Кочосон
Кочосон 고조선(Gojoseon) Стари Чосон | |||
---|---|---|---|
Стари Чосон око 108. п. н. е. | |||
Географија | |||
Континент | Азија | ||
Регија | Источна Азија | ||
Земља | Кореја | ||
Главни град | Пјонгјанг | ||
Друштво | |||
Службени језик | корејски | ||
Религија | политеизам | ||
Политика | |||
Облик државе | монархија | ||
Историја | |||
— Оснивање | 1120. п. н. е. | ||
— Укидање | 108. п. н. е. | ||
Земље претходнице и наследнице | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
Кочосон (енгл. Gojoseon, кореј. 고조선), познат и под називом Стари Чосон, био је античко краљевство на корејском полуострву. Префикс Го (кореј. 고), који значи антички, користи се да би се ова држава разликовала од каснијег краљевства Чосон (1392–1897).
Према Успоменама три краљевства (из 1281) Кочосон је 2333. п. н. е. основао краљ Дангун, син бога неба (Hwanung) и жене-медведа. Иако је Дангун легендарна личност о којој нема материјалних доказа[1], ова легенда је важан део корејске културе. Данас, датум оснивања Кочосона слави се у Северној и Јужној Кореји као Дан Оснивања Нације.
Исти извори наводе да је у 12 веку п. н. е. кинески мудрац Гија из царске династије Шанг дошао у Кореју и основао државу Гија Чосон (1120-194 пре н.е).[2][3]
Кочосон се први пут помиње у кинеским изворима почетком 7. века п. н. е. У раном периоду, престоница Кочосона био је Лиаонинг; око 400. п. н. е. премештена је у Пјонгјанг, док се на југу Корејског полуострва у 3. веку п. н. е. уздигла држава Јин.[4]
108. п. н. е. кинеска династија Хан освојила је Виман Чосон (194-108 пре н.е). Хан је поделио територију Кочосона на 4 команде. Ту област је 313. освојила краљевина Когурјо (енгл. Goguryeo, 37. п. н. е.–668. н.е), једна од Три краљевине Кореје.
Историја
[уреди | уреди извор]Територија Кореје насељена је од најстаријих времена. Прву државну формацију, кнежевину Чосон (Joseon), стварају око 1122. п. н. е. племена на северу Кореје под утицајем економски и културно развијенијих суседа Кинеза. Скоро једини извор података о овој кнежевини до 5. века п. н. е. су легенде. Од тада, захваљујући првенствено кинеским хроничарима, чије информације најчешће потврђују археолошка открића новијег времена, може се са доста историјске поузданости пратити развој Кореје.
Кроз читаву своју историју, а нарочито од 3. века пре н.е, кнежевина Чосон морала је одолевати притиску Кинеза, али експанзији агресивне кинеске династије Хан није се могла одупрети. Кнежевина Чосон, и поред двогодишњег отпора (109—107. п. н. е.) подлегла је великој (50.000 људи) и добро организованој војсци кинеског цара Куанг Ву-тија (Kuang Wu-ti). Територију кнежевине Чосон Куанг Ву-ти је поделио у четири округа, на чије чело је поставио Кинезе; кинеска власт у кореји потрајаће све до 1. века, када ће је заменити Три Краљевине.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ * Seth, Michael J. (2010). A History of Korea: From Antiquity to the Present. Rowman & Littlefield Publishers. стр. 443. ISBN 978-0-7425-6717-7.
- "An extreme manifestation of nationalism and the family cult was the revival of interest in Tangun, the mythical founder of the first Korean state... Most textbooks and professional historians, however, treat him as a myth."
- Stark, Miriam T. (2008). Archaeology of Asia. John Wiley & Sons. стр. 49. ISBN 978-1-4051-5303-4.
- "Although Kija may have truly existed as a historical figure, Tangun is more problematical."
- Schmid, Andre (2013). Korea Between Empires. Columbia University Press. стр. 270. ISBN 978-0-231-50630-4.
- "Most [Korean historians] treat the [Tangun] myth as a later creation."
- Peterson, Mark (2009). Brief History of Korea. Infobase Publishing. стр. 5. ISBN 978-1-4381-2738-5.
- "The Tangun myth became more popular with groups that wanted Korea to be independent; the Kija myth was more useful to those who wanted to show that Korea had a strong affinity to China."
- Hulbert, H. B. (2014). The History of Korea. Routledge. стр. 73. ISBN 978-1-317-84941-4.
- "If a choice is to be made between them, one is faced with the fact that the Tangun, with his supernatural origin, is more clearly a mythological figure than Kija."
