatu u šahu, održanom u martu 2019. godine.[29]

Pored toga, Nepomniachtchi je ostvario značajan doprinos FIDE Grand-pri seriji, koja je deo kvalifikacionog ciklusa za Svetsko prvenstvo u šahu, 2020. godine. Osvojio je dva od tri turnira u kojima je učestvovao i zauzeo drugo mesto u ukupnom plasmanu, čime se kvalifikovao za Kandidatski turnir 2020.

U decembru 2020. godine, osvojio je titulu šampiona Rusije sa impresivnim rezultatom od 7½ poena iz 11 mečeva, s tesnom prednošću od pola poena nad velemajstorom Sergejom Karjakinom.[30]

2021[уреди | уреди извор]

U aprilu 2021. godine, Nepomniachtchi je dobio 2020/2021 Kandidatski turnir sa 8.5/14 poena (+5-2=7), pola poena ispred drugoplasiranog Maxima Vachier-Lagrava.[31] Ovo ga je kvalifikovalo da izazove Magnus Carlsena za titulu svetskog šampiona, u novembru i decembru 2021. Carlsen je zadržao svoju titulu, pobedivši sa rezultatom od 7,5 prema 3,5.

Svetsko prvenstvo u šahu 2021. godine
Rejting Rank Mečevi Poeni
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14
 Magnus Carlsen (NOR) 2856 1 ½ ½ ½ ½ ½ 1 ½ 1 1 ½ 1 Nije potrebno 7½
 Ian Nepomniachtchi (CFR) 2782 5 ½ ½ ½ ½ ½ 0 ½ 0 0 ½ 0 3½


U avgustu 2021. godine, Nepomniachtchi je bio najbolje rangirani šahista Rusije, sa rejtingom od 2792. To ga je svrstalo na četvrto mesto u svetu i drugo mesto u Evropi - iza Magnusa Karlsena.[32]

Od 26. do 28. decembra 2021. godine, Nepo je učestvovao na Svetskom FIDE prvenstvu u brzopoteznom šahu, gde je delio prvo mesto, imajući 9½ od 13 poena, i osvojio drugo mesto posle odigravanja tiebreak partija. Kao rezultat toga, kvalifikovao se za plej-of protiv Nodirbeka Abdusattorova, koji je takođe imao 9½/13 poena i koji je osvojio prvo mesto posle tiebreak partija. Nepomniachtchi je odigrao nerešeno u prvom plej-of meču protiv Abdusattorova, ali je izgubio u drugom. Kao rezultat toga, zauzeo je drugo mesto.[33]

U decembru 2021. godine, Nepomniachtchi je odigrao prijateljski meč sa predsednikom kompanije Nornickel, Vladimirom Potaninom, koji je završen pobedom velemajstora u 38. potezu.[34]

2022[уреди | уреди извор]

Kvalifikovao se za Turnir kandidata 2022. godine.[35][36] Takmičio se pod zastavom FIDE-a zbog suspenzije ruske i beloruske ekipe iz međunarodnih takmičenja.[37][38] Posle 13 partija, Nepo je pobedio, usled remija protiv Richárda Rapporta. Time je otišao u 14. (poslednju) rundu sa prednošću od 1,5 poena. Ovo mu je osiguralo kvalifikaciju za Svetsko prvenstvo u šahu 2023.[35] On je prvi igrač koji je osvojio Turnir kandidata bez poraza od Viswanathana Ananda 2014. godine. Takođe, ostvario je najviši rezultat - od 9½/14 - nego bilo ko na Turniru kandidata od uvođenja modernog formata 2013.[2] Nepomniachtchi je učestvovao na Svetskom prvenstvu u brzopoteznom šahu 2022. i Svetskom prvenstvu u brzopoteznom šahu 2022. ali nije ušao među prvih troje.

2023[уреди | уреди извор]

Nepo je u martu 2023. godine postigao svoj trenutni i najviši lični rejting od 2795 poena, što je šesnaesti po redu najviši lični rejting na svetu.

Tokom FIDE Svetskog šahovskog prvenstva ove godine, imao je nerešen rezultat sa Ding Lirenom (7-7), u klasičnom delu meča. Izgubio je od Dinga 9,5 naprotiv 8.5 u četvrtoj taj-brejker plaj-of u poslednjoj od ukupno 18 partija ovog turnira.[39]

Svetsko prvenstvo u šahu 2023. godine
Rejting Klasične partije Poeni Brzopotezne Ukupno
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18
Ian Nepomniachtchi 2795 ½ 1 ½ 0 1 0 1 ½ ½ ½ ½ 0 ½ ½ 7 ½ ½ ½ 0 8½
 Ding Liren (KIN) 2788 ½ 0 ½ 1 0 1 0 ½ ½ ½ ½ 1 ½ ½ 7 ½ ½ ½ 1 9½

