Дубаи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дубаи
арап. دبيّ
Sheikh Zayed Road on 27 November 2007 Pict 1.jpg
Пословна зона Дубаија
Застава
Основни подаци
Држава  Уједињени Арапски Емирати
Емират Дубаи
Основан 9. јун 1833.
Становништво
Становништво 2.632.000
Агломерација 3.250.764
Густ. нас. 408,18 ст./km2
Географске карактеристике
Координате 25°15′51″ СГШ; 55°17′24″ ИГД / 25.264167° СГШ; 55.29° ИГД / 25.264167; 55.29Координате: 25°15′51″ СГШ; 55°17′24″ ИГД / 25.264167° СГШ; 55.29° ИГД / 25.264167; 55.29
Површина 4.114 km2
Дубаи на мапи Уједињених Арапских Емирата
Дубаи
Дубаи
Дубаи на мапи Уједињених Арапских Емирата
Остали подаци
Градоначелник Мухамед ибн Рашид ел Мактум
Веб-сајт dubai.ae

Дубаи (/dˈb/ doo-BY; арап. دبي Dubayy) највећи је и најгушће насељени град у Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ).[1] Он је лоциран на југоисточној обали Персијског залива и престоница је емирата Дубаи, једног од седам емирата од којих је земља сачињена. Абу Даби и Дубаи су једина два емерата која имају моћ ветоа у погледу критичних ствари од националног значаја у Федералном врховном савету земље.[2][3] Град Дубаи је лоциран на северној обали емирата и центар је метрополитанске области Дубаи-Шарџа-Аџман. Дубаи ће бити домаћин светског сајма Expo 2020.[4]

Дубаи је постао глобални град и пословни центар Средњег истока.[5] Он је исто тако један од главних транспортних центара за путнике и терет. До 1960-тих, дубајска економија је била базирана на приходима од трговине и, у мањој мери, нафтним истраживачким концесијама, али нафта није била откривена до 1966. Нафтни приход је први пут почео да притиче 1969. године.[6] Дубајски нафтни приход је помогао у убрзавању раног развоја града, али су његове нафтне резерве ограничене и нивои продукције су ниски: тако да у данашње време мање од 5% емиратових прихода потиче од нафте.[7]

Емиратов модел западњачког стила пословања стимулише његову економију. Главни извори прихода су туризам, авијација, некретнине, и финансијске услуге.[8][9][10] Дубаи је недавно био именован најбољом дестинацијом за муслиманске путнике према агенцији Salam Standard.[11] Дубаи је недавно привукао светску пажњу због мноштва великих иновативних грађевинских пројеката и спортских догађаја. Град је попримио иконски статус због његових небодера и високих зграда, а посебно због највише зграде на свету, Бурџ Калифа. Дубаи је био критикован због кршења људских права у погледу градске предоминантно јужноазијске и филипинске радне снаге.[12] Дубајско тржиште некретнинама је доживело значајно погоршање током 2008–09 након финансијске кризе из 2007–08,[13] али се емиратова економија повратила у стање раста.[14]

Године 2012, Дубаи је био 22. најскупљи град на свету и најскупљи град на Средњем истоку.[15][16] Године 2014, Дубајске хотелске собе су биле рангиране на другом месту у свету по скупоћи, након Женеве.[17] Дубаи је био рангиран као једно од најбољих места за живот на Средњем истоку од стране глобалне консултантске фирме из САД Mercer.[18]

Етимологија[уреди]

Многе теорије су биле предложене о пореклу речи „Дубаи”. Једна теорија сугерише да је реч кориштена за описивање „пијаце” (souq).[19] Једна арапска пословица гласи „Daba Dubai” (арап. دبا دبي), што значи „Они су дошли са пуно новца”.[20] Према Феделу Хандхалу, научнику који се бави историјом и културом УАЕ, могуће је да је реч Дубаи проистекла изречи daba (арап. دبا) (прошло време од yadub (арап. يدب), што значи „пузати”), што се односи на спори проток Дубајског потака у копно. Песник и научних Ахмад Мохамад Обајд наводи исту реч, али са алтернативним значењем „бебе цврчка” (арап. جراد) због изобиља скакаваца у овом подручју пре насељавања.[21] Становник града је дубајац.[22]

Географија[уреди]