- ^ Kim, Djun Kil (2014). The History of Korea, 2nd Edition (на језику: енглески). ABC-CLIO. стр. 8. ISBN 9781610695824.
- ^ Ebrey, Patricia Buckley; Walthall, Anne (2013). Pre-Modern East Asia: A Cultural, Social, and Political History, Volume I: To 1800 (на језику: енглески). Cengage Learning. стр. 100. ISBN 9781285546230.
- ^ „Timeline of Art and History, Korea, 1000 BC – 1 AD”. Metropolitan Museum of Art.
- ^ Гажевић, Никола (1972). Војна енциклопедија (књига 4). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 596.
Литература
[уреди | уреди извор]- Barnes, Gina Lee (2001). State Formation in Korea: Historical and Archaeological Perspectives. Psychology Press. ISBN 978-0-7007-1323-3.
- Lee, Ki-Baik (1984). A New History of Korea. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-61575-5.
- Peterson, Mark; Margulies, Phillip (2009). A brief history of Korea. New York, NY: Facts On File. ISBN 9781438127385.
- 서, 의식; 강, 봉룡 (2002). 뿌리 깊은 한국사 샘이 깊은 이야기 1 : 고조선·삼국 [Deep-rooted Korean History 1 : Gojoseon·Three Kingdoms] (на језику: Korean). 솔. ISBN 978-8981335366.
- Holcombe, Charles (16. 12. 2011). A History of East Asia: From the Origins of Civilization to the Twenty-First Century. Cambridge University Press. ISBN 9780521515955 — преко Google Books.
- 강권용 (Gang Gwon-yong) (2003). „Jeju-do teuksu bon-puri-e daehan yeon'gu” 제주도 특수본풀이에 대한 연구 [Study on the special bon-puri of Jeju Island]. Minsokhak Yeon'gu. 12: 5—36. ISSN 1975-5740. Архивирано из оригинала 25. 6. 2020. г. Приступљено 1. 7. 2020.
- 강소전 (Kang So-jeon) (2008). „'Cheonji-wang bon-puri'-ui uirye-jeok gineung-gwa sinhwa-jeok uimi” <천지왕본풀이>의 의례적 기능과 신화적 의미 [Ritual function and mythical meaning of <Cheonjiwang-bonpuli>]. Tamna Munhwa. 32: 251—282. ISSN 1226-5306. doi:10.22274/KORALIT.2017.47.002. Приступљено 26. 6. 2020.
- 강진옥 (Kang Jin-ok) (2004). „Han'guk gubi sinhwa yeon'gui-ui donghyang-gwa geu jeonmang” 한국 구비신화 연구의 동향과 그 전망 [Current and prospective issues in the study of Korean oral mythology]. Dong-Asia Godaehak. 9: 45—83. ISSN 1229-8298. doi:10.22274/KORALIT.2017.47.002. Приступљено 29. 6. 2020.
- 김명준 (Kim Myung-joon) (2010). „Goryeo Cheoyong-ga-ui muga-jeok seonggyeok-e daehan jaego” 고려 <처용가>의 무가적 성격에 대한 재고 [A reconsideration of the nature of the Goryeo Cheoyong-ga as a shamanic chant]. Han'guk Siga Yeon'gu. 28: 183—207. ISSN 1226-5578. Приступљено 23. 6. 2020.
- 김헌선 (Kim Heonsun) (1994). Han'guk-ui changse sinhwa 한국의 창세 신화 [Creation Myths of Korea]. Seoul: Gilbeot. ISBN 89-7560-505-1. Приступљено 31. 5. 2020.
- 김헌선 (Kim Heonsun) (1999). „Hamgyeong-do musok seosa-si yeon'gu: "Dorang-seonbae Cheongjeong-gaksi norae"-reul jungsim-euro” 함경도 무속서사시 연구-<도랑선배 청정각시 노래>를 중심으로- [Study of the shamanic narrative poetry of Hamgyong Province: Focusing on the Dorang-seonbae Cheongjeong-gaksi norae]. Gubi Munhak Yeon'gu. 8: 219—256. ISSN 2713-7775. Приступљено 25. 6. 2020.
- 박혜령 (Park Hye-ryeong) (1999). „Soya dang sinhwa-ui dongje-ui sanggwanseong-gwa geu uimi” 소야 당신화의 동제의 상관성과 그 의미 [The relationship between the village-shrine myth of Soya and village ritual and its significance]. Yeoksa Minsokhak. 8: 28—45. ISSN 1229-8921. Приступљено 30. 6. 2020.