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „World Team 09: Russia takes gold; China silver”. Chess News (на језику: енглески). 2013-12-06. Приступљено 2023-05-25. 
  2. ^ а б Doggers (PeterDoggers), Peter (2022-07-05). „Ding Beats Nakamura To Finish 2nd Behind Nepomniachtchi; Radjabov Claims 3rd Place”. Chess.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-25. 
  3. ^ „Ян Непомнящий: "Стал играть злее, и результаты пошли"”. sport-express.ru (на језику: руски). 2010-12-25. Приступљено 2023-05-25. 
  4. ^ „The Week in Chess 420”. theweekinchess.com. Приступљено 2023-05-25. 
  5. ^ „Recent - Tata Steel Chess”. web.archive.org. 2016-03-04. Приступљено 2023-05-25. 
  6. ^ „FIDE Title Applications (GM, IM, WGM, WIM, IA, FA, IO)”. ratings.fide.com. Приступљено 2023-05-25. 
  7. ^ „Nepomniachtchi wins Ordix Open | ChessVibes”. web.archive.org. 2016-04-03. Приступљено 2023-05-25. 
  8. ^ „Mainz 2008: Ian Nepomniachtchi wins Ordix Open”. Chess News (на језику: енглески). 2008-08-05. Приступљено 2023-05-25. 
  9. ^ „JUDAISM AND CHESS”. Chess Strategies and Facts (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-25. 
  10. ^ „Chessdom - Ian Nepomniachtchi is European Chess Champion”. web.archive.org. 2010-03-23. Приступљено 2023-05-25. 
  11. ^ „First Russian title for Nepomniachtchi : ChessVibes”. web.archive.org. 2010-12-24. Приступљено 2023-05-25. 
  12. ^ „Carlsen catches Aronian in last round, wins Tal Memorial on tiebreak | ChessVibes”. web.archive.org. 2014-03-27. Приступљено 2023-05-25. 
  13. ^ mishanp. „Vladimir Potkin on chess coaching and cheating” (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-25. 
  14. ^ „14th European Individual Championships 2013 | The Week in Chess”. theweekinchess.com. Приступљено 2023-05-25. 
  15. ^ „Shakhriyar Mamedyarov is 2013 World Rapid Chess Champion – Chessdom”. www.chessdom.com (на језику: енглески). 2013-06-08. Приступљено 2023-05-25. 
  16. ^ „Russian Super Final: Svidler, Gunina win”. Chess News (на језику: енглески). 2013-10-14. Приступљено 2023-05-25. 
  17. ^ „Chess-Results Server Chess-results.com - FIDE World Blitz Championship 2014”. chess-results.com. Приступљено 2023-05-25. 
  18. ^ Goran (2014-08-28). „Ian Nepomniachtchi convincing in Yaroslavl – Chessdom”. www.chessdom.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-25. 
  19. ^ Goran (2014-08-25). „Tournament of Champions in Yaroslavl – Chessdom”. www.chessdom.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-25. 
  20. ^ „Hou Yifan and Nepomniachtchi Basque in glory”. chess24.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-25. 
  21. ^ „Ian Nepomniachtchi dominates the Aeroflot Open | Chessdom”. web.archive.org. 2021-01-16. Приступљено 2023-05-25. 
  22. ^ „Ian Nepomniachtchi and Valentina Gunina win the Moscow Blitz Chess Championships”. web.archive.org. 2015-11-21. Приступљено 2023-05-25. 
  23. ^ Sergio (2015-10-12). „Magnus Carlsen is 2015 World Rapid Champion! – Chessdom”. www.chessdom.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-25. 
  24. ^ „7th Hainan Danzhou GM 2016 | The Week in Chess”. theweekinchess.com. Приступљено 2023-05-25. 
  25. ^ „Nepomniachtchi Wins Super Tournament in China | World Chess | News, ratings, events in a chess world”. web.archive.org. 2017-07-30. Приступљено 2023-05-25. 
  26. ^ „Ian Nepomniachtchi wins Tal Memorial”. Chess News (на језику: енглески). 2016-10-07. Приступљено 2023-05-25. 
  27. ^ „46th Dortmund Sparkassen Chess-Meeting 2018 | The Week in Chess”. theweekinchess.com. Приступљено 2023-05-25. 
  28. ^ „Tata Steel 2019, 13: Carlsen’s Magnificent Seven”. chess24.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-25. 
  29. ^ „FIDE World Team Championship 2019 | The Week in Chess”. theweekinchess.com. Приступљено 2023-05-25. 
  30. ^ „73rd Russian Chess Championships 2020 | The Week in Chess”. theweekinchess.com. Приступљено 2023-05-25. 
  31. ^ „Ian Nepomniachtchi wins FIDE Candidates Tournament”. www.fide.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-25. 
  32. ^ „Ян Непомнящий: биография российского шахматиста”. sport-express.ru (на језику: руски). 2023-04-04. Приступљено 2023-05-25. 
  33. ^ „FIDE World Rapid Championship 2021”. chess24.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-25. 
  34. ^ „Непомнящий обыграл Потанина в товарищеском матче по шахматам”. Известия (на језику: руски). 2021-12-24. Приступљено 2023-05-25. 
  35. ^ а б „Ian Nepomniachtchi wins second consecutive Candidates Tournament”. Chess News (на језику: енглески). 2022-07-04. Приступљено 2023-05-25. 
  36. ^ „Madrid Candidates 10: Caruana caught by Ding and Nakamura”. chess24.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-25. 
  37. ^ „FIDE Candidates Tournament: Drawings of lots and pairings”. www.fide.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-25. 
  38. ^ „Russia and Belarus teams suspended from FIDE competitions”. www.fide.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-25. 
  39. ^ Parodi, Alessandro (1. 5. 2023). „Chess-China's Ding Liren defies odds to become world champion”. Reuters. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Tomkela/песак_3&oldid=25755803”