Дубаи

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Дубаи (вишезначна одредница).
Дубаи
арап. دبيّ
Sheikh Zayed Road on 27 November 2007 Pict 1.jpg
Пословна зона Дубаија
Застава
Основни подаци
Држава  Уједињени Арапски Емирати
Емират Дубаи
Основан 9. јун 1833.
Становништво
Становништво 2.632.000
Агломерација 3.250.764
Густина становништва 408,18 ст./km2
Географске карактеристике
Координате 25°15′51″ СГШ; 55°17′24″ ИГД / 25.264167° СГШ; 55.29° ИГД / 25.264167; 55.29 Координате: 25°15′51″ СГШ; 55°17′24″ ИГД / 25.264167° СГШ; 55.29° ИГД / 25.264167; 55.29
Површина 4.114 km2
Дубаи на мапи Уједињених Арапских Емирата
Дубаи
Дубаи
Дубаи на мапи Уједињених Арапских Емирата
Остали подаци
Градоначелник Мухамед ибн Рашид ел Мактум
Веб-сајт dubai.ae

Дубаи (арап. دبيّ) је највећи град Уједињених Арапских Емирата и један од седам емирата. У њему живи око 1.241.000 становника. Дубаи се први пут спомиње 1095, а најстарије насеље потиче из 1799. Познат је у свету као једна од најатрактивнијих туристичких дестинација.

Према попису из 2006. у овом граду живи 1.492.000 становника.

Географија[уреди]

Положај[уреди]

Мапа Дубаија

Дубаи се налази у Уједињеним Арапским емиратима и смештен је на обали Персијског залива. Надморска висина му је 16 m. Емират Дубаи се граничи са емиратима: Абу Даби на југу, Шарџом на североистоку и султанатом Оман на југоистоку. Хата, мала енклава овог емирата је окрушена са три стране султанатом Оман и емиратима Аџман и Рас ел Хајма. Персијски залив чини западну обалу емирата. Дубаи зазузима површину од 4.114 km² што представља значајно повећање земљишта у односу на почетних 3.880 km². Разлика у површини добијена је захваљујући отимању земљишта од мора и вађењу песка са морског дна.

Дубаи лежи у Арабијској пустињи, али му се топографски изглед драстично разликује од саме пустиње по томе што је предео око Дубаија прошаран пешчаним пустињским пределима, док у осталим деловима, а нарочито на јужним, преовладава пешчана пустиња. Песак, који се углавонм састоји од здробљених шкољки и корала, је ситан, чист и бео. Источно од града, сољу прекривено обалско подручје, познато и као сабкха, представља пут до дина како на северу тако и на југу. У смеру истока налазе се више дине које због гвозденог оксида у себи имају црвену боју.

Равна пешчана пустиња води на запад до планине Хаџар, која се пружа дуж границе Дубаија са Оманом и Хатом. Ланац Западни Хаџар је неплодан, нераван и порушен предео, чији планински врхови достижу висини на појединим местима и до 1.300 метара.

Поглед на Дубаи из Џумеире

Дубаи нема природну реку или оазе, али има природан затон, назван река Дубаи, који је временом прошириван и продубљиван тако да сад представља сигуран пловни пут и за велике бродове који њиме плове. Дубаи такође има и неколико клисура и извора воде који настају у планинама Западног Хаџара. Огромно море и пешчане дине прекривају већи део јужног Дубаија и воде у пустињу познату као Празана четвртина.

Поглед на Дубаи ноћу

Сеизмички Дубаи је у веома стабилној зони, недалека сеизмичка линија која је удаљена 200 km од Уједињених Арапских Емирата готово да и нема утицаја на сеизмичка дешавања у Дубаију. Стручњаци такође предвиђају да не постоји опасност од настанка цунамија јер вода Персијског залива није довољно дубока за настајање цунамија.

Воде Дубаиа су дом за преко 300 врста риба, укључујући тропске рибе, затим медузе, корале, делфине, китове и ајкуле. Различите врсте корњача такође могу бити пронађене у региону, укључујући и Hawksbill и зелену корњачу која се налази на листи заштићених животињских врста. Дрвеће расте у преријама унутар планина Западног Хаџара. Неколико самониклих палминих дрвореда као и залив Дубаи пружају се кроз град у правцу североисток-југозапад. Источни део чини локалите познат као Деира и налази се уз бок емирата Шарца, и град Ал Aweer на југу. Дубаи међународни аеродром смјештен је на југу Деира, док је аеродром Палм Деира смјештен северно од Деире на обали Персијског залива.

Највећа концентрација земљишта и грађевина је западно од Дубаи затона, на приобалном подручју познатом као Џумерах. Порт Рашид, Џебел Али, Бурџ ел Араб, и Палм Џамеирах, тематске и слободне трговинске и остале зоне, као што је Business Bay су такође смештене овде.

Клима[уреди]

Клима је веома сува са тек око 100 mm кише годишње. Падавине су концентрисане између јануара и марта. Од краја априла до почетка новембра тек једном месечно пада киша (вишегодишњи просек). Услед влажности ваздуха од око 60%, субјективни осећај топлоте је знатно мањи него нпр. у Европи.

