Ланчано писмо

Ланчано писмо је порука која покушава да убеди примаоца да направи одређени број копија и проследи их извесном броју прималаца. Самим тим, ланац је експоненцијално растућа пирамида (график у облику дрвета).

Уобичајене методе које се користе у ланчаним писмима укључују емоционално манипулативне приче, пирамидалне шеме за брзо богаћење^[1] и експлоатацију сујеверја како би се примаоцу претило несрећом или обећавала срећа^[2].

Првобитно, ланчана писма су била писма послата поштом. У скорије време ланчана писма се често шаљу модерним каналима комуникације: електронски путем е-поште, друштвених мрежа и текстуалних порука.^[3]

Писмо

Ланчана писма генерално нуде срећу или новац примаоцима ако их проследе, и прете несрећом онима који прекину ланац, наводећи измишљене примере. Пошиљаоци рачунају на страх примаоца од лоше среће и то да је некоме лакше да проследи поруке даље, него да размишља о лошој срећи која га може снаћи. Ланчана писма која помињу новац рачунају на људску похлепу и нелегална су без обзира шта у њима пише.

Ланчана писма су документована у Америци и Енглеској најмање од краја 19. века, при чему се њихов експоненцијални раст слањем може описати и ефектом снежне грудве (en:Snowball effect), па се термин писмо снежне грудве користи у земљама немачког говорног подручја заједно са ланчаним писмом.^[4]

Е-порука

Ланчана писма електронски се могу слати путем е-поруке писане са циљем да буде прослеђена на што више адреса. Притом садржина поруке је најчешће неистинита или описује реалну ситуацију која је (ако је уопште постојала) решена пре више година а сама порука више уопште није актуелна. Овај вид обмане се спроводи користећи методе друштвеног инжињеринга.

Већина подвала се узда у жртвину потребу да помогне другим људима, као нпр:

да упозори пријатеље на појаву опасног вируса који уништава рачунаре
да помогне сиротој девојчици која умире од рака, ако она од сваког прослеђеног писма добија по 2 цента
да јави свима које познаје да се човек у келнском биоскопу набо на иглу заражену сидом, па да убудуће пазе

Тешко је рећи „не“ кад се први пут прочитају, али се после више стотина истих порука бришу без читања.

Ризик и цена подвале

Цене и ризик везани за подвале не изгледају тако велики, али то и није баш мало, кад се израчуна цену слања једне е-поруке са рачунара на други рачунар. Ако се претпостави да је сваки корисник интернета бар једном био жртва подвале ове врсте, добијамо прилично велике бројеве. Прорачун је својевремено рађен за Американце и њихову сатницу, али број корисника интернета је данас далеко већи, па је вероватно мање - више тачан. Полази се од претпоставке је да је свако утрошио минут на читање и даље слање.

50.000.000 људи x 1/60 часова x 50 долара/час = 41,7 милиона долара.

Број свакако није мали. Главна опасност подвала ове врсте је њихова способност уможавања. Већина људи их шаље даље бар на десетак адреса. Рачуница је следећа:

Приказ раста броја порука:
Број генерације	I	II	III	IV	V	VI
Број порука	10	100	1.000	10.000	100.000	1.000.000

Као што се види у шестој генерацији сервери е-поште треба да обраде милион порука. То може имати за последицу загушење па чак и пад сервера.

Множилац је овде био овде десет, али је често и већи. Спамери који без дозволе примаоца шаљу е-поруке о повољним кредитима, јефтиним лековима или згодним плавушама, адресе електронске поште прикупљају управо из ланчаних писама. После неколико генерација писама о „сиротој девојчици која умире од рака“, стварају огромну базу адреса која се лако може злоупотребити.

Пример циркуларног обавештења

Изнервиран алармантним е-порукама о појави вируса, један српски мрежни администратор је послао циркуларни допис колегама у својој фирми: ^{[тражи се извор]}

„

Људи ово је хоакс (за објашњење ста значи та реч узмите речник). Немојте да прослеђујете хоакс-е јер:

Једна другарица не може да спаси вашу фирму од опаког вируса
Обавештење о опасним вирусима не може да стигне на српском – Срби нису најбољи информатичари на свету а нису ни водећи
Вируси се шире брже од обавештења о вирусима тако да обавештење које касни не спасава ништа
Ако угасите PC на своју руку добићете отказ
За ширење лажних информација на послу исто постоје санкције
Произвођачи антивирус програма су паметни људи, ако нађу вирус одмах напишу и заштиту а не јављају свима како нема заштите

Ово пишем јер ме је већи број колега и колегиница сморио поруком о појави вируса.

”

Види још

Референце

^ Mikkelson, Barbara; David Mikkelson. „Thousand Dollar Bill”. Urban Legends Reference Pages (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2020-01-08. г. Приступљено 2008-03-24.
^ Michael Newton (2004). The encyclopedia of high-tech crime and crime-fighting. Архивирано 2019-06-05 на сајту Wayback Machine. p. 144.
^ „VanArsdale, Daniel W. (1998, 2002, 2007). Chain Letter Evolution”. Архивирано из оригинала 2006-08-19. г. Приступљено 2007-01-23.
^ „Die Wirkungen eines „Schneeballens“”. ANNO – AustriaN Newspapers Online (на језику: немачки). Приступљено 20. 1. 2026.

[1] Mikkelson, Barbara; David Mikkelson. „Thousand Dollar Bill”. Urban Legends Reference Pages (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2020-01-08. г. Приступљено 2008-03-24.

[2] Michael Newton (2004). The encyclopedia of high-tech crime and crime-fighting. Архивирано 2019-06-05 на сајту Wayback Machine. p. 144.

[arsdale-3] „VanArsdale, Daniel W. (1998, 2002, 2007). Chain Letter Evolution”. Архивирано из оригинала 2006-08-19. г. Приступљено 2007-01-23.

[4] „Die Wirkungen eines „Schneeballens“”. ANNO – AustriaN Newspapers Online (на језику: немачки). Приступљено 20. 1. 2026.

[1]

[2]

[3]

[4]