Положај[уреди]

Мапа Дубаија

Дубаи се налази у Уједињеним Арапским емиратима и смештен је на обали Персијског залива. Надморска висина му је 16 m. Емират Дубаи се граничи са емиратима: Абу Даби на југу, Шарџом на североистоку и султанатом Оман на југоистоку. Хата, мала енклава овог емирата је окрушена са три стране султанатом Оман и емиратима Аџман и Рас ел Хајма. Персијски залив чини западну обалу емирата. Дубаи зазузима површину од 4.114 km² што представља значајно повећање земљишта у односу на почетних 3.880 km². Разлика у површини добијена је захваљујући отимању земљишта од мора и вађењу песка са морског дна.

Дубаи лежи у Арабијској пустињи, али му се топографски изглед драстично разликује од саме пустиње по томе што је предео око Дубаија прошаран пешчаним пустињским пределима, док у осталим деловима, а нарочито на јужним, преовладава пешчана пустиња. Песак, који се углавонм састоји од здробљених шкољки и корала, је ситан, чист и бео. Источно од града, сољу прекривено обалско подручје, познато и као сабкха, представља пут до дина како на северу тако и на југу. У смеру истока налазе се више дине које због гвозденог оксида у себи имају црвену боју.

Равна пешчана пустиња води на запад до планине Хаџар, која се пружа дуж границе Дубаија са Оманом и Хатом. Ланац Западни Хаџар је неплодан, нераван и порушен предео, чији планински врхови достижу висини на појединим местима и до 1.300 метара.

Поглед на Дубаи из Џумеире

Дубаи нема природну реку или оазе, али има природан затон, назван река Дубаи, који је временом прошириван и продубљиван тако да сад представља сигуран пловни пут и за велике бродове који њиме плове. Дубаи такође има и неколико клисура и извора воде који настају у планинама Западног Хаџара. Огромно море и пешчане дине прекривају већи део јужног Дубаија и воде у пустињу познату као Празана четвртина.

Поглед на Дубаи ноћу

Сеизмички Дубаи је у веома стабилној зони, недалека сеизмичка линија која је удаљена 200 km од Уједињених Арапских Емирата готово да и нема утицаја на сеизмичка дешавања у Дубаију. Стручњаци такође предвиђају да не постоји опасност од настанка цунамија јер вода Персијског залива није довољно дубока за настајање цунамија.

Воде Дубаиа су дом за преко 300 врста риба, укључујући тропске рибе, затим медузе, корале, делфине, китове и ајкуле. Различите врсте корњача такође могу бити пронађене у региону, укључујући и Hawksbill и зелену корњачу која се налази на листи заштићених животињских врста. Дрвеће расте у преријама унутар планина Западног Хаџара. Неколико самониклих палминих дрвореда као и залив Дубаи пружају се кроз град у правцу североисток-југозапад. Источни део чини локалите познат као Деира и налази се уз бок емирата Шарца, и град Ал Aweer на југу. Дубаи међународни аеродром смјештен је на југу Деира, док је аеродром Палм Деира смјештен северно од Деире на обали Персијског залива.

Највећа концентрација земљишта и грађевина је западно од Дубаи затона, на приобалном подручју познатом као Џумерах. Порт Рашид, Џебел Али, Бурџ ел Араб, и Палм Џамеирах, тематске и слободне трговинске и остале зоне, као што је Business Bay су такође смештене овде.

Клима[уреди]

Дубаи има топлу пустињску климу. Лета у Дубају су екстремно топла, ветровита, и влажна, са високим просеком на око 41 °C (106 °F) и ноћним нижим температурама од око 30 °C (86 °F) у најтоплијем месецу, августу. Већина дана је сунчана током целе године. Зиме су топле са просечном високом температуром од 24 °C (75 °F) и ноћним ниским температурама од 14 °C (57 °F) у јануару, најхладнијем месецу. Падавине су концентрисане између јануара и марта. Од краја априла до почетка новембра тек једном месечно пада киша (вишегодишњи просек). Преципитација се, међутим, повећала у задње две декаде, при чему акумулација кише досеже 94,3 mm (3,71 in) годишње.[23] Дубајска лета су исто тако позната по умерено високом нивоу влажности, што их може учинити неудобним за многе.[24] Услед влажности ваздуха од око 60%, субјективни осећај топлоте је знатно мањи него нпр. у Европи. Највиша забележена температура у УАЕ је 52,1 °C (126 °F), која је измерена јула 2002.[25]


