Кочосон
| Кочосон 고조선(Gojoseon) Стари Чосон | |||
|---|---|---|---|
 Стари Чосон око 108. п. н. е. | |||
| Географија | |||
| Континент | Азија | ||
| Регија | Источна Азија | ||
| Земља | Кореја | ||
| Главни град | Пјонгјанг | ||
| Друштво | |||
| Службени језик | корејски | ||
| Религија | политеизам | ||
| Политика | |||
| Облик државе | монархија | ||
| Историја | |||
| — Оснивање | 1120. п. н. е. | ||
| — Укидање | 108. п. н. е. | ||
| Земље претходнице и наследнице | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
Кочосон (енгл. Gojoseon, кореј. 고조선), познат и под називом Стари Чосон, био је античко краљевство на корејском полуострву. Префикс Го (кореј. 고), који значи антички, користи се да би се ова држава разликовала од каснијег краљевства Чосон (1392–1897).
Према Успоменама три краљевства (из 1281) Кочосон је 2333. п. н. е. основао краљ Дангун, син бога неба (Hwanung) и жене-медведа. Иако је Дангун легендарна личност о којој нема материјалних доказа[1], ова легенда је важан део корејске културе. Данас, датум оснивања Кочосона слави се у Северној и Јужној Кореји као Дан Оснивања Нације.
Исти извори наводе да је у 12 веку п. н. е. кинески мудрац Гија из царске династије Шанг дошао у Кореју и основао државу Гија Чосон (1120-194 пре н.е).[2][3]
Кочосон се први пут помиње у кинеским изворима почетком 7. века п. н. е. У раном периоду, престоница Кочосона био је Лиаонинг; око 400. п. н. е. премештена је у Пјонгјанг, док се на југу Корејског полуострва у 3. веку п. н. е. уздигла држава Јин.[4]
108. п. н. е. кинеска династија Хан освојила је Виман Чосон (194-108 пре н.е). Хан је поделио територију Кочосона на 4 команде. Ту област је 313. освојила краљевина Когурјо (енгл. Goguryeo, 37. п. н. е.–668. н.е), једна од Три краљевине Кореје.
Историја[уреди | уреди извор]
Територија Кореје насељена је од најстаријих времена. Прву државну формацију, кнежевину Чосон (Joseon), стварају око 1122. п. н. е. племена на северу Кореје под утицајем економски и културно развијенијих суседа Кинеза. Скоро једини извор података о овој кнежевини до 5. века п. н. е. су легенде. Од тада, захваљујући првенствено кинеским хроничарима, чије информације најчешће потврђују археолошка открића новијег времена, може се са доста историјске поузданости пратити развој Кореје.
Кроз читаву своју историју, а нарочито од 3. века пре н.е, кнежевина Чосон морала је одолевати притиску Кинеза, али експанзији агресивне кинеске династије Хан није се могла одупрети. Кнежевина Чосон, и поред двогодишњег отпора (109—107. п. н. е.) подлегла је великој (50.000 људи) и добро организованој војсци кинеског цара Куанг Ву-тија (Kuang Wu-ti). Територију кнежевине Чосон Куанг Ву-ти је поделио у четири округа, на чије чело је поставио Кинезе; кинеска власт у кореји потрајаће све до 1. века, када ће је заменити Три Краљевине.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ * Seth, Michael J. (2010). A History of Korea: From Antiquity to the Present. Rowman & Littlefield Publishers. стр. 443. ISBN 978-0-7425-6717-7.
- "An extreme manifestation of nationalism and the family cult was the revival of interest in Tangun, the mythical founder of the first Korean state... Most textbooks and professional historians, however, treat him as a myth."
- Stark, Miriam T. (2008). Archaeology of Asia. John Wiley & Sons. стр. 49. ISBN 978-1-4051-5303-4.
- "Although Kija may have truly existed as a historical figure, Tangun is more problematical."
- Schmid, Andre (2013). Korea Between Empires. Columbia University Press. стр. 270. ISBN 978-0-231-50630-4.
- "Most [Korean historians] treat the [Tangun] myth as a later creation."
- Peterson, Mark (2009). Brief History of Korea. Infobase Publishing. стр. 5. ISBN 978-1-4381-2738-5.
- "The Tangun myth became more popular with groups that wanted Korea to be independent; the Kija myth was more useful to those who wanted to show that Korea had a strong affinity to China."
- Hulbert, H. B. (2014). The History of Korea. Routledge. стр. 73. ISBN 978-1-317-84941-4.
- "If a choice is to be made between them, one is faced with the fact that the Tangun, with his supernatural origin, is more clearly a mythological figure than Kija."
- ^ Kim, Djun Kil (2014). The History of Korea, 2nd Edition (на језику: енглески). ABC-CLIO. стр. 8. ISBN 9781610695824.
- ^ Ebrey, Patricia Buckley; Walthall, Anne (2013). Pre-Modern East Asia: A Cultural, Social, and Political History, Volume I: To 1800 (на језику: енглески). Cengage Learning. стр. 100. ISBN 9781285546230.
- ^ „Timeline of Art and History, Korea, 1000 BC – 1 AD”. Metropolitan Museum of Art.
- ^ Гажевић, Никола (1972). Војна енциклопедија (књига 4). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 596.
Литература[уреди | уреди извор]
- Barnes, Gina Lee (2001). State Formation in Korea: Historical and Archaeological Perspectives. Psychology Press. ISBN 978-0-7007-1323-3.
- Lee, Ki-Baik (1984). A New History of Korea
. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-61575-5. - Peterson, Mark; Margulies, Phillip (2009). A brief history of Korea. New York, NY: Facts On File. ISBN 9781438127385.
- 서, 의식; 강, 봉룡 (2002). 뿌리 깊은 한국사 샘이 깊은 이야기 1 : 고조선·삼국 [Deep-rooted Korean History 1 : Gojoseon·Three Kingdoms] (на језику: Korean). 솔. ISBN 978-8981335366.
- Holcombe, Charles (16. 12. 2011). A History of East Asia: From the Origins of Civilization to the Twenty-First Century. Cambridge University Press. ISBN 9780521515955 — преко Google Books.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „A Tripolar Approach to East Asian History” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 4. 7. 2015. Приступљено 29. 4. 2015.
| Опште | |
|---|---|
| Народне библиотеке | |
