Корисник:Uroš Štulić/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Систем за ослањање моторног возила (систем вешања)[уреди | уреди извор]

Система за ослањање одржава стабилност возила у свим ситуацијама вожње обезбеђујући еластичну везу између точкова и каросерије.[1]

Удобност и безбедност[уреди | уреди извор]

Силе и осцилације које произилазе из кретања возила по површини имају значајан утицај на стабилност, удобност и управљивост возила. Потребан је исправан систем вешања да би се ове осцилације минимизирале и очувале оптималне карактеристике вожње. Ово је кључно за одржавање највишег нивоа ублажавања ударних оптерећења, амортизације, контроле осцилација и стабилности возила, посебно у кривинама, при већим брзинама када су силе које делују на возило вишеструко јаче.[2]

Компоненте система за ослањање[уреди | уреди извор]

Постоје четири сложена подсистема или механизма који чине систем за ослањање, а то су:

  • механизам за вођење точка - обезбеђује релативно померање точка у односу на каросерију и преносе хоризонталне реактивне силе точка на каросерију (полуге, ослонци, зглобови).
  • еластични ослонци - ублажавају ударна оптерећења и шаљу вертикалне реактивне силе на каросерију (опруге).
  • елементи за амортизацију осциловања - смањују ударна оптерећења тако што пригушују осцилације еластичних ослонаца, који укључују систем ослањања и цело возило (амортизери).
  • стабилизатори - при скретању повећавају стабилност возила

Системи за ослањање су подељени у зависне и независне категорије на основу природе и врсте компоненти које се користе за управљање воланом. Код зависних система, крута греда повезује леви и десни точак и делује као систем „крутог моста“ (погонског или управљачког), омогућавајући да се кретање једног точка пренесе на други. Управљачки мостови теретних возила користе зависне системе ослањања. На управљачким мостовима путничких аутомобила и чешће на њиховим погонским мостовима примењују се независни системи подршке. У случају независних система, погонски мост није конструисан од једног крутог кућишта, већ су точкови повезани са диференцијалом помоћу полувратила дизајнираних као зглобни мењачи, који су типично асинхрони (неједнаких угаоних брзина).[3]

Метални делови као што су лиснате опруге (гибњеви), спиралне опруге и торзионе опруге (штапови), као и неметалне компоненте као што су пнеуматски и хидраулични еластични елементи, као и њихове комбинације (укључујући гумене делове на носачима мотора, спона и кугла) чине систем вешања еластичне компоненте. Амортизери су елементи који пригушују осцилације. За смањење бочног нагињања возила најчешће се користи торзиона врста стабилизаторских опруга (стабилизатора).[4]

Одржавање система за ослањање[уреди | уреди извор]

На дужину трајања система за ослањање утичу разни фактори, а неки од њих су:

  • услови на путевима
  • оптерећење возила
  • километража
  • начин вожње
  • утицаји околине (топлота и хладноћа, прљава и слана вода)

Континуирано оптерећење током експлоатације узрокује хабање опруге, односно доводи до замора и губитака еластичности, што на крају смањује капацитет опруга да се прошире на своју првобитну величину (зато ће коришћене опруге бити дуже од нових опруга). Заменом дотрајалих опруга продужује се век трајања амортизера и других делова вешања, као што су гуме, а одржава се адекватан размак од тла. Поред тога, одговарајуће опруге нуде бољу вожњу и бољу контролу правца. Да би се гарантовало оптимално приањање пнеуматика, амортизере и опруге увек треба заменити у исто време. Опруге увек треба заменити у пару, леву и десну, а пожељније је истовремено заменити и амортизере.

Правилан рад амортизера омогућавају осцилирајуће руке које повезују точкове са шасијом. Гумене и металне чауре преко којих су постављенa рамена такође смањују пренос вибрација на путнички простор. Брза вожња по неравном терену, када рамена која се љуљају апсорбују интензивне ударце у додиру са неравнинама и рупама, највише штете.

Лежајеви точкова (који се састоје од неколико куглица или ваљака распоређених у термоотпорном кавезу и два прстена) смањују трење између два повезана дела који се ротирају дуж исте осе, омогућавајући точковима да се померају у односу на шасију. Када точкови почну да стварају буку при брзинама између 80 и 120 км/х, лежајеви се не могу поправити и морају се одмах заменити. Пошто истрошени или оштећени лежајеви убрзавају пропадање осталих делова точкова и вешања, њихову замену не треба одлагати на дужи временски период.

Хомокинетички зглобови преносе обртни моменат и снагу од мењача до погонских точкова и помажу раду амортизера. Хомокинетички спојеви трају веома дуго јер штитници од термопластичних еластомера спречавају прашину и прљавштину да уђу унутра. Недостатак масти, агресивна вожња (на путу и ​​ван њега), високе температуре и удари су оно што им штети. Хомокинетичке зглобове треба темељно проверавати сваке две године.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Систем за ослањање моторног возила”. prodaja delova. 
  2. ^ „Sistem za oslanjanje”. vozite.com. 
  3. ^ „Sistem za oslanjanje motornog vozila”. deloviautomobila.rs. 
  4. ^ „Sistem za oslanjanje”. slideshare.net. 
  5. ^ „SISTEMI OSLANJANJA”. MLFREE.com.