Сармати

Из Википедије, слободне енциклопедије
Античка Сарматија, на карти штампаној у Лондону 1801.

Сармати (грч. Σαρμάται, лат. Sarmatae) били су велика група номадских народа која је у периоду од IV века п. н. е. до IV века н.е. насељавала област данашње Украјине, северног Закавказја, и дела Русије до Каспијског језера.

У грчким изворима се помињу као Σαρμάται, а у латинским као Sarmatæ. На подручју степских области од Дунава до Каспијског језера, ова група народа је од III века старе ере потиснула сродну групу народа Скита. У античким изворима помиње се велики број сарматских племена (Јазиги, Роксолани, Алани, Масагети, Вали, Серби, итд.).

Херодот у својим делима још у V веку п. н. е. помиње Сармате под називом Сауромати. Касније их помињу и Плиније у I веку и Птолемеј у III веку, као и бројни византијски и римски историчари.

Служили су се скитским језиком али посебним дијалектом што говори да су им Скити били сродни по језику, култури и религији.

Сармати су се често селили, углавном према западу, где су долазили у сукобе ратовали са византијским и римским војскама. Поједина племена су се трајно населила на тлу јужне, источне и северне Европе и то: Роксолани око ушћа Дунава у Црно Море, Јазиги у панонској низији у области Дунава и Тисе. Један од већих центара Сармата је био Сирмијум, данашња Сремска Митровица.

Сачувани су историјски записи о ратовима 236-238. и 260-271. године, као и да је Рим, између 290. и 330. године упутио чак осам казнених експедиција, опустошивши сарматску територију, после чега су цар Галерије Максим и његови наследници, Константин и Лициније, носили у свом називу лат. Sarmaticus.

Из V века познат је алански краљ Беог, који се историјским списима помиње као оснивач Београда.[у којим списима?] Алани су као племенски савез најдуже опстали од свих Сармата, који су се временом асимиловали и формирали нове народе.

Као пагани, неговали су култ ватре. Имали су пантеон од седам богова. Врховни бог им се звао Таргитај.

Рана историја[уреди]

Диодор са Сицилије обавештава о сеоби скитских Сармата од Медије до реке Танаис.[1] Такође помиње да су Сармати повезани са Међанима.[2]

Херодот помиње да потичу од Амазонке, која се удала за скитске младиће, који је мигрирали заједно са женама "источно од Танаиса на удаљеност од три дана у путу правца северног ветра"[3][4].

Међутим, говорећи о пореклу самих Скита, Херодот преноси да су Скити Номади, који су живели у Азији, били су протерани из Масагетије и "путем реке Аракс, отишли су у савршену земљу"[5], при чему је несигурно да ли су и Масагети Скити.[6][7][8][3][9] Такође Херодот преноси, да је сарматски језик сктиски, али са мало грешака. У време инвазије Дарија I, Сармати су подржали Ските, тако да су део њихове војске чинили Сармати.[10]

Постоји и друга теорија о пореклу имена "Сармати", коју преноси И. Маркварт који певозеје Сармате се једином од синова Тразтеона, азетске приче о Саириму, Колу и Ариу.[11] По Фирдусу у Шахнамама, пише да је посед Сармата (Саирима) био Запад, Круг — Чина и Турана, а Иреджу (Арие) — Иран.

Извори[уреди]

  1. Шаблон:Публикация
  2. http://annales.info/ant_lit/plinius/06.htm
  3. 3,0 3,1 Геродот. «История». 4, 110—117.
  4. Доватур А. И., Каллистов Д. П., Шишова И. А. Народы нашей страны в «Истории» Геродота. — М., 1982. — С. 143—147.
  5. Херодот. Историја, 4. 11.
  6. Доватур А. И., Каллистов Д. П., Шишова И. А. Народы нашей страны в «Истории» Геродота. — М., 1982. — С. 103.
  7. А. А. Немировский. Массагеты Геродота и саки тиграхауда. // Эдубба вечна и постоянна. — СПб., 2005. — С. 217—224.
  8. Доватур А. И., Каллистов Д. П., Шишова И. А. Народы нашей страны в «Истории» Геродота. — М., 1982. — С. 85.
  9. Херодот. Историја, 201.
  10. Херодот. Историја, 119-120.
  11. J. Marquart. Eransahr…, P. 155.; Он же. Wehrot und Arang. — P. 136.

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]