Лагишин
| Лагишин Лагішын; Логишин | |
|---|---|
Православна црква Свете Тројице (лево) и римокатоличка црква Светих Петра и Павла (десно) | |
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Област | |
| Рејон | Пински рејон |
| Основан | први помен 1522. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2009. | 2.400 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 52° 20′ 20″ С; 25° 59′ 20″ И / 52.338889° С; 25.988889° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 170 m |
| Поштански број | 225740 |
| Регистарска ознака | 1 |
Лагишин или Логишин (бел. Лагішын; рус. Логишин) насељено је место са административним статусом варошице (городской посёлок) у југозападном делу Републике Белорусије. Административно припада Пинском рејону Брестске области.
Према подацима пописа становништва из 2009. у вароши је живело 2.400 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Лагишин се налази у севрном делу Пинског рејона, на око 28 км северно од града Пинска, односно на 200 км источно од административног центра области Бреста.
Историја
[уреди | уреди извор]Лагишин се у писаним списима први пут помиње 1552. као село у границама Пинског повјата Велике Кнежевине Литваније. Од XVII века део је поседа кнежева Радзивил.
Одлуком пољског краља Владислава IV од 25. фебруара 1643. насеље добија Магдебуршко право и постаје слободан трговачки град, а из тог периода потиче и садашњи грб. Године 1795. постаје саставни део Пинског округа Руске Империје.
У периоду између 1940. и 1962. Лагишин је био центар истоименог рејона.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према резултатима пописа из 2009. у насељу је живело 2.400 становника.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Службена веб страница Пинског рејона Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (14. децембар 2018)
- Положај насеља на мапи Ивацевичког рејона Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (27. јул 2011)
- Знаменитост Лагишина
- Гарады і вёскі Беларусі: Энцыклапедыя. Т.2, кн.2. Гомельская вобласць/С. В. Марцэлеў; Рэдкалегія: Г. П. Пашкоў (галоўны рэдактар) і інш. — Мн.: БелЭн, 2005. 520с.: іл. Тыраж 4000 экз. ISBN 978-985-11-0330-6. ISBN 978-985-11-0302-3