Клима Дубаја
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 31,8
(89,2)
37,5
(99,5)
41,3
(106,3)
43,5
(110,3)
47,0
(116,6)
48,5
(119,3)
52,1
(125,8)
51,3
(124,3)
45,1
(113,2)
42,4
(108,3)
41
(106)
35
(95)
52,1
(125,8)
Максимум, °C (°F) 25,4
(77,7)
24,8
(76,6)
29,1
(84,4)
35,7
(96,3)
39,4
(102,9)
41,7
(107,1)
44,3
(111,7)
43,6
(110,5)
41,3
(106,3)
37,9
(100,2)
30,7
(87,3)
27,8
(82)
33,4
(92,1)
Просек, °C (°F) 21,1
(70)
20,6
(69,1)
24,8
(76,6)
30,1
(86,2)
33,4
(92,1)
35,8
(96,4)
38,7
(101,7)
38,5
(101,3)
35,2
(95,4)
32,6
(90,7)
25,4
(77,7)
23,4
(74,1)
29,97
(85,94)
Минимум, °C (°F) 16,5
(61,7)
16,6
(61,9)
20,4
(68,7)
24,4
(75,9)
27,4
(81,3)
30
(86)
33,1
(91,6)
33,3
(91,9)
29
(84)
27,2
(81)
20,0
(68)
19
(66)
22,5
(72,5)
Апсолутни минимум, °C (°F) 6,1
(43)
6,9
(44,4)
9,0
(48,2)
13,4
(56,1)
15,1
(59,2)
18,2
(64,8)
20,4
(68,7)
23,1
(73,6)
16,5
(61,7)
15,0
(59)
11,8
(53,2)
8,2
(46,8)
6,1
(43)
Количина падавина, mm (in) 18,8
(0,74)
25,0
(0,984)
22,1
(0,87)
7,2
(0,283)
0,4
(0,016)
0,0
(0)
0
(0)
0,0
(0)
0,0
(0)
1,1
(0,043)
2,7
(0,106)
16,2
(0,638)
93,5
(3,68)
Дани са падавинама 2 4,7 4 2,6 0,3 0,0 0 0,5 0,1 0,2 1,3 3,8 19,5
Релативна влажност, % 65 65 63 55 53 58 56 57 60 60 61 64 59,8
Сунчани сати — месечни просек 254,2 229,6 254,2 294,0 344,1 342,0 322,4 316,2 309,0 303,8 285,0 254,2 3.508,7
Сунчано време — месечни проценти 75 75 68 75 85 81 74 78 86 82 86 75 78,3
Извор #1: Дубајски метеоролошки завод[26]
Извор #2: climatebase.ru (екстреми, сунчаност),[27] NOAA (влажност, 1974–1991)[28]
Климатски подаци за Дубаи
Месец Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Година
Просечна температура мора °C (°F) 23.4
(74.2)
21.9
(71.4)
23.2
(73.8)
25.5
(77.9)
28.8
(8.8)
31.6
(88.8)
32.7
(90.9)
33.5
(92.3)
33.1
(91.5)
31.3
(88.4)
28.6
(83.4)
25.4
(77.8)
28.3
(76.6)
Просек UV индекс 6 8 10 11+ 11+ 11+ 11+ 11+ 11 8 6 5 9.1
Извор #1: seatemperature.org[29]
Извор #2: Метереолошки атлас[30]

Историја[уреди]

Тврђава ал Фахиди, изграђена 1799. године, је најстарија постојећа зграда у Дубаију

У прошлости, овај град, као уосталом и већи део овог дела света, живео је од риболова и лова на шкољке. Ситуација се драстично променила проналаском нафте, а цела ова регија је веома богата нафтом. Од када су 1971. године Дубаи и осталих шест емирата оформили Уједињене Арапске Емирате, ова држава је у врху светских произвођача. То је дало могућности и овом граду као и целом емирату да брзо напредује. Знајући да резерве нафте неће трајати вечно Рашид ибн Саед ел Мактум, емир (шеик) Дубаија од 1958—1990, је имао идеју како да Дубаи учини богатим и после нестанка нафтних резерви. Почео је са детаљним плановима за развој највећег светског туристичког места. Огроман новац добијан од нафте каналисао је у наглу изградњу овог града. Велики број Индијаца и Пакистанаца је дошао у овај град, да раде као физички радници на огромним грађевинским радовима. Број становника од 1968. до 1975. повећао се 4 пута.

