Пређи на садржај

Корисник:Zorana19/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Комерцијална сексуална експлоатација деце дефинише „кишобран“ злочин и активности које укључују сексуално злостављање детета као финансијску или личну прилику. Комерцијална сексуална експлоатација се састоји од присиљавања детета на проституцију, сексуалну трговину, ране бракове, дечији сексуални туризам и сваки други подухват искоришћавања деце у сексуалне активности. Према Канцеларији за малолетничко правосуђе и превенцију делинквенције, недостатак пријављивања злочина и „потешкоће у вези са идентификацијом и мерењем жртава и починилаца“ учинили су готово немогућим да се направи национална процена распрострањености комерцијалне сексуалне експлоатације деце у Сједињеним Државама. Процењује се да је од милион деце која су експлоатисана, већина су девојчице.

Комерцијална експлоатација деце у Сједињеним Америчким државама[уреди | уреди извор]

Према Канцеларији помоћника секретара за планирање и процену, „Између 244.000 и 325.000 америчких младих сматра се угроженим од сексуалне експлоатације, а процењује се да се сваке године у Сједињеним Државама[1] дешава 199.000 инцидената сексуалне експлоатације малолетника“. Унутар Сједињених Држава, школе су једна од највећих мета деце која постају жртве трговине људима. Због пандемије ЦОВИД-19 2021. године, последње године за коју су доступни национални подаци, „стварни број злостављане деце је вероватно недовољно пријављен“.[2]

Терминологија[уреди | уреди извор]

Декларација и агенда за акцију, усвојена током Првог светског конгреса против комерцијалне сексуалне експлоатације деце, одржаног у Стокхолму, Шведска, 1996. године, формално дефинише Комерцијалну сексуалну експлоатацију деце као фундаментално кршење права детета. Обухвата сексуално злостављање од стране одрасле особе и накнаду у новцу или натури детету или трећем лицу или лицима. Дете се третира као сексуални објекат и као комерцијални објекат. Комерцијална сексуална експлоатација деце представља облик принуде и насиља над децом, и представља принудни рад и савремени облик ропства.

Комерцијална сексуална експлоатација деце се често повезује са трговином децом, која се дефинише као „регрутовање, транспорт, трансфер, скривање или примање детета у сврху експлоатације“, а дете као свака особа млађа од 18 година. Међутим, нису сва деца жртва трговине људима, штавише, сексуално злостављање деце жртава трговине на послу не мора нужно представљати Комерцијалну сексуалну експлоатацију деце. Исто тако, Комерцијална сексуална експлоатација деце је такође део, али се разликује од других облика злостављања деце и сексуалног злостављања деце, укључујући силовање деце и насиље у породици. Трговина децом је облик модерног ропства које брзо расте у Сједињеним Државама, обухватајући вишеструки систем тешке људске експлоатације, насилних злочина над децом праћених злостављањем деце и кршења њихових права. Ропство деце и трговина људима су глобални проблеми јавног здравља са великим ризицима по трауму и здравље током живота. Глобално, преко 50% деце жртава трговине људима регрутују породица и пријатељи, а деца чине 27% свих жртава трговине људима широм света, при чему су две од три детета жртве девојчице.

Врсте[уреди | уреди извор]

Проституција- Процењује се да је 1-2 милиона малолетника који су сексуално експлоатисани кроз проституцију сваке године[3]. Већина деце у Сједињеним Америчким државама постаје део индустрије проституције у доби од 12 до 14 година. Овом децом обично „тргује неко кога познају, као што је пријатељ, члан породице или романтични партнер.[4]

Дечји сексуални туризам[уреди | уреди извор]

Дечји сексуални туризам укључује предаторе који путују из своје домовине у другу земљу да би ступили у сексуалне односе са децом која су била предмет трговине људима.[5] Са распрострањеношћу путовања и туризма повећана је доступност трговаца људима да имају приступ деци жртве трговине људима из других земаља. земље. Трговци људима често одлазе у неразвијене земље како би искористили недостатак закона који окружују злочин дечје проституције, корупцију у влади, висок ниво сиромаштва и друге различите факторе.

