Корисник:UnaSubo/песак
Национални парк Као Јаи (Khao Yai), једно је од последњих преосталих шумских планинских подручја у југоисточној Азији, лежи североисточно од тајландског главног града Банкока. Овај национални парк се састоји од различитих животних простора као што је зимзелена планинска шума, кишна шума, планине, благи брежуљци и бујни пашњаци.
| Национални парк Као Јаи | |
|---|---|
 | |
| Мјесто | Тајланд |
| Најближи град | Пак Џхонг |
| Површина | 2.170 км² |
Рељеф[уреди | уреди извор]
Национални парк Као Јаи обухвата подручје веће од 2.000 квадратних километара, прекривено планинском тропском шумом и површинама под травњацима. Тај регион припада једном делу планинског ланца Фаном Донрек са надморским висинама између 250 и 1.400 метара. Три главна планиснка врха прелазе висину од 1.200 метара - Као Ром, Као Лам и Као Киео. Године 1959. је то подручје проглашено националним парком и стављено је под заштиту закона. [1]
Клима[уреди | уреди извор]
Клима је тропска, са сувим, топлим пролећем, врућим летом и благом зимом. На време утичу две различите врсте монсуна (ветар који дува са југа и југоистока Азије, а условљава га годишње доба). Од маја до октобра југозападни монсун доноси обилне кише и благе температуре уз планински ланац на југу и западу парка. У новембру се време мења јер дува северни монсун који доноси суво годишње доба за које је карактеристично пресушивање бара, река и потока. Највише дневне температуре крећу се између максималних 30 степени Целзијуса лети (од марта до маја) и најнижих вредности од шест степени Целзијуса зими (од децембра до јануара).
Биљни свет[уреди | уреди извор]
Зелена вегетација која успева у парку, обухвата пет различитих типова тропске шуме, чији је развој условљен врстом тла и надморском висином. Између њих се налазе пашњаци. На већини подручја, између надморске висине 100 до 900 метара, расте зимзелена кишна шума или шума са тврдим врстама листопадног дрвећа. У оба типа шуме се могу наћи различите врсте храста и кестена, али међу врстама које превладавају је и дрвеће са двокрилним плодовима (Dipterocarpaceae). Њихова дебла су јака и висока, а њихове густе крошње обликују лиснати кров тропске шуме. Те врсте дрвећа, у које се убраја и дамар дрво, расту по целој југоисточној Азији. Оне представљају важан резервоар тврдог дрва, тако да брзина којом их људи секу одговара њиховом значају за привреду. Након рушења стабала остају крчевине које се претварају у обрадиво земљиште или се насељавају.
У хладнијој и влажној клими, на вишим надморским висинама, расту смреке и маховине. Нижи, северни обронци прекривени су мешовитом шумом зимзеленог и листопадног дрвећа. Крајем сушног периода дрвеће одбацује лишће и постаје остељиво на шумске пожаре. На згариштима расте ниска вегетација.
Цвеће постоји у великим количинама. Постоје разне врсте орхидеја и епифита, биљака које расту на другим биљкама.
Животињски свет[уреди | уреди извор]
Сисари[уреди | уреди извор]
Многе врсте сисара које живе у парку Као Јаи, спадају у врло ретке животиње. Некада је дивље говедо или гаур било распростањено по целој Индији и југоисточној Азији. Данас, та прашумска животиња је постала права реткост. Популација гаура која живи у националном парку Као Јаи највећа је на Тајланду.
Парк је станиште у коме се налази и 300 азијских слонова. Људи су их ловили због слоноваче и уништавали њихова станишта. Данас га Интернационали савез за заштиту природе (IUCN) класификује као угрожену врсту.
Самбар, који је сродник јелена, пасе на травнатим планинским обронцима. У крову прашуме, при врховима планина, живе резус мајмуни и белоруки бурмански гибони.[2]
Птице[уреди | уреди извор]
.jpg)
У парку Као Јаи живи преко 300 врста птица. Неке од њих се у парку налазе само током одређеног годишњег доба.[3] У крошњама дрвећа се гнезде различите врсте кљунорога, заједно са птицама Ћубаста мина (Ampeliceps coronatus), Црвени минивет (Pericrocotus flamens), Пролећни папагај (Loriculus v. vernalis) и разним всртама мухарица. Међу птице се убрајају и белопрса барска кокица и индијска змијоглава.
Плава Ирена (Irena puella) је још једна врста птица која живи у овом парку. Ова птица има плаво и црно перје, а углавном се налази високо у крошњама. Она се задржава у близини текућих вода. Последњих година, популација ове врсте се знатно смањила.
Велики црно-бели кљунорог[уреди | уреди извор]
.jpg)
Као Јаи је станиште различитих кљунорога, укључујући и великог црно-белог кљунорога (Buceros bicornis) који расте до 120 центиметара. Он живи високо, међу лишћем, најчешће у малим групама, које заједно одлазе у потрагу за храном.[4] Када кљунорози лете између стабала, снажно машу крилима, што ствара велику буку. Ове птице се претежно хране воћем као што су смокве, али понекад лове и мале животиње. Он гради гнездо на висини до 25 метара изнад шумског тла, а поставља га у дупљу неког стабла. Када женка положи јаје, она остане ''зазидана'' у дупљи. Пошто младунац напуни неколико недеља, женка пробија отвор на гнезду. Оба родитеља се брину о младунчету и хране га све до старости од око 40 дана, када постаје способно за летње.
Рефернце[уреди | уреди извор]
- ^ „Подручја на Тајланду: Случај са националним парком Као Јаи” (PDF).
- ^ Штурс, Мирослав (2008). Енциклопедија животиња. Beograd: INTERNACIONAL MASTERS PUBLISHERS d.o.o.Beograd.
- ^ „Khao Yai National Park”. www.nakon-nayok.com. Приступљено 2021-11-26.
- ^ „Khao Yai National Park”. Thai National Parks (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-26.