У почетку су грађевине биле нешто скромније да би 1990-их година почели да се граде објекти који би могли да се назову светским чудима. Један од таквих је хотел Ал Араб, који је званично највећи и највиши хотел на свету, и уједно једини хотел са 7 звездица. Направљен је у облику једра на рибарском бродићу по жељи самог емира. Улазни хол је највећи на свету, виши од саме Ајфелове куле. Међутим након његовог завршетка почеле су да се граде још нестварније творевине: полуостврва у облику палме и острва која заједно праве изглед целе земаљске површине. Једно вештачки направљено острво на том архипелагу кошта преко 30 милиона долара. Цео град има велики број луксузних тржних центара, а један од њих је толико велики да су у њему сместили скијашку стазу.

Становништво[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Привреда[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Данас је Дубаи град престижа за велики број туриста из врхова светске елите. Иако је град настао на производњи нафте, она сада учествује са само 4% у укупном националном дохотку који износи преко 45 милијарди долара.

Саобраћај[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Међународна сарадња[уреди]

Дубаи има 33 градова побрадима. Већина уговора обратимљењу је склопљена после 2002. године.[31][32]

Извори[уреди]

  1. „United Arab Emirates: metropolitan areas”. World-gazetteer.com. Архивирано из оригинала на датум 25. 8. 2009. Приступљено 31. 7. 2009. 
  2. The Government and Politics of the Middle East and North Africa. D Long, B Reich. p.157
  3. „Federal Supreme Council”. uaecabinet.ae (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 9. 7. 2017. Приступљено 25. 8. 2017. 
  4. „Where is Dubai and Dubai city?”. Thatsdubai.com. 14. 6. 2007. Архивирано из оригинала на датум 15. 2. 2013. Приступљено 12. 3. 2013. 
  5. „The 2008 Global Cities Index”. Foreign Policy. 15. 10. 2008. Архивирано из оригинала на датум 20. 5. 2010. Приступљено 20. 4. 2010. 
  6. Sampler & Eigner (2008). Sand to Silicon. UAE: Motivate. стр. 11. ISBN 9781860632549. 
  7. DiPaola, Anthony (28. 9. 2010). „Dubai gets 2% GDP from oil”. Bloomberg. Архивирано из оригинала на датум 6. 10. 2014. 
  8. Oil share dips in Dubai GDP Archived 26 September 2013[Date mismatch] at the Wayback Machine. AMEInfo (9 June 2007) Retrieved on 15 October 2007.
  9. Dubai economy set to treble by 2015 Archived 3 November 2014 at the Wayback Machine. ArabianBusiness.com (3 February 2007) Retrieved on 15 October 2007.
  10. „Dubai diversifies out of oil”. AMEInfo. 7. 9. 2005. Архивирано из оригинала на датум 19. 12. 2008. Приступљено 12. 8. 2008. 
  11. Cornock, Oliver. „Dubai must tap booming halal travel industry – Khaleej Times”. www.khaleejtimes.com. Приступљено 16. 12. 2016. 
  12. Davis, Mike (2006). „Fear and money in Dubai”. New Left Review. New Left Review. II (41): 47—68. Архивирано из оригинала на датум 20. 2. 2016. 
  13. „Job losses hasten property decline in Dubai but medium-long term outlook upbeat”. Propertywire.com. 3. 12. 2008. Архивирано из оригинала на датум 19. 1. 2009. Приступљено 14. 7. 2009. 
  14. „Mohammad Bin Rashid approves Dubai's budget for 2015”. gulfnews.com. Архивирано из оригинала на датум 12. 5. 2015. Приступљено 25. 5. 2015. 
  15. Lucy Barnard (6. 3. 2013). „Cost of living in Dubai rising rapidly – The National”. Thenational.ae. Архивирано из оригинала на датум 22. 1. 2013. Приступљено 12. 3. 2013. 
