Корсаковљев синдром
| Корсаковљев синдром | |
|---|---|
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | психијатрија |
| МКБ-10 | F106 |
| МКБ-9-CM | 291.1, 294.0 |
| DiseasesDB | 14107 |
| eMedicine | med/2405 |
| MeSH | D020915 |
Корсаковљев синдром је поремећај који се састоји у деменцији (пропадању свих психичких функција) и полинеуропатији (слабост и бол мишића екстремитета) изазваној хроничном и прекомерном употребом алкохола и смањеним уносом хране. Везује се за недостатак уноса витамина Б1, стрес и својства алкохола да умањује апсорпцију овог витамина.[1][2][3][4]
Овај поремећај јавља се услед оштећења таламуса код око 2% алкохоличара. Неки аутори тврде да се чешће јавља код жена, што није доказано. Корсаковљев синдром чине: амнезија (антероградна и ретроградна амнезија), дезоријентација, апатија, неспособност учења и склоност конфабулацији, поремећаји опажања, вербално-моторна слабост.[тражи се извор]
Уколико се Корсаковљевом синдрому придружи Верникеова енцефалопатија настаје Вернике-Корсаков синдром. Иако случајеви Корсаковљевог синдрома могу бити врло чисти, они се чешће проширују и на подручја изван памћења и повезани су са оштећењима фронталног режња, тако да могу да доведу до општих интелектуалних дефицита. Синдром је добио назив према руском неуропсихијатру Сергеју Корсакову.
Етиологија
[уреди | уреди извор]Као примарни узрок Вернике-Корсаковог синдрома наводи се алкохолизам.[5]
Мање уобичајени узроци Вернике-Корсаков синдром су стања која ограничавају апсорпцију хране Исхрана и апсорпција хранљивих материја могу бити ограничени у следећим стањима:[5]
- оперативни желудачни бајпас, што отежава задовољавање нутритивних потреба због ограничених порција хране
- рак желуца, који може ограничити апсорпцију есенцијалних хранљивих материја
- рак дебелог црева, што може довести до болова којих утичу на то да пацијент одлаже (избегава) унос хране
- поремећаји у исхрани
- нарушена апсорпција и складиштење витамина Б-1.
Фактори ризика
[уреди | уреди извор]Фактори ризика за Вернике-Корсаков синдром су повезани са пацијентовом исхраном и начином живота. Главни фактори ризика за развој Вернике-Корсаков синдром су потхрањеност и хронична злоупотреба алкохола. Остали фактори ризика укључују:[5]
- немогућност медицинске неге и одговарајуће исхране,
- дијализа бубрега , која смањује апсорпцију витамина Б-1
- СИДА , због чега постоји већа вероватноћа да ће се код тог пацијента развити стања која доводе до недостатка витамина Б-1
Клиничка слика
[уреди | уреди извор]Лезије на мозгу које изазивају Верникеов синдром су резултат недостатка витамина Б-1, доводе до појаве следећих знакова и симптома:[5]
- дупли вид
- спуштени горњи капак , такође познат као птоза
- покрети очију горе-доле или бочно
- губитак координације мишића или атаксија, што може ометати ходање
- збуњено психичко стање , које често доводи до борбености или насилничког понашања
Верникеов синдром се касније може развити у Корсаков синдром.[5]
Пацијенти који имају Вернике-Корсаков синдром имају низ проблема у вези са памћењем . Могу доживети губитак памћења или неће моћи да формирају нова сећања.
Такође пацијент може имати следеће симптоме:[5]
- амнезија за догађаје који се дешавају након појаве поремећаја
- тешкоће у разумевању значења информација
- тешкоће стављања речи у контекст
- халуцинације
- претерано приповедање или конфабулација
Терапија
[уреди | уреди извор]Неопходно је лечење у болници. Пацијенту се надокнађује унос тиамина и примењује исправан режим исхране
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
- ^ Kolb, Bryan; Whishaw, Ian Q. (2003). Fundamentals of human neuropsychology. New York: Worth Publishers. стр. 473. ISBN 978-0-7167-5300-1. OCLC 55617319.
- ^ polineuropatija Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (30. новембар 2013) (приступљено 3.12.2013. год.)
- ^ vitamin-b1-tiamin/nedostatak-u-organizmu Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (19. децембар 2013) (приступљено 3.12.2013. год.)
- ^ а б в г д ђ „Wernicke-Korsakoff Syndrome: Risks, Causes, Symptoms, and More”. Healthline (на језику: енглески). 2012-07-20. Приступљено 2021-12-31.
Литература
[уреди | уреди извор]- Kolb, Bryan; Whishaw, Ian Q. (2003). Fundamentals of human neuropsychology. New York: Worth Publishers. стр. 473. ISBN 978-0-7167-5300-1. OCLC 55617319.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
