Курганска хипотеза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Курганска хипотеза

Курганска хипотеза (курган, гробна хумка или тумул) је хипотеза коју је 1956. године представила Марија Гимбутас, у којој је комбинујући археологију и лингвистику, одредила народе који су говорили праиндоевропски језик и те културе је назвала курганским, по руској речи курган (тумул).

Ова хипотеза је значајно утицала на проучавање Индоевропљана, тако да се назив прихвата да би се одредио рани праиндоевроски ентитет који је постајао у степама југоисточне Европе у периоду од 5. миленијума п. н. е. до 3 миленијума п. н. е.

Такође, ово је иновативни покушај да се научно објасни оригинално порекло Европљана (тзв. Прото-Индо-Европљана), а тако и читаве западне културе коју познајемо. Према ранијем схватању, сви народи на тлу Европе потичу од ратничких, номадских племена, а занемарује се утицај старијих, урођеничких мањинских култура. Према Гимбутасовој теорији на настанак касније Европске културе утицао је спој староседелачке и ширеће источне културе, те је на тлу Европе настала хибридна култура.

Опис[уреди]

Према овој данас све прихваћенијој тези[1][2] староседелачку, неолитску-енеолитску културу која је у праисторији цветала на тлу Европе, око 3500 г. пре наше ере заменила је мобилна, номадска, ратничка култура са истока. Експанзију народа са истока омогућила је доместификација коња.[а] Има доказа да староседеоци Европе нису користили коње, да су дуго боравили на истом, најпогоднијем месту, у релативном миру, без потребе за одбрамбеним системима, бедемима и палисадима. Међутим, утицај источних номада — које Гимбутас назива народом кургана — је постепено био све јачи, и с лакоћом су потиснули миран и на ратовање неприпремљен домородачки народ Европе.

Народи који се могу идентификовати као кургански су припадали култури познатој као Јамна култура или "Култура у јаме укопаног гроба" (енгл. „Pit Grave” culture) чија прадомовина се налази у долини Волге и у северно-Понтским степама. Ова култура, која сама по себи представља разноврстан културни хоризонт, имала је комплексно ширење у региону степа Црног и Каспијског мора, између половине IV. века и III. века п.н.е.

Датирање периода ширења[уреди]

Гимбутас дефинише продор ове културе са четри узастопна периода:

  1. рани "Курган I" период продора народа Сероглазово и Самара културе у доба енеолита (рани 4. век п.н.е.) из подручја између река Дњепар и Волга. Представници ових номадско-пасторалних култура су најпре почели да се шире на почетку 3. века пре нове ере на северним обалама Црног мора и по степама око Каспијског, а одатле захватали и исток Европе.[6]
  2. "Курган II" период продора источних народа у Источну Европу одиграо се око 700 година након првог, у другој половини IV. миленијума пре нове ере. Укључује Средњи Стог и Мајкоп културе из северног Кавказа. Одликује се каменим круговима који су украшени примитивним стелама са антропоморфном представом божанстава.
  3. "Курган III" или култура "јамних гробова" у првој половини III. века п.н.е., која је стизала преко степа Уралског региона чак до Панонске низије.
  4. током "Курган III" и "Курган IV" периода ова култура се постепено ширила простором северно-Понтских и Каспијских степа, и може се идентификовати са Јамна културом (или културом гробова украшених окером) из периода око 3000 година пре наше ере. Током ових продора од трећег миленијума п.н.е. није потпуно уништена староседелачка култура, пошто западна Европа и балтичке обале нису биле дотакнуте. Марија Гимбутас је употребила концепт "курганизација" у односу на културе које је овај продор номада затекао. Мелори (J. P. Mallory, 1986, p.308) је истакао да већ од половине петог миленијума пре нове ере имамо упадљиве културне сличности пан-европске и Прото-индо-европске популације.
Ширење војних колица са коњском запрегом. Цифре на мапи одговарају годинама пре наше ере

Предложена су три "таласа" продора курганске културе са сукцесивним ширењем:

  • "Талас 2" средином IV. миленијума (4000-3500 г.) п.н.е потекао је из Мајкоп културе и одредио напредак "курганизације" све до севера Европе, око 3000. године п.н.е. Талас је захватио следеће културе: Култура звонастих пехара, Баденска култура, Kултура линеарне керамике. По мишљењу Гимбутас ово је био први упад индо-европљана у западну и северну Европу. Овај период (између 3500-3000 г.) одговара и ширењу обичаја подизања гробних хумки (курганa)[б] чији прототип настаје у степама северног Кавказа у Мајкоп култури, а свој врхунац достиже у периоду Јамне културе. Овај класични прото-Индоевропски период карактерише прављење идола од камена (стела), настанак првих примитивних бојних кочија двоточкаша (двоколица) и практиковање претежно сточарства, пољопривреде и рибарства. Представници ове културе живе у сталним насељима заштићеним утврђењима (земљане утврде и палисади). Свуда дуж зоне контакта Јамне културе са европским културама неолита (на пример Баденска култура и култура округластих амфора) настаје "курганизована" хибридна култура. Мајкоп култура се најраније јавља на почетку бронзаног доба, са археолошким слојевима оружја и бронзаних предмета.
  • "Талас 3", између 3000-2500 п.н.е. одговара времену проширења Јамна (енгл. Pit-Grave) културе даље од степа (са карактеристичним изгледом гробница, укопаних испод површине) на подручје културе линеарне керамике која се протезала од Рајне до Волге. Овај касно пре-Индоевропски период одговара задњој фази индо-европског културног уједињења. "Курганизација" је захватила велики простор под различитим језицима и културама и међусобни контакт између независних група омогућио је ширење технологија и развој језика. Раздвајање изоглоса је вероватно завршено, али фонетски трендови се и даље активно развијају. На подручју Румуније, Бугарске и источне Мађарске овај талас се поклапа са крајем Цуцутени-Триполи културе (око 2750 п.н.е) и довео је до настанка хибридних култура урођеничких са експанзивним номадским.

