Леополд Бранислав Абафи

Леополд Бранислав Абафи
Лични подаци
Датум рођења	(1827-02-18)18. фебруар 1827.
Место рођења	Словачки Арадац, Аустријско царство
Датум смрти	27. фебруар 1883.(1883-02-27) (56 год.)
Место смрти	Словачки Арадац, Аустроугарска

Леополд Бранислав Абафи (svk. Leopold Branislav Abafi; псеудоними: R., Rovinov, Br. Rovinov, Branko Rovinov; Словачки Арадац, 18. фебруар 1827 — Словачки Арадац, 27. фебруар 1883) био је словачки евангелистички свештеник, публициста, књижевник и културни радник.

Биографија

Породица

Потиче из племићке породице Абафи из Ораве. Његов отац је био евангелистички свештеник Данијел Абафи, а мајка Каролина, ћерка Јураја Рохоња. Имао је два брата и сестру.

Године 1852. оженио се Аном Колењи са којом је имао десеторо деце. Троје је умрло у детињству, а син Кирил изненада током студија у Ревуци. Синови Микулаш и Јан Бохуслав били су евангелистички свештеници на Доњој земљи. Ћерка Јармила се у Словачкој удала за Михала Бодицког, свештеника из Понделка, касније професора теологије, Марија (понекад се помиње као Марина) била је супруга Јозефа Колењија, евангелистичког учитеља у Арадцу, Милина се удала за учитеља Бренера у Новој Пазови, а пензију су провели у Обершицену, у Бургенланду (Аустрија).

Образовање

Народну евангелистичку школу завршио је у родном месту, а ниже разреде гимназије похађао је у Сарвашу и Великом Бечкереку. На студијама филозофије у Љевочи се кратко задржава, убрзо прелази на Правну академију у Прешову, да би на крају студирао теологију на Евангелистичком лицеју у Братислави.

Револуција 1848-1849. године

Активно је учествовао у револуционарном покрету 1848-1849. године. Тих година блиско сарађује са Јозефом Милославом Хурбаном, Михалом Милославом Хоџом и Људевитом Штуром. Био је и учесник Првог свесловенског конгреса у Прагу 1848. године. Под утицајем Штурове идеологије узео је средње име Бранислав. Био је и капетан чете словачких добровољаца током револуције. Након револуције постављен је за поджупана Њитранске жупаније. На тој функцији провео је три године (1849—1852).

Свештеник

За евангелистичког свештеника посвећен је 1. септембра 1854. у Брезну. По смрти оца 1855. постао је свештеник у Арадцу.

Књижевни рад

Књижевношћу је почео да се бави за време студија у Љевочи. Био је активан члан словачких студентских друштава. Своје песме, драме и прозу објављивао је у часопису Sokol, рукописном забавнику Život и алманаху (годишњаку) Lipa. После 1875. године посветио се искључиво верској тематици. Бавио се и преводилаштвом - са словачког на мађарски и са немачког на словачки. Најзначајнији превод са немачког је катехизам евангелистичког теолога Хајнриха Вендела - Výklad malého katechismu Dr. Martina Luthera dle Wendela pro slovenské evanj. školy, штампан у Пешти 1870. године.

Публициста

Био је један од најактивнијих дописника из Војводине словачких политичких новина Pešťbudínske vedomosti. У овом листу је објављивао чланке, некрологе, политичке коментаре и друго. Сарађивао је и у часопису за привреду, занатство и домаћинство Slovenský obzor где је публиковао чланке о утицају климатских услова на пољопривреду.

Арадац

Велики део живота провео је као свештеник у Арадцу. Поред духовног живота, допринео је и културном и народном животу Словака у селу, али и целог Банату. У Арадцу је основао Читалачко друштво (1863), Црквену библиотеку (1866) и уређивао часопис Slovo života (1881-1882). Арадачки евангелисти чувају спомен на Абафија. Приликом јубилеја организују тематске вечери и богослужења посвећена животу и раду Абафија. Таквих јубилеја за сада је било три: 1983. године (100. годишњица смрти, када је у цркви постављена спомен-плоча), 1993. (110. годишњица смрти) и 2013. (130. годишњица смрти).

Библиографија

Проза

• Na rákosí (1863), приповетка о Словацима са Доње земље
• Tri hroby (1864), новела о разбојницима

Драма

• Bozkovci, драматизација дела Јана Калинчјака

Поезија

• Pomnenka na slavjanskou besedu 1848 (1848), збирка песама

Дела са религијском тематиком

• Ježiš a Zacheus, alebo opravdove obrácenie sa (1874)
• Tým miernym (1875), чланак објављен у евангеличком листу Cirkevné Listy, због којег је издавач Јозеф Милослав Хурбан осуђен на три месеца затвора

Спољашње везе

• Превод катехизма Хајнриха Вендела на сајту Универзитетске библиотеке у Братислави