Пружани

Координате: 52° 33′ 24″ С; 24° 27′ 52″ И / 52.556667° С; 24.464444° И / 52.556667; 24.464444
С Википедије, слободне енциклопедије
Пружани
Пружаны
Саборна црква Александра Невског из 1866.
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Белорусија
Област Брестска област
РејонПружански рејон
Основанпрви помен 1487.
Статус града1589.
Становништво
Становништво
 — 2012.18.796 (процена)
Географске карактеристике
Координате52° 33′ 24″ С; 24° 27′ 52″ И / 52.556667° С; 24.464444° И / 52.556667; 24.464444
Временска зонаUTC+3
Пружани на карти Белорусије
Пружани
Пружани
Пружани на карти Белорусије
Поштански број225133
Позивни број+375 1632
Регистарска ознака1

Пружани (блр. Пружаны; рус. Пружаны) град у западном делу Републике Белорусије и административни центар Пружанског рејона Брестске области.

Према процени из 2012. у граду је живело 18.796 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Град Пружани лежи на месту где се река Муха и Ветски канал спајају и претварају у реку Мухавец (део басена реке Буг). Град је удаљен 89 км североисточно од административног центра области Бреста. Град пресеца магистрални друм Р85 на релацији СлонимРужани—Пружани— Високаје.

Историја[уреди | уреди извор]

Насеље Пружани се први пут помиње 1433, вероватно као место на којем је локално становништво спасило неколико Пруса од неких крсташких витезова (па отуда и Прушани, односно Пружани). Само насеље је од 1487. познато под именом Добучин.

Добучин добија Магдебуршко право 1589, мења име у Пружани и постаје важним трговачким центром у ком су се одржавала и до 4 сајма годишње. Године 1563. имали су 1.250 становника, 278 домаћинстава и 7 улица. Град дуби Магдебуршко право 1776.

Пружани 1795. постају саставним делом Руске Империје и ту остају све до Ришког мира чијим одредбам, а је град враћен у састав Пољске 1921. године (остаје Пољски све до 1939). Саставни део Белоруске ССР постаје у септембру 1939. године.

Пре Другог светског рата, Јеврејска популација бројала је нешто више од 5.000 становника Пружана. Током рата Нацисти су све пружанске Јевреје сместили у гето у ком је до 1943. било преко 10.000 затвореника. За самао три дана, од 28. до 31. јануара 1943. у концентрационе логоре Аушвиц и Биркенау депортовани су сви затвореници (где су и ликвидирани).[1][2]

Становништво[уреди | уреди извор]

Према процени, у граду је 2012. живело 18.796 становника.

Кретање броја становника
1979. 1989. 1999. 2009. 2012.
17.256[3] 23.079[3] 23.079[3] 19.032[3] 18.796[3]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ JewishGen.org Архивирано на сајту Wayback Machine (29. фебруар 2012)
  2. ^ Holocaust Encyclopedia Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јун 2007)
  3. ^ а б в г д „BELARUS: Cities & Settlements”. City Population. Приступљено 17. 2. 2013. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]