Курганске културе[уреди]

Културе које су учествовале у ширењу са истока:

  • "Буг-Дњестар" (VII. век п.н.е)
  • "Самара" (V. век п.н.е.)
  • "Квалинск" (V. век п.н.е.)
  • Средњи Стог (средина V. века до средине IV. века п.н.е.)
  • "Дњепр-Донец" култура (V.-III. век п.н.е.)
  • Усатово (крај III. века п.н.е.)
  • "Мајкоп-Дереивка" култура (средина IV. века до средине III. века п.н.е.)
  • Јамна култура

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Gimbutas, Marija (1956). The Prehistory of Eastern Europe, Part 1.
  • Gimbutas, Marija (1970), „Proto-Indo-European Culture: The Kurgan Culture during the Fifth, Fourth, and Third Millennia B.C.”, Ур.: Cardona, George; Hoenigswald, Henry M.; Senn, Alfred, Indo-European and Indo-Europeans: Papers Presented at the Third Indo-European Conference at the University of Pennsylvania, Philadelphia: University of Pennsylvania Press, стр. 155—197, ISBN 0812275748 .
  • Gimbutas, Marija (1982), „Old Europe in the Fifth Millenium B.C.: The European Situation on the Arrival of Indo-Europeans”, Ур.: Polomé, Edgar C., The Indo-Europeans in the Fourth and Third Millennia, Ann Arbor: Karoma Publishers, ISBN 0897200411 
  • Gimbutas, Marija; Dexter, Miriam Robbins; Jones-Bley, Karlene (1997), The Kurgan Culture and the Indo-Europeanization of Europe: Selected Articles from 1952 to 1993, Washington, D. C.: Institute for the Study of Man, ISBN 0941694569 
  • Gimbutas, Marija; Dexter, Miriam Robbins (1999), The Living Goddesses, Berkeley, Los Angeles: University of California Press, ISBN 0520229150 
  • Krell, Kathrin (1998). "Gimbutas' Kurgans-PIE homeland hypothesis: a linguistic critique". Chapter 11 in "Archaeology and Language, II", Blench and Spriggs.
  • Mallory, J.P.; Adams, D.Q., ур. (1997), Encyclopedia of Indo-European Culture, London: Fitzroy Dearborn, ISBN 1-884964-98-2 .
  • Mallory, J.P. (1991), In Search of the Indo-Europeans: Language, Archaeology, and Myth, London: Thames & Hudson, ISBN 0-500-27616-1 .
  • Schmoeckel, Reinhard (1999), Die Indoeuropäer. Aufbruch aus der Vorgeschichte ("The Indo-Europeans: Rising from pre-history"), Bergisch-Gladbach (Germany): Bastei Lübbe, ISBN 3404641620 
  • Strazny, Philipp (Ed). (2000), Dictionary of Historical and Comparative Linguistics (1 изд.), Routledge, ISBN 978-1579582180 
  • Zanotti, D. G. (1982), „The Evidence for Kurgan Wave One As Reflected By the Distribution of 'Old Europe' Gold Pendants”, Journal of Indo-European Studies 10, стр. 223—234 .

Белешке[уреди]

  1. Археолошки докази о првом припитомљавању коња долазе из Средњи Стог културе са подручја севера Азовског мора у Украјини које одговара језгру пре-Индоевропске културе из V. миленијума п.н.е.[3][4] Најстарије ратне кочије (око 2000 година п.н.е.) откривене су у близини Кривог Рога на Дњепру.[5]
  2. Опипљив мементо овога је велик број хумки које се могу видети у равним подручјима Европе. Само у Панонској низији избројано је преко 40.000 кургана, од тога у Војводини преко 1000.

Референце[уреди]

  1. Mallory (1989) p.185: "The Kurgan solution is attractive and has been accepted by many archaeologists and linguists, in part or total. It is the solution one encounters in the Encyclopaedia Britannica and the Grand Dictionnaire Encyclopédique Larousse."
  2. Strazny (2000) p.163: "The single most popular proposal is the Pontic steppes (see the Kurgan hypothesis)..."
  3. Blench/Spriggs (1999) p.181: "The history of the Indo-European words for 'horse' shows that the Proto-Indo-European speakers had long lived in an area where the horse was native and/or domesticated
  4. Mallory (1989) pp.161–63
  5. Anthony/Vinogradov (1995)
  6. Gimbutas, Marija (1985), „Primary and Secondary Homeland of the Indo-Europeans: comments on Gamkrelidze-Ivanov articles”, Journal of Indo-European Studies 13 (1&2): 190 

Спољашње везе[уреди]