Порнографија[уреди | уреди извор]

Дечја порнографија је „представљање детета укљученог у експлицитне сексуалне активности или било какво представљање сексуалних делова детета у првенствено сексуалне сврхе“ било у стварном животу или симулирано.[6] Када је реч о приказима дечје порнографије, они укључују и долазе у многим облицима као што су фотографије, аудио касете, а посебно видео снимци који приказују децу која врше сексуалне радње са предметима, одрасле чак и другу децу. Деца су изложена експлоатацији, силовању, педофилији, а у екстремним случајевима и убиству. Порнографија се често користи као улаз у индустрију трговине сексом.[7] Многи макрои терају децу на порнографију као начин да их условљавају да верују да је оно што раде прихватљиво.[8] Они тада могу користити порнографију да уцене дете и изнуде новац од клијената. Производња, поседовање и дистрибуција дечје порнографије забрањени су законом и строго се кажњавају. Дечја порнографија генерално укључује огромна дела криминалног сексуалног злостављања и експлоатације према деци, која су дубоко штетна за децу жртве, будући да су облик злостављања деце. Они који желе или тренутно учествују у експлоатацији деце тренутно се повезују на интернет мреже како би продавали, деле и размењивали материјал.

Сексуално злостављање уживо[уреди | уреди извор]

Појава ових онлајн заједница је такође подстакла и промовисала комуникацију између локалних преступника, повезујући и нормализујући њихово интересовање за децу, смањујући њихову осетљивост на физичка и психичка оштећења понекад анонимно на начин на који могу да деле без страха да ће бити ухваћени.[9] Напредак технологије је навео трговце да „усвоје и прилагоде нове могућности на мрежи за циљање и експлоатацију жртава и стварање 'тржишних' могућности.[10] Раст интернета омогућио је трговцима сексом да остваре већи профит од својих илегалних активности. На пример, трговци сајбер сексом имају моћ да поделе жртву са другим купцима, отварајући већи скуп опасних појединаца. Виртуелне платформе стварају исплативији приступ за трговце, јер не морају физички да превозе жртве или да добију физичку локацију.

Узроци[уреди | уреди извор]

Тешко је одредити конкретне узроке комерцијалне сексуалне експлоатације деце због основних питања која су уткана у сексуалну експлоатацију у целини[11] као што су тајност и скривена дела која се дешавају у оквиру овог организованог криминала. Због сложености комерцијалне сексуалне експлоатације владе и организације немају довољно разумевања о томе шта су узроци; међутим, постоје фактори који могу утицати на распрострањеност комерцијалне сексуалне експлоатације деце. Неки од тих фактора су следећи:

Сиромаштво[уреди | уреди извор]

„Преко 35% светске популације живи са мање од 2,00 долара дневно“, а око 2,5 милијарди људи је у опасности од трговине људима.[12] Трговци људима обећавају родитељима да ће се њихова деца образовати или можда правилно хранити, или чак могућа трговина новцем између тимаритеља и родитеља. Неки родитељи мењају своје дете за новац као начин да отплате дуг. Због недостатка образовања, многи од ових родитеља који живе у сиромаштву нису свесни опасности комерцијалне експлоатације деце и виде то као шансу за бољи живот свог детета.

Мањак Образовање[уреди | уреди извор]

Школе пружају заштиту и стабилност деци док уче животне вештине и повећавају њихово поверење у свет и себе. Када ово није доступно, деца постају подложнија трговини људима. Са недостатком финансирања школа у областима са нижим приходима, тешко је навести ученике да се укључе у школу што доводи до напуштања школе. Са недостатком школовања и финансијске стабилности, деца бивају намамљена у комерцијалну сексуалну експлоатацију.[13]

Корумпирано спровођење закона[уреди | уреди извор]

Студија спроведена о корелацији између корупције у органима за спровођење закона и унутар владе снажно је повезана са комерцијалном сексуалном експлоатацијом, посебно са трговином људима.[14] Међутим, скоро је немогуће да се истраживање у овој области спроведе због значајних изазова са којима се суочавају, као што је недостатак доступних информација о корупцији у друштвима.