Клима Дубаија
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 31,6
(88,9)
36,0
(96,8)
41,3
(106,3)
43,5
(110,3)
47,0
(116,6)
46,7
(116,1)
49,0
(120,2)
48,7
(119,7)
44,9
(112,8)
42,0
(107,6)
41,0
(105,8)
33,2
(91,8)
49,0
(120,2)
Средњи максимум, °C (°F) 24,0
(75,2)
24,6
(76,3)
27,9
(82,2)
32,4
(90,3)
36,8
(98,2)
38,8
(101,8)
40,6
(105,1)
40,4
(104,7)
38,7
(101,7)
35,1
(95,2)
30,5
(86,9)
26,2
(79,2)
33,0
(91,4)
Средњи минимум, °C (°F) 13,7
(56,7)
14,5
(58,1)
17,0
(62,6)
20,1
(68,2)
23,5
(74,3)
26,1
(79)
28,9
(84)
29,3
(84,7)
26,3
(79,3)
22,7
(72,9)
18,3
(64,9)
15,4
(59,7)
21,3
(70,3)
Апсолутни минимум, °C (°F) 7,0
(44,6)
6,9
(44,4)
9,0
(48,2)
13,4
(56,1)
17,0
(62,6)
21,0
(69,8)
23,1
(73,6)
24,1
(75,4)
21,0
(69,8)
15,0
(59)
11,8
(53,2)
8,2
(46,8)
6,9
(44,4)
Количина падавина, mm (in) 11,3
(4,45)
35,7
(14,06)
22,4
(8,82)
7,6
(2,99)
0,7
(0,28)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
1,8
(0,71)
14,3
(5,63)
93,8
(36,93)
Извор: Време и клима, worldweather.org, Туристичски портал

Историја[уреди]

Тврђава ал Фахиди, изграђена 1799. године, је најстарија постојећа зграда у Дубаију

У прошлости, овај град, као уосталом и већи део овог дела света, живео је од риболова и лова на шкољке. Ситуација се драстично променила проналаском нафте, а цела ова регија је веома богата нафтом. Од када су 1971. године Дубаи и осталих шест емирата оформили Уједињене Арапске Емирате, ова држава је у врху светских произвођача. То је дало могућности и овом граду као и целом емирату да брзо напредује. Знајући да резерве нафте неће трајати вечно Рашид ибн Саед ел Мактум, емир (шеик) Дубаија од 1958—1990, је имао идеју како да Дубаи учини богатим и после нестанка нафтних резерви. Почео је са детаљним плановима за развој највећег светског туристичког места. Огроман новац добијан од нафте каналисао је у наглу изградњу овог града. Велики број Индијаца и Пакистанаца је дошао у овај град, да раде као физички радници на огромним грађевинским радовима. Број становника од 1968. до 1975. повећао се 4 пута.

У почетку су грађевине биле нешто скромније да би 1990-их година почели да се граде објекти који би могли да се назову светским чудима. Један од таквих је хотел Ал Араб, који је званично највећи и највиши хотел на свету, и уједно једини хотел са 7 звездица. Направљен је у облику једра на рибарском бродићу по жељи самог емира. Улазни хол је највећи на свету, виши од саме Ајфелове куле. Међутим након његовог завршетка почеле су да се граде још нестварније творевине: полуостврва у облику палме и острва која заједно праве изглед целе земаљске површине. Једно вештачки направљено острво на том архипелагу кошта преко 30 милиона долара. Цео град има велики број луксузних тржних центара, а један од њих је толико велики да су у њему сместили скијашку стазу.

Становништво[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Привреда[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Данас је Дубаи град престижа за велики број туриста из врхова светске елите. Иако је град настао на производњи нафте, она сада учествује са само 4% у укупном националном дохотку који износи преко 45 милијарди долара.

Саобраћај[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Међународна сарадња[уреди]

Дубаи има 33 градова побрадима. Већина уговора обратимљењу је склопљена после 2002. године.[1][2]

Извори[уреди]

  1. „Dubai’s sister cities”. dubaicityguide. 
  2. „Twinning Cities Agreements”. UAE Official Website. 
  3. UAEinteract.com. „Twinning agreement brings a taste of Spain to Dubai UAE - The Official Web Site - News”. Uaeinteract.com. Приступљено 14. 7. 2009. 
  4. „Dynamic Busan - City Government - Sister Cities - Dubai”. English.busan.go.kr. Приступљено 14. 7. 2009. 
  5. UAEinteract.com. „Dubai, Detroit ink sister-city accord UAE - The Official Web Site - News”. Uaeinteract.com. Приступљено 14. 7. 2009. 
  6. UAEinteract.com. „Dubai, Granada discuss cooperation UAE - The Official Web Site - News”. Uaeinteract.com. Приступљено 14. 7. 2009. 
  7. UAEinteract.com. „Los Angeles cultural body takes Dubai as sister city UAE - The Official Web Site - News”. Uaeinteract.com. Приступљено 14. 7. 2009. 
  8. UAEinteract.com. „Dubai partners with the U.S. city of Phoenix UAE - The Official Web Site - News”. Uaeinteract.com. Приступљено 14. 7. 2009. 

Спољашње везе[уреди]