Коштана (драма)
| Коштана | |
|---|---|
 | |
| Настанак и садржај | |
| Ориг. наслов | Коштана |
| Аутор | Борисав Станковић |
| Земља |  Србија |
| Језик | српски |
| Жанр / врста дела | драма |
| Издавање | |
| Датум | 1924. |
Коштана је драма српског књижевника Борисава Станковића. То је једно од најчешће играних и најрадије гледаних комада у српским позориштима. Први пут је трећи чин објављен у часопису Звезда као позоришна игра у четири чина.[1][2] Садржи многе теме српског фолклора и патријахалних обичаја који су били присутни у касном 19. веку.
Станковић је ово дело први пут написао када је имао око 24 године, али га је више пута преправљао све до коначне верзије коју је објавио као засебну књигу 1924. године. Верзија је из ове године је послужила за сва друга штампања. Први пут је ова драма штампана у целости 1902. године у Српском књижевном гласнику. [1]
Драма је пут изведена 22. јуна 1900. године у Народном позоришту у Београду. Редитељ је био Чича Илија Станојевић, који је истовреме играо Митку. Коштану је глумила Зорка Тодосић, а музички аранжман је урадио Фрањо Покорони.[3] Прво извођење драме било је неуспешно, јер је било мало публике, лоших критика и незадовољство Станковића.[1] Постоји и аудио-запис у коме Чича Илија Станојевић игра Миткета у Фонотеци радио Београда.[4]
После овога Станковић врши осамдесетак промена у комаду и око у дидаскалијама.[5]
Године 1924. године Станковић слави тридесет година књижевног стваралаштва и бира Коштану да се поново штампа. Коштану је играла глумица Драга Спасић, а хаџи-Тому Димитрије Гинић.[5] 7. априла 1928. године дешава се нова премијера драме у режији Димитрија Гинића. Први пут, уместо Чича Илије, Миткета глуми други глумац Никола Гошић, а Коштану Софија Новаковић.[6]
Као најпознатија Коштана остала је упамћена Уснија Реџепова.
Текст је транспоновао Петар Коњовић у истоимену оперу чије је прво извођење било 1931. године у Загребу.[7]
Снимљен је истоимени филм 1976. године у режији Славољуба Стефановића
Ликови
- Хаџи Тома
- Ката, жена Хаџи-Томина
- Стана, кћи Хаџи-Томина
- Стојан, син Хаџи-Томин
- Арса, председник општине
- Васка, кћи Арсина
- Коца, другарица њена
- Митка, брат Арсин
- Марко, воденичар Томин
- Полиција, старешина над пандурима
- Пандур
- Кмет цигански
- Гркљан, циганин, свирач, отац Коштанин
- Курта, цигански пандур
- Коштана, циганка, певачица и играчица
- Салче, мати Kоштанина
Видети још
Извори
- ^ а б в http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-0861/2009/0350-08610901051Z.pdf Неколико допуна о Коштани Борисава Станковића, Весна О. Марковић, Београд, стр. 61
- ^ http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-0861/2009/0350-08610901051Z.pdf Сања Златановић, Етнографски институт САНУ, Београд, стр. 54
- ^ Драгољуб Влатковић, Убава мома род нема, Коштана на сцени 1900—1975, Музеј позоришне уметности, Театрон, Београд, 1979, 9. стр
- ^ Фонотека Радио Београда, TG — 2248.
- ^ а б http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-0861/2009/0350-08610901051Z.pdf Неколико допуна о Коштани Борисава Станковића, Весна О. Марковић, Београд, стр. 62
- ^ http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-0861/2009/0350-08610901051Z.pdf Неколико допуна о Коштани Борисава Станковића, Весна О. Марковић, Београд, стр. 63
- ^ http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-0861/2009/0350-08610901051Z.pdf Сања Златановић, Етнографски институт САНУ, Београд, стр. 54
Литература
Спољашње везе
- Цело дело
- Некадашња лепа Коштана Боре Станковића, данас стара и јадна Максутова Малика („Политика“, 6. април 1941)
- Коштана хоће новац, приступљено 11. новембра 2016.