Родно-специфични и културни аспекти[уреди | уреди извор]

Многе културе и владе имају пристрасна гледишта о вредности мушкарца у односу на жену. Постоје многа друштва, на пример, кинеска и камбоџанска култура која верују „да секс са девицама подмлађује мушкарца“.[15] Нажалост, због овог уверења тржиште за малолетне девојчице у проституцији или трговини је веома тражено. Често су дискриминисана и деца која припадају културним мањинама; што доводи до тога да значајан несразмеран број деце која припадају мањинама постају жртве комерцијалне сексуалне експлоатације.

Опасности и последице[уреди | уреди извор]

Без обзира да ли су деца у порнографији, борделима или су предмет трговине, сва су у опасности од сексуално преносивих инфекција, физичког насиља и психичког погоршања. Истраживања су показала да је „50% до 90% деце у борделима у југоисточној Азији заражено ХИВ-ом. У многим случајевима, када се деца доведу у индустрију трговине сексом, бивају премлаћена и силована.[16] Физичке опасности такође могу укључивати неплодност, рак грлића материце, напад, а понекад и убиство. Трудноћа је такође физички фактор ризика за многу децу. Слично као ако се открије да имају ХИВ или сиду, девојке бивају избачене из јавних кућа без где да оду. Многа деца „прекидају свесну везу између ума и тела“ да би функционисала у овим ситуацијама (Бејлс 221). Други психолошки фактори ризика укључују поремећаје спавања и исхране, родно поремећен сексуални идентитет, хистерију, па чак и убиствени бес.

Изван физичких и психичких опасности крије се страх од закона. Многе девојке и жене се илегално тргују преко граница. Ако успеју да побегну из јавне куће или макроа, жене и деца брзо падају у очи власти. Пошто немају одговарајућу документацију, надлежни их приводе. Ако се држе у локалним затворима, жене и деца често трпе даље злостављањ и експлоатацију од стране полиције.

Вишеструке опасности носи експлоатација када су деца у питању, јер знамо да су деца међу најугроженијим људима када је у питању наше друштво и треба их пажљиво чувати и чувати од свих врста опасности у свету. Многи људи често мисле да је злостављање само физичко; посекотине и модрице, али физичко насиље је само један облик који злостављање поприма са другим облицима укључујући сексуално, емоционално злостављање заједно са занемаривањем.

Ефекти деце која се користе у дечијој порнографији могу имати психолошке, емоционалне и физичке ефекте. То су неизбежне последице које могу укључивати опште симптоме флешбекова, као и посттрауматски стресни поремећај који би могао да доведе дете до дубоке депресије. Сексуално злостављање може довести до других последица самоповређивања, злоупотребе супстанци, поремећаја у исхрани, трудноће, поремећаја спавања, самоубиства и више других полно преносивих инфекција (СПИ). Доживљавање сексуалног злостављања није нешто што би свако дете требало да издржи или би уопште одабрало за себе, али је због своје младе природе и невиности принуђено да се носи са неизбежним ситуацијама и симптомима трауме коју је претрпело.

Преваленција[уреди | уреди извор]

Иако је немогуће знати прави обим проблема, с обзиром на његову незакониту природу, Међународна организација рада (ИЛО) глобални дечији рад наводи „...широм света да постоји 246 милиона експлоатисане деце старости између 5 и 17 година укључене у дужничко ропство , присилно регрутовање за оружане сукобе, проституцију, порнографију, илегалну трговину дрогом, илегалну трговину оружјем и друге недозвољене активности широм света.[17]

Анкета брзе процене, коју су развили Међународни програм за елиминацију дечијег рада (ИПЕЦ)[18] и Дечји фонд Уједињених нација (УНИЦЕФ)[19], ослања се на интервјуе и друге, углавном квалитативне, технике како би пружио слику специфичне активности у ограниченом географском подручју.

