Пређи на садржај

Љевоча

Љевоча
Levoča
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Словачка
КрајПрешовски
ОкругЉевоча
РегијаСпиш
Становништво
Становништво
 — 2025.13 779[1]
 — густина215,15 ст./km2
Географске карактеристике
Координате49° 01′ 16″ С; 20° 35′ 28″ И / 49.021111° С; 20.591111° И / 49.021111; 20.591111
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина628[2] m
Површина64,04[3] km2
Љевоча на карти Словачке
Љевоча
Љевоча
Љевоча на карти Словачке
Поштански број054 01[2]
Позивни број+421 53[2]
Веб-сајт
www.levoca.sk

Љевоча (слч. Levoča, мађ. Lőcse, нем. Leutschau) град је у Словачкој, који се налази у оквиру Прешовског краја.

Љевоча има сачувано старо градско језгро, које на списку светске баштине УНЕСКОа.

Географија

[уреди | уреди извор]

Љевоча је смештена у источном делу државе. Главни град државе, Братислава, налази се 370 км југозападно, док су Кошице на 90 км удаљености ка југозападу.

Рељеф: Љевоча се развио у области Карпата, на 570 m надморске висине. Око града преовлађује планински терен, који се северно издиже у Левочке врхи, а јужно у Словачко рудогорје. Град је смештен у долини потока који се јужно од града улива у реку Хорнад.

Клима: Клима у Љевочи је континентална са нешто оштријом цртом због знатне надморске висине.

Воде: Град Љевоча се развио око Левочког потока који се јужно од града улива у реку Хорнад.

Историја

[уреди | уреди извор]

Људска насеља на овом простору везују се још из праисторије. Насеље под овим именом први пут се спомиње 1249. године као насеље немачких Саса, да би 1317. године добио градска права. Град се брзо развијао захваљујући трговини са оближњом Пољском. Љевоча је вековима био у саставу Угарске.

Крајем 1918. године. Љевоча је постао део новоосноване Чехословачке. У време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Статистика становништва (10 Година)[1]
Година:1995.2005.2015.2025.
Број људи:13 64814 67714 81113 779
Разлика: +7,53 % +0,91 % -6,96 %
Статистика становништва[1]
Година:2024.2025.
Број људи:13 90513 779
Разлика:-0,90 %

Према подацима о броју становника из 2025. године насеље је имало 13 779 становника.[4]

Етничка припадност

[уреди | уреди извор]
Попис становништва 2021. (1+ %)[5][6]
Етничка припадностБројРазломак
Словаци13 57595,22 %
Роми12568,81 %
непознато4813,37 %
Русини2531,77 %
Укупно14 256

Према попису из 2021. у насељу је живело 14 256 људи, од чега су по етничкој припадности изјаснили: 13 575 као Словац, 1256 као Ром, 481 као непознато, 253 као Русин, 68 као Чех, 25 као различите, 23 као Мађар, 14 као Нијемац, 13 као Рус, 11 као Украјинац, 9 као Пољак, 8 као канађанaи, 5 као Кинез, 5 као Аустријан, 5 као Грк, 4 као Јеврејин, 4 као Ирциац, 4 као Француз, 3 као Турчин, 2 као Срб, 2 као Румун, 2 као Бугар, 2 као Енглезaи, 2 као Албанац, 1 као Вијетнамац, 1 као Италијан, 1 као Шлезијац и 1 као Морављан.

Религија

[уреди | уреди извор]
Попис становништва 2021. (1+ %)[7]
РелигијаБројРазломак
Латинска црква967067,83 %
Без верске припадности229316,08 %
Неоткривено8305,82 %
Гркокатолицизам6094,27 %
Хришћанске цркве у Словачкој3032,13 %
Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести2641,85 %
Укупно14 256

У години 2021. је било 14 256 људи по вероисповести: 9670 Латинска црква, 2293 Без верске припадности, 830 Неоткривено, 609 Гркокатолицизам, 303 Хришћанске цркве у Словачкој, 264 Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести, 82 Јеховини сведоци, 74 Православна црква, 29 Ад хок покрети, 26 Друге и неодређене хришћанске цркве, 21 Друго, 11 Будизам, 7 Хришћанска адвентистичка црква, 7 Апостолска црква, 6 Калвинизам, 6 Ислам, 4 Уједињена методистичка црква, 3 Паганизам и духовност природе, 2 Јевреји, 2 Хиндуизам, 2 Чехословачка хуситска црква, 2 Црква Исуса Христа светаца последњих дана, 1 Старокатоличка црква, 1 Баптисти и 1 Бахаи вера.

Знаменитости града

[уреди | уреди извор]

Љевоча је позната до добро очуваном старом градском језгру, које је данас на списку списку светске баштине УНЕСКОа. Љевоча са својим зидинама и урбанистиком сачувала је карактер средњовековног града. Она је градски резерват и захваљујући многим споменицима и уметничким делима спада у најлепше градове у Словачкој.

Најзначајнији споменик културе је Храм светог Јакуба са својим 11 готичких и ренесансних олтара урачунавши и највишег дрвеног олтара из времена готике у целоме свету (18,6 m ). Град има огроман средњовековни трг који је оивичен ренесансним зградама, као ренесансну скупштину, даље две цркве са барокним ентеријером, класицистичке зграде жупног дома и евангелистичке цркве. Историјски центар обклопљавају градске зидине у дужини од 2,5 km.

Од 16. века све до краја 1922. године је град био седиште Спишке жупе. 1806- 1826. за њу је архитекта Егру Антон Поволни административну зграду у класицистичком стилу и прилагодио ју је ренесансној средини града са наглашавањем хоризонталних линија која се сматра за најлепшу жупну зграду у бившој Угарској. Данас је опет рестаурисана и служи опет административним потребама.

Изнад града налази се Маријанска гора, место ходочашћа у Словачкој.

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7101rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2026-03-31. Приступљено 2026-03-31. 
  2. ^ а б в „Základná charakteristika”. www.statistics.sk (на језику: словачки). Statistical Office of the Slovak Republic. 2015-04-17. Приступљено 2021-11-21. 
  3. ^ „Hustota obyvateľstva - obce [om7014rr_obc=AREAS_SK, v_om7014rr_ukaz=Rozloha (Štvorcový meter)]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2026-03-31. Приступљено 2026-03-31. 
  4. ^ „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7101rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2026-03-31. Приступљено 2026-03-31. 
  5. ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03. 
  6. ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03. 
  7. ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]