Курган "Прокеш"

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Kurgan back.png
Хумка Прокеш
Kurgan Prokes BAC238.jpg
Курган "Прокеш" на мапи Војводине
Курган "Прокеш"
Облик и пресек 2016. године
 Назив хумке или групе:
Хумка "Прокеш"
 Кодни назив:
BAC238
 Тип:
Тумул, курган
 Локација (општина):
Радановац, Суботица
 Традиционални назив:
мађарски: Halom a Prokesen
 Порекло назива:
Према називу локације
 Историјски период:
III-I.век п. н. е.—XIII.век
 Епоха:
Непознато
 Порекло (култура):
 Димензије (приближно):
95×60 m
 Висина (приближно):
2,5 m
 Материјал:
Земља
 Стање:
Изорано
 Археолошки истражено:
Нема информације

Хумка Прокеш је курган који се налази на североистоку Суботице, у истоименом атару, названом по некадашњем феудалном властелину породице Прокеш из Суботице. У непосредној близини се налази и некадашња вила Прокеш. Хумка је у врло лошем стању, пошто се користи као део парцеле која се интензивно преорава.

Ипак, и овако деградирано, њена висина у односу на околњи терен износи око 3 метра (половина висине стандардне електричне бандере). Иако је околина брежуљкаста, ова хумка се јасно издваја из околине као очигледно дело људских руку. По изгледу и стању може се претпоставити да је веома стара, вероватно из периода када у наше пределе долазе скити.[1]

Као и већина хумки у Војводини, подигнута је на обали некадашњег меандра. Околина Суботице је у прошлости била мочварна, а у овом крају било је сливно подручје Палићког језера.[2] Кроз "Прокеш" некада је текла мања река (данас мелиорациони канал), а читаво подручје је веома влажно, са честим застајалим водама у пролеће и остацима барске вегетације у удолинама (трска, шаш, рогоз итд.) Древним народима је близина воде била од стратешке важности: ловили су рибу, појили стоку, купали коње, и могли утећи у случају насртаја непријатеља са копна.

Изглед околине[уреди]

Сама хумка је преорана, али што се остатака природе тиче, овај крај је због доста воде на самом рубу пешчаре богат биљкама и животињама, дуго се користио као ловиште. У непосредној околини хумке налази се повећи влажни пашњак са високом травом ђиповине (Chrysopogon gryllus), један од задњих у околини Суботице, као и неколико мањих станишта ливада са бескољенком (Molinia caerulea) поред атарских путева.

Оба станишта су веома ретка. Фитоценоза бескољенке је типично мочварно-долинска вегетација (латински: Ass. Molinietum caeruleae), док она са ђиповином (латински: Ass. Chrysopogonetum pannonicum) представља крајњи стадијум у сукцесији пешчарске и степске вегетације, чија наредна фаза је жбунаста, односно шумска вегетација.[3] Шума је и присутна одмах на ободу ливаде и на само десетак метара од кургана.

Панорама хумке на "Прокешу"

Стање и перспективе[уреди]

Осим тога, ништа о хумки није познато. О њој не постоје историјски записи, а није позната ни са старих мапа. У њеној околини археолошких истраживања није било.

Водоинжињер Јожеф Киш, један од идејних твораца пројекта Великог бачког канала, у периоду 1786. и 1792. једно време је боравио у Суботици, када је између осталог нацртао врло детаљну мапу околине града на којој је уцртао и хумке. Међутим, курган на Прокешу се не види овој мапи.[4]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Никола Тасић (1983): Југословенско Подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита – Посебна издања Балканолошког института књ. 17.; Матица српска, Одељење друштвених наука, Нови Сад – Балканолошки институт САНУ, Београд
  2. ^ Лајош Ховањ (2008): A Palicsi-tó vízgyűjtő területe 1817-ig Bácsország - Vajdasági honismereti szemle 44. szám, Szabadka (на језику: мађарски)
  3. ^ Милован Гајић (1984): Флора и вегетација Суботичко-хоргошке пешчаре, Шумарски факултет Београд - Шумско газдинство Суботица. стр. 332/342
  4. ^ Hovány Lajos (1996): Csatornát lehet kapálni a várostól egészen a Tiszáig („Može se kopati kanal od grada do Tise"). Bácsország, Szabadka (на језику: мађарски)

Литература[уреди]

  • Bogdan Brukner, Borislav Jovanović, Nikola Tasić (1974): Praistorija Vojvodine – Monumenta archaeologica Vol. I (knjiga 3 Monografije Instituta); Institut za izučavanje istorije Vojvodine - Savez Arheoloških Društava Jugoslavije. Novi Sad (English summary/text at pages 425-484)

Спољашње везе[уреди]