УНИЦЕФ и Популациони фонд Уједињених нација (УНФПА) процењују да се сваке године 2 милиона деце експлоатише у проституцији или порнографији.[20]

Међународна борба против комерцијалне сексуалне експлоатације деце[уреди | уреди извор]

Први светски састанак за глобалну борбу против комерцијалне сексуалне експлоатације деце одржан је у Стокхолму, у Шведској, 1996. године. Фонд (УНИЦЕФ) и друге невладине организације за стварање светског конгреса који се бори за подизање свести о проблему комерцијалне сексуалне експлоатације деце.[21]

Постављено је више споразума и акција које се воде у борби против комерцијалне сексуалне експлоатације деце. Једна од акција које се предузимају је Конвенција Уједињених нација против транснационалног организованог криминала која је „усвојена резолуцијом Генералне скупштине 55/25 од 15. новембра 2000. године.[22] Ова конвенција има за циљ да циља три области организованог криминала, а једна од тих области је „протокол за спречавање, сузбијање и кажњавање трговине људима, посебно женама и децом“. [23]Сврха је подстицање учесника да сарађују у акцијама потребним за спречавање и трансакционе злочине.

„Светски конгрес 3 против сексуалне експлоатације деце и адолесцената одржан је у Рио де Жанеиру, Бразил“ [24]од 25. до 28. новембра 2008. године. Конгрес су чинили УНИЦЕФ, ЕЦПАТ, НВО Група за Конвенцију о правима детета, и на крају, бразилска влада. Одзив овог Конгреса за заговарање и излагање против сексуалне експлоатације деце био је невероватан. Било је преко 3.000 присутних из преко 135 влада, институција и цивилних заједница. 300 од ових учесника били су адолесценти.

Превенција[уреди | уреди извор]

Један од многих начина да се помогне у превенцији Комерцијалне сексуалне експлоатације децом је образовање. Претходно поменути Протокол захтева од чланица да обезбеде превентивне мере против сексуалне експлоатације деце; међу овим превентивним мерама је и едукација јавности, посебно породица, о опасностима сексуалног туризма и трговине људима. Ворлд Висион [25]је један од лидера у стварању ових образовних могућности за младе девојке. Други напори укључују едукацију полицијског, медицинског и школског особља о томе како да идентификују жртве и реагују у ситуацији која укључује Комерцијалну секасуалну експлоатацију децом, као и едукацију.

Још један напор у превенцији Комерцијалне сексуалне експлоатације децом је програм Забрана за заштиту деце[26], који користи проактивну полицијску тактику усмерену на спречавање кривичних дела, са фокусом на спасавање деце жртава сексуалног злостављања и експлоатације, као и оних у ризик од виктимизације. Поред тога, спроводи истраге како би идентификовао починиоце и појединце који представљају висок ризик за децу, док такође прикупља обавештајне податке о методологијама преступника како би информисао напоре за интервенцију органа за спровођење закона.

Привaтност[уреди | уреди извор]

