Кољено (Рожаје)

Координате: 42° 50′ 11″ С; 20° 06′ 10″ И / 42.8365° С; 20.102666° И / 42.8365; 20.102666
С Википедије, слободне енциклопедије

Кољено
Административни подаци
ДржаваЦрна Гора
ОпштинаРожаје
Становништво
 — (2011)630
Географске карактеристике
Координате42° 50′ 11″ С; 20° 06′ 10″ И / 42.8365° С; 20.102666° И / 42.8365; 20.102666
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Кољено на карти Црне Горе
Кољено
Кољено
Кољено на карти Црне Горе
Остали подаци
Позивни број051
Регистарска ознакаRO

Кољено је насеље у општини Рожаје у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 630 становника (према попису из 1991. било је 599 становника).

Село Кољено налази се на обронцима планине Хајле, Џаковице, Бисернице. Удаљено од града Рожаја 4 km на путу према Беранама. У њему живе братства: Мујевићи, Дедеићи, Бралићи, Хусовићи. Кољено је једно од најстаријих насеља у опстини Рожаје. Описујући ове крајеве познати географ Јован Цвијић је рекао да су ово најмирисније шуме и најљепси предјели Европе. Становници Кољена су познати по горстачком гостопримству и солидарности са свим људима којима је људска помоћ потребна. У I-свјетском рату Рожаје је пружило помоћ српској војсци која је повлачењем прко Албаније доживела огромну голготу тако су све куће Рожајаца и Кољенчана биле отворене за прихват тих војника тако да је у знак захвалности за ту помоћ једна улица у Београду добила име Рожајска. У II-свјетском рату су били једни од ријетких који су својим комшијама Црногорцима-православне вјере отворили своје домове, прије усвајања Повеље УН о заштити људских права, руковођени традиционалним бошњачким моралаом формираним на основу своје исламске религије поступали човјечно, витешки у свим приликама и тих ратних година бринули и чували њихове животе, част и образ ризикујући властите животе. Тадашње газде из свих кољенских племена су се договориле које породице ће прихватити, тако су Магделиниће и Зекиће, племена из сусједних села Богаје и Радева Махала: па је породицу Веселина Зекића и остале преузео Ибиш Дедеић и са својом браћом бринуо за њихове животе, неријетко посртављајуци испред своје куће и стразу да их не би нападале разне банде које са знале гдје се крије православно становништво. Након тих тешких времена Веселин и Ибис су се побратимили чији насљедници и данас постују и његују пријатељство настало у пероду рата када се суштински и без интереса провјеравају људске вриједности. У куће Мујевића: Хајра, Ћамила, Деша, Шећа и Касума биле су породице Радоја, Радоша, Мирка и других Магделинића. У кући Хајра и Хаса Бралића била је породица Васа, Драга и Милорада Магделинића. У ратовима вођеним на просторима екс-Југославије вођеним 90-их година XX вијека Кољено и његови становници нису осрамотили своје претке и поново су отворили своја врата својих кућа за избегле становнике из БиХ(Требиње, Фоча, Гацко и других угрозених места у БиХ) као избјегло албанско и црногорско становниство са Косова и није запамћено да су кољенћани икад наплатили своју услугу за уступање кућа, прехрану а многима су помогли да добију документа и плате пут до трећих земаља. Кољено је дало велики број интелектулаца који су дали и дају значајан допринос Рожаја и других средина у којима живе у разним државама свијета. Кољено је дало два предсједника опстине Рожаје, два директора дома здравља, једног предсједника Извршног одбора, једног секретара општинског комитета СК, једног начелника полиције, једног директора Горњег Ибра, једног министра у Влади Црне Горе, једног министра у Влади Брчко дистрикта-БиХ, једног Главног имама џамије Султан Мурат II, као и низ стручњака разних профила који су данас афирмисани стручњаци у разним компанијама, институтима и универзитетима. Горштаци Кољена су се увијек руководили девизом " Отвори врата сваком ко тражи помоћ и спас главе а не питај га ни одакле је ни које је вјере само му пружи помоћ и не трази накнаду за то“.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Кољено живи 411 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 28,9 година (27,7 код мушкараца и 30,2 код жена). У насељу има 117 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 5,38.

Ово насеље је углавном насељено Бошњацима (према попису из 2003. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 290
1953. 351
1961. 432
1971. 404
1981. 489
1991. 599 570
2003. 741 630
Етнички састав према попису из 2003.[2]
Бошњаци
  
453 71,90%
Муслимани
  
123 19,52%
Албанци
  
50 7,93%
Црногорци
  
3 0,47%
Срби
  
1 0,15%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  2. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  3. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]