  16. „Oslo, Zürich and Tokyo are most expensive cities”. Thepeninsulaqatar.com. 14. 9. 2012. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2015. Приступљено 12. 3. 2013. 
  17. „Dubai second-most expensive city to stay in, report says”. Архивирано из оригинала на датум 6. 10. 2014. Приступљено 30. 9. 2014. 
  18. Gillian Duncan (8. 3. 2013). „Abu Dhabi and Dubai are best places to live in the Middle East, survey says – The National”. Thenational.ae. Архивирано из оригинала на датум 17. 1. 2013. Приступљено 12. 3. 2013. 
  19. Alkaabi, Alyazya (2011). مسميات مناطق دبي قديماً [Old names areas of Dubai]. Al Jundi (на језику: Arabic). Ministry of Defense. 444: 76. 
  20. „Old Dubai”. Архивирано из оригинала на датум 3. 2. 2014. Приступљено 24. 1. 2014. 
  21. „How Did Dubai, Abu Dhabi and other Cities Get Their Names? Experts Reveal All”. UAE Interact. 30. 3. 2007. Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2014. Приступљено 24. 1. 2014. 
  22. Tahir, Mohammad A., et al. "Distribution of HLA-DQA1 alleles in Arab and Pakistani individuals from Dubai, United Arab Emirates." Forensic science international 85.3 (1997): 219–223.
  23. „Climate in Dubai across the year. Dubai Meteorological office”. Dubaiairport.com. Архивирано из оригинала на датум 18. 12. 2010. Приступљено 20. 4. 2013. 
  24. „Temperature and Humidity in Dubai”. Godubai.com. Архивирано из оригинала на датум 19. 3. 2012. Приступљено 20. 4. 2013. 
  25. „UAE weather: Temperature soars to near record level”. thenational.ae. Архивирано из оригинала на датум 18. 11. 2016. Приступљено 18. 5. 2014. 
  26. „Climate (Average Temperatures:1977–2015;Precipitation:1967-2009)”. Dubai Meteorological Office. Архивирано из оригинала на датум 4. 10. 2013. Приступљено 20. 12. 2008. 
  27. „Dubai, Emirates”. Climatebase.ru. Приступљено 10. 2. 2013. 
  28. „Climate Normals for Dubai”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 10. 2. 2013. 
  29. „Monthly Dubai water temperature chart”. Seatemperatures.org. Приступљено 20. 1. 2014. 
  30. „Dubai, United Arab Emirates - Climate data”. Weather Atlas. Приступљено 8. 3. 2017. 
  31. „Dubai’s sister cities”. dubaicityguide. 
  32. „Twinning Cities Agreements”. UAE Official Website. 
  33. UAEinteract.com. „Twinning agreement brings a taste of Spain to Dubai UAE - The Official Web Site - News”. Uaeinteract.com. Приступљено 14. 7. 2009. 
  34. „Dynamic Busan - City Government - Sister Cities - Dubai”. English.busan.go.kr. Приступљено 14. 7. 2009. 
  35. UAEinteract.com. „Dubai, Detroit ink sister-city accord UAE - The Official Web Site - News”. Uaeinteract.com. Приступљено 14. 7. 2009. 
  36. UAEinteract.com. „Dubai, Granada discuss cooperation UAE - The Official Web Site - News”. Uaeinteract.com. Приступљено 14. 7. 2009. 
  37. UAEinteract.com. „Los Angeles cultural body takes Dubai as sister city UAE - The Official Web Site - News”. Uaeinteract.com. Приступљено 14. 7. 2009. 
  38. UAEinteract.com. „Dubai partners with the U.S. city of Phoenix UAE - The Official Web Site - News”. Uaeinteract.com. Приступљено 14. 7. 2009. 

Литература[уреди]

  • Syed Ali. Dubai: Gilded Cage (Yale University Press; 2010) 240 pages. Focuses on the Arab emirate's treatment of foreign workers.
  • Heiko Schmid: Economy of Fascination: Dubai and Chicago as Themed Urban Landscapes, Berlin, Stuttgart 2009, ISBN 978-3-443-37014-5.
  • John M. Smith: Dubai The Maktoum Story, Norderstedt 2007, ISBN 3-8334-4660-9.

Спољашње везе[уреди]