Најбољи облик спречавања комерцијалне сексуалне експлоатације деце је приватност. Спречавање непознатих одраслих особа да буду у близини детета може спречити потенцијалне трговце да буду у близини детета. [27]У данашње време, многи гроомери приступају деци онлајн због осећаја заштите. Креирање подешавања приватности на дечјој технологији може заштитити од потенцијалних трговаца људима који долазе у контакт са малолетницима. Праћење дечјих онлајн пријатељстава и познавање знакова ризичног пријатељства могу спречити излагање сексуалној експлоатацији. Бити јасан са децом о штети која може бити нанета због нарушавања приватности. Многа деца су често збуњена тренутним образовањем о приватности које им се пружа због недостатка „специфичних правила или радњи о приватности“.[28]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Human Trafficking Into and Within the United States: A Review of the Literature”. ASPE (на језику: енглески). 2009-08-29. Приступљено 2024-06-12. 
  2. ^ „National Child Abuse Statistics from NCA”. National Children's Alliance (на језику: енглески). Приступљено 2024-06-12. 
  3. ^ „Child prostitution”. 
  4. ^ „U.S. Is a Top Destination for Child Sex Trafficking, and It’s Happening in Your Community”. 
  5. ^ Professional Response to Child Sexual Abuse, Kluwer Academic Publishers, стр. 219—244, ISBN 0-306-46576-0, Приступљено 2024-06-12 
  6. ^ Optional Protocol to the Convention on the Rights of the Child on the Sale of Children, Child Prostitution and Child Pornography, 2000, Cambridge University Press, 2018-10-25, стр. 162—168, Приступљено 2024-06-12 
  7. ^ Roby, Jini L. (2005-03). „Women and children in the global sex trade: Toward more effective policy”. International Social Work (на језику: енглески). 48 (2): 136—147. ISSN 0020-8728. doi:10.1177/0020872805050206.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  8. ^ „The Amazon Fund has supported an increasing number of projects”. dx.doi.org. Приступљено 2024-06-12. 
  9. ^ Cordes, Colleen (1984). „Reuven Feuerstein makes every child count”. PsycEXTRA Dataset. Приступљено 2024-06-12. 
  10. ^ „Cyberspace: A Fertile Hunting Ground for Sex Traffickers”. 
  11. ^ „Families | Province of Manitoba”. Province of Manitoba - Families (на језику: енглески). Приступљено 2024-06-12. 
  12. ^ „Poverty & Human Trafficking” (PDF). 
  13. ^ „Education as a Tool to Combat Human Trafficking”. 
  14. ^ „Human Trafficking and Public Corruption”.  line feed character у |title= на позицији 18 (помоћ)
  15. ^ „3.3 Commercial sexual exploitation of children and young people” (PDF). 
  16. ^ Raghuram, Parvati (2004-12). „Book Review: Global Woman: Nannies, Maids and Sex Workers in the New Economy”. Theory, Culture & Society. 21 (6): 192—197. ISSN 0263-2764. doi:10.1177/026327640402100612.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  17. ^ „https://www.acf.hhs.gov/archive/otip/fact-sheet/fact-sheet-labor-trafficking-english”.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  18. ^ „https://labour.gov.in/childlabour/ipec”.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  19. ^ „UNICEF”. www.unicef.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-06-12. 
  20. ^ „Untitled Document”. web.archive.org. 2012-06-29. Приступљено 2024-06-12. 
  21. ^ Mahler, Karen (1997). „Global Concern for Children's Rights: The World Congress Against Sexual Exploitation”. International Family Planning Perspectives. 23 (2): 79—84. ISSN 0190-3187. doi:10.2307/2950828. 
  22. ^ „United Nations Convention against Transnational Organized Crime”. United Nations : Office on Drugs and Crime (на језику: енглески). Приступљено 2024-06-12. 
  23. ^ „United Nations Convention against Transnational Organized Crime”. United Nations : Office on Drugs and Crime (на језику: енглески). Приступљено 2024-06-12. 
  24. ^ „World Congress III against Sexual Exploitation of Children and Adolescents | UNICEF”. www.unicef.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-06-12. 
  25. ^ „Subscribe to world change”. World Vision (на језику: енглески). 2024-06-06. Приступљено 2024-06-12. 
  26. ^ „https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S1359178916300994”.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  27. ^ „10 Ways to Protect your Child from Sexual Abuse and Exploitation Online”. inhope.org. Приступљено 2024-06-12. 
  28. ^ „Teaching privacy: A flawed strategy for children’s online safety”. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Zorana19/песак&oldid=27853700”