Пружани
| Пружани Пружаны | |
|---|---|
 Саборна црква Александра Невског из 1866. | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Белорусија |
| Област |  Брестска област |
| Рејон | Пружански рејон |
| Основан | први помен 1487. |
| Статус града | 1589. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2012. | 18.796 (процена) |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 52° 33′ 24″ С; 24° 27′ 52″ И / 52.556667° С; 24.464444° И |
| Временска зона | UTC+3 |
  Пружани Пружани на карти Белорусије | |
| Поштански број | 225133 |
| Позивни број | +375 1632 |
| Регистарска ознака | 1 |
Пружани (блр. Пружаны; рус. Пружаны) град у западном делу Републике Белорусије и административни центар Пружанског рејона Брестске области.
Према процени из 2012. у граду је живело 18.796 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Град Пружани лежи на месту где се река Муха и Ветски канал спајају и претварају у реку Мухавец (део басена реке Буг). Град је удаљен 89 км североисточно од административног центра области Бреста. Град пресеца магистрални друм Р85 на релацији Слоним—Ружани—Пружани— Високаје.
Историја[уреди | уреди извор]
Насеље Пружани се први пут помиње 1433, вероватно као место на којем је локално становништво спасило неколико Пруса од неких крсташких витезова (па отуда и Прушани, односно Пружани). Само насеље је од 1487. познато под именом Добучин.
Добучин добија Магдебуршко право 1589, мења име у Пружани и постаје важним трговачким центром у ком су се одржавала и до 4 сајма годишње. Године 1563. имали су 1.250 становника, 278 домаћинстава и 7 улица. Град дуби Магдебуршко право 1776.
Пружани 1795. постају саставним делом Руске Империје и ту остају све до Ришког мира чијим одредбам, а је град враћен у састав Пољске 1921. године (остаје Пољски све до 1939). Саставни део Белоруске ССР постаје у септембру 1939. године.
Пре Другог светског рата, Јеврејска популација бројала је нешто више од 5.000 становника Пружана. Током рата Нацисти су све пружанске Јевреје сместили у гето у ком је до 1943. било преко 10.000 затвореника. За самао три дана, од 28. до 31. јануара 1943. у концентрационе логоре Аушвиц и Биркенау депортовани су сви затвореници (где су и ликвидирани).[1][2]
Становништво[уреди | уреди извор]
Према процени, у граду је 2012. живело 18.796 становника.
| 1979. | 1989. | 1999. | 2009. | 2012. |
|---|---|---|---|---|
| 17.256[3] | 23.079[3] | 23.079[3] | 19.032[3] | 18.796[3] |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ JewishGen.org Архивирано на сајту Wayback Machine (29. фебруар 2012)
- ^ Holocaust Encyclopedia Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јун 2007)
- ^ а б в г д „BELARUS: Cities & Settlements”. City Population. Приступљено 17. 2. 2013.
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Галерија фотографија
- Положај града на мапи припадајућег рејона
- Службена веб презентација Пружанског рејона
| Административни центар |  | |
|---|---|---|
| Градови (21) | Баранавичи • Белаазјорск • Бјароза • Високаје • Ганцавичи • Давид Гарадок • Драгичин • Жабинка • Иванава • Ивацевичи • Каменец • Кобрин • Косава • Луњинец • Љахавичи • Маларита • Микашевичи • Пинск • Пружани • Столин | |
| Варошице (8) | ||
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