- 서대석 (Seo Daeseok) (2001). Han'guk sinhwa-ui yeon'gu 한국 신화의 연구 [Studies on Korean Mythology]. Seoul: Jibmundang. ISBN 89-303-0820-1. Приступљено 23. 6. 2020. Anthology of Seo's papers from the 1980s and 1990s.
- 서대석 (Seo Daeseok); 박경신 (Park Gyeong-sin) (1996). Seosa muga il 서사무가 1 [Narrative shaman hymns, Volume I]. Han'guk gojeon munhak jeonjip. Research Institute of Korean Studies, Korea University.
- 서대석 (Seo Daeseok); 박경신 (Park Gyeong-sin) (2006). Seosa muga i 서사무가 2 [Narrative shaman hymns, Volume II]. Han'guk gojeon munhak jeonjip. Research Institute of Korean Studies, Korea University.
- 서영대 (Seo Yeong-dae) (1987). „Dan'gun sungbae-ui yeoksa” 단군 숭배의 역사 [History of Dan'gun worship]. Jeongsin Munhwa Yeon'gu. 32: 19—31. ISSN 1225-4576. Приступљено 23. 6. 2020.
- 서해숙 (Seo Haesug) (2009). Seongssi sijo sinhwa-ui jeonseung-gwa bunpo geurigo munhwagwonyeok 성씨 시조 신화의 전승과 분포 그리고 문화권역 [The transmission, distribution, and cultural regions of descent group-ancestor myths]. 2009 symposium of the Yeoksa Munhwa Hakhoe. Seongnam. стр. 21—36. Приступљено 24. 6. 2020.
- 신동훈 (Shin Dong-hun) (2002). „Gujeon iyagi-ui gallae-wa sangho gwangye-e daehan yeon'gu” 구전 이야기의 갈래와 상호관계에 대한 연구 [A study on the genres of orally transmitted stories and their mutual relationships]. Bigyo Minsokhak. 22: 365—402. ISSN 1598-1010. Приступљено 29. 6. 2020.
- 신연우 (Shin Yeon-woo) (2017). Jeju-do seosa muga Chogong bon-puri-ui sinhwa-seong-gwa munhak-seong 제주도 서사무가 <초공본풀이>의 신화성과 문학성 [The Mythological and Literary Nature of the Jeju Shamanic Narrative Chogong bon-puri]. Seoul: Minsogwon. ISBN 978-89-285-1036-8.
- 심상교 (Sim Sang-gyo) (2019). „Han'guk musok-ui sin'gyeok yeon'gu sam: Jeju-do ilban-sin bon-puri-ui sin'gyeok yeon'gu” 한국무속의 신격연구3—제주도 일반신본풀이의 신격 연구— [Study on the deities of Korean shamanism, 3: The deities of Jeju Island general bon-puri]. Uri Eomun Yeon'gu. 64: 229—264. ISSN 1226-7341. doi:10.15711/WR.64.0.8. Приступљено 30. 6. 2020.
- 유정월 (Ryu Jeong-wol) (2018). „'Woncheon'gang bon-puri'-ui unmyeong-gwan yeon'gu: 'Gubok yeohaeng' seolhwa-wa daebi-reul tong-hayeo” <원천강본풀이>의 운명관 연구-<구복여행> 설화와 대비를 통하여 [A study on destiny in the Woncheon'gang bon-puri]. Han'guk Gojeon Yeon'gu. 42: 245—271. ISSN 1226-3850. S2CID 186507056. doi:10.20516/classic.2018.42.245. Приступљено 29. 6. 2020.
- 이경하 (Lee Kyungha) (2012). „Bari sinhwa gojeon-hwa gwajeong-ui sahoe-jeok maengnak” 바리신화 ‘古典化’ 과정의 사회적 맥락 [The social context of the literary canonization of the Bari myth]. Gukmunhak Yeon'gu. 26: 7—31. ISSN 1598-2076. Приступљено 1. 7. 2020.
- 이수자 (Lee Soo-ja) (2008). „Im Seokjae-ui "Gwanbuk jibang muga"-e natanan musok sinhwa-ui teukjing-gwa uiui” 임석재의 <관북지방무가>에 나타난 무속신화의 특징과 의의 [The characteristics and significance of the shamanic mythology of Im Seok-jae's Shamanic songs of the Gwanbuk region]. Gubi Munhak Yeon'gu. 27: 38—87. ISSN 2713-7775. Приступљено 25. 6. 2020.
