Кочосон

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кочосон
고조선(Gojoseon)
Стари Чосон
Стари Чосон око 108. пре н.е.
Стари Чосон око 108. пре н.е.
Географија
Континент Азија
Регија Источна Азија
Земља Кореја
Главни град Пјонгјанг
Друштво
Службени језик корејски
Религија политеизам
Политика
Облик државе монархија
Историја
 — Оснивање 1120. пре н.е.
 — Укидање 108. пре н.е.
Земље претходнице и наследнице
Претходнице: Наследнице:
Династија Хан
Три краљевине (Кореја)

Кочосон (енгл. Gojoseon, кореј. 고조선), познат и под називом Стари Чосон, био је античко краљевство на корејском полуострву. Префикс Го (кореј. ), који значи антички, користи се да би се ова држава разликовала од каснијег краљевства Чосон (1392–1897).

Према Успоменама три краљевства (из 1281) Кочосон је 2333. пре н.е. основао краљ Дангун, син бога неба (Hwanung) и жене-медведа. Иако је Дангун легендарна личност о којој нема материјалних доказа[1], ова легенда је важан део корејске културе. Данас, датум оснивања Кочосона слави се у Северној и Јужној Кореји као Дан Оснивања Нације.

Исти извори наводе да је у 12 веку пре н.е. кинески мудрац Гија из царске династије Шанг дошао у Кореју и основао државу Гија Чосон (1120-194 пре н.е).[2][3]

Кочосон се први пут помиње у кинеским изворима почетком 7. века пре н.е. У раном периоду, престоница Кочосона био је Лиаонинг; око 400. пре н.е. премештена је у Пјонгјанг, док се на југу Корејског полуострва у 3. веку пре н.е. уздигла држава Јин.[4]

108. пре н.е. кинеска династија Хан освојила је Виман Чосон (194-108 пре н.е). Хан је поделио територију Кочосона на 4 команде. Ту област је 313. освојила краљевина Когурјо (енгл. Goguryeo, 37. пре н.е–668. н.е), једна од Три краљевине Кореје.

Историја[уреди | уреди извор]

Територија Кореје насељена је од најстаријих времена. Прву државну формацију, кнежевину Чосон (Joseon), стварају око 1122. пре н.е. племена на северу Кореје под утицајем економски и културно развијенијих суседа Кинеза. Скоро једини извор података о овој кнежевини до 5. века пре н.е. су легенде. Од тада, захваљујући првенствено кинеским хроничарима, чије информације најчешће потврђују археолошка открића новијег времена, може се са доста историјске поузданости пратити развој Кореје.

Кроз читаву своју историју, а нарочито од 3. века пре н.е, кнежевина Чосон морала је одолевати притиску Кинеза, али експанзији агресивне кинеске династије Хан није се могла одупрети. Кнежевина Чосон, и поред двогодишњег отпора (109-107. пре н.е) подлегла је великој (50.000 људи) и добро организованој војсци кинеског цара Куанг Ву-тија (Kuang Wu-ti). Територију кнежевине Чосон Куанг Ву-ти је поделио у четири округа, на чије чело је поставио Кинезе; кинеска власт у кореји потрајаће све до 1. века, када ће је заменити Три Краљевине.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ * Seth, Michael J. (2010). A History of Korea: From Antiquity to the Present. Rowman & Littlefield Publishers. стр. 443. ISBN 978-0-7425-6717-7. 
    "An extreme manifestation of nationalism and the family cult was the revival of interest in Tangun, the mythical founder of the first Korean state... Most textbooks and professional historians, however, treat him as a myth."
    "Although Kija may have truly existed as a historical figure, Tangun is more problematical."
    "Most [Korean historians] treat the [Tangun] myth as a later creation."
    "The Tangun myth became more popular with groups that wanted Korea to be independent; the Kija myth was more useful to those who wanted to show that Korea had a strong affinity to China."
    "If a choice is to be made between them, one is faced with the fact that the Tangun, with his supernatural origin, is more clearly a mythological figure than Kija."
  2. ^ Kim, Djun Kil (2014). The History of Korea, 2nd Edition (на језику: енглески). ABC-CLIO. стр. 8. ISBN 9781610695824. 
  3. ^ Ebrey, Patricia Buckley; Walthall, Anne (2013). Pre-Modern East Asia: A Cultural, Social, and Political History, Volume I: To 1800 (на језику: енглески). Cengage Learning. стр. 100. ISBN 9781285546230. 
  4. ^ „Timeline of Art and History, Korea, 1000 BC – 1 AD”. Metropolitan Museum of Art. 
  5. ^ Гажевић, Никола (1972). Војна енциклопедија (књига 4). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 596. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]