- 이정훈 (Lee Jung-hoon) (2016). „'Bari gongju'-wa 'Nisyan syameon' bigyo yeon'gu: yeoja-imyeonseo syameon-euro saneun unmyeong-jeok paereodokseu-reul jungsim-euro” <바리공주>와 <니샨샤면> 비교 연구-'여자'이면서 '샤먼'으로 사는 운명적 패러독스를 중심으로 [Comparative study of the Princess Bari and the Nishan Shaman] (PDF). Han'guk Munhak Iron-gwa Bipyeong. 20 (1): 55—80. ISSN 1598-3501. doi:10.20461/KLTC.2016.03.70.55. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 04. 2021. г. Приступљено 29. 6. 2020.
- 이지영 (Lee Ji-young) (2000). Han'guk geon'guk sinhwa-ui silsang-gwa ihae 한국 건국 신화의 실상과 이해 [The Reality and Understanding of Korean State-foundation Myths]. Seoul: Worin. ISBN 89-88297-89-X. Приступљено 23. 6. 2020.
- 홍태한 (Hong Tae-han) (2016). Han'guk seosa muga-ui yuhyeong-byeol jonjae yangsang-gwa yeonhaeng wolli 한국 서사무가의 유형별 존재양상과 연행원리 [Forms per type and principles of performances in Korean shamanic narratives]. Seoul: Minsogwon. ISBN 978-89-285-0881-5. Anthology of prior papers.
- 홍태한 (Hong Tae-han) (2016). „Musok daejung-hwa-ui banghyang-gwa musok yeongu-ui banghyang chatgi: Seoul-gut-eul jungsim-euro” 무속 대중화의 방향과 무속 연구의 방향 찾기-서울굿을 중심으로- [Searching for directions in the popularization of shamanism and scholarship on shamanism]. Han'guk Musokhak. 33: 57—79. ISSN 1738-1614. Приступљено 23. 6. 2020.
- 황루시 (Hwang Rushi) (2007). „Gangneung-jiyeok yeo-seonang-sinhwa yeon'gu” 강릉지역 여서낭신화 연구 [Study on female seonang-sin myths in the Gangneung area]. Gubi Munhak Yeon'gu. 24: 481—514. ISSN 2713-7775. Приступљено 30. 6. 2020.
- Bruno, Antonetta Lucia (2007). „Sending Away the Smallpox Gods”. Ур.: Buswell Jr., Robert E. Religions of Korea in Practice. Princeton, NJ: Princeton University Press. стр. 259—284. ISBN 978-0-691-11347-0. Приступљено 24. 6. 2020.
- Grayson, James H. (2011). Myths and Legends from Korea: An Annotated Compendium of Ancient and Modern Materials. London: Routledge. ISBN 978-0-700-71241-0. Приступљено 23. 6. 2020.
- Pettid, Michael J. (2000). „Late Choson Society as Reflected in a Shamanistic Narrative: An Analysis of the Pari Kongju Muga”. Korean Studies. 24: 113—141. ISSN 1529-1529. JSTOR 23719709. S2CID 163048022. doi:10.1353/ks.2000.0014.
- Pettid, Michael J. (2003). „May the Gods Strike You Dead! Healing Through Subversion in Shamanic Narratives”. Asian Folklore Studies. 62 (1): 113—132. ISSN 1882-6865. JSTOR 1179082.
- Shin, Gi-wook (2006). Ethnic Nationalism in Korea: Genealogy, Politics, and Legacy. Stanford, CA: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-5408-8. Приступљено 23. 6. 2020.
- Walraven, Boudewijn (2001). „Popular Religion in a Confucianized Society”. Ур.: Kim Haboush, Jahyun; Deuchler, Martina. Culture and the State in Late Chosŏn Korea. Cambridge, MA: Harvard University Asia Center. стр. 160—199. ISBN 978-0-674-17982-0. Приступљено 24. 6. 2020.
- Walraven, Boudewijn (2007). „Creation of the World and Suffering”. Ур.: Buswell Jr., Robert E. Religions of Korea in Practice. Princeton, NJ: Princeton University Press. стр. 244—258. ISBN 978-0-691-11347-0. Приступљено 24. 6. 2020.
- Walraven, Boudewijn (2019). „A Meeting of Extremes: The Symbiosis of Confucians and Shamans”. Ур.: Ro, Young-chan. Dao Companion to Korean Confucian Philosophy. Dordrecht, the Netherlands: Springer. стр. 310—335. ISBN 978-90-481-2932-4. Приступљено 27. 6. 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „A Tripolar Approach to East Asian History” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 4. 7. 2015. г. Приступљено 29. 4. 2015.