Арадац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Арадац
Aradac, Evangelical Church.jpg
Словачка Евангелистичка црква у селу.
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Средњобанатски
Град Зрењанин
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 3335
 — густина 39/km2
Положај
Координате 45°22′35″ СГШ; 20°18′03″ ИГД / 45.3765° СГШ; 20.300833° ИГД / 45.3765; 20.300833 Координате: 45°22′35″ СГШ; 20°18′03″ ИГД / 45.3765° СГШ; 20.300833° ИГД / 45.3765; 20.300833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 84 m
Површина 89,8 km2
Арадац на мапи Србије
Арадац
Арадац
Арадац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 23207
Позивни број 023
Регистарска ознака ZR

Арадац (сл. Aradáč) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 3335 становника.

Историја[уреди]

Српска православна црква Св. Архангела Гаврила из половине 18. века

Село Арадац, односно, Аратаз се под овим именом први пут помиње на Мерсијевој карти 1723. год. Први записи о селу налазимо у Папској књизи десетка из 1332-1337. год. под именом Арад. На овом месту је и раније постојало насеље о чему сведоче археолошки налази на локалитету „Мечка“, па чак и у праисторији што потврђује локалитет „Леје“ баденска култура и „Кутина“ из развијеног металног доба.

По неком предању Срби су основали ово место за време сеобе под вођством Арсенија Чарнојевића 1690. год, а тек записи из 1717. год. потврђују да је село имало26 кућа. . Словаке је у Арадац доселио спахија Исак Киш да му обрађују земљу. Ту је 1786. год. основано село Словачки Арадац (Горњи Арадац). Ови Словаци су прво били у Банатском селу Пардањ (данашња Међа 1785.). Ту су били Словаци прво из области Пеште, Бекешнитра, Золион. Пренасељено село Пардањ (Међа) чини да 1786. год. многе словачке породице, претежно из Новоградске, Пестојанске и Зволенске Жупе, насељавају ово подручје, тако да Арадац постаје најстарије словачко село у Банату. [1]

Од 1786. год. имамо два села Српски Арадац (Доњи Арадац и Словачки Арадац (Горњи Арадац)), све до 1931. год. када се спајају у једно село Арадац. Ово спајање је било кратког века. 1934. год. село се поново дели на Српски Арадац односно Андрејевац и Словачки Арадац. Коначно, спајањем две општине после II светског рата настаје једно село, и од тога времена до данас, село је под заједничким именом Арадац.

Школа[уреди]

Базу образовања чини Основна школа „Братство“ Арадац, која изводи наставу на српском и словачком језику од 1979. године. Школа ради са 16 самосталних одељења, и две предшколске групе.

Култура[уреди]

Културно уметничко друштво постоји од краја 60-их година и настаје од два друштва „Напредак“ и „Шћефањик“. Друштво има запажене резултате у драмској, фолклорној и музичкој делатности претежно на словачком језику. У селу делује Матица словачка која је основана далеке 1932. године. Њен рад је био забрањен 1941. године а обновљен 1990. године. Матица се бави очувањем фолклора, музике, обичаја, ношње, језика и свега осталог што је везано за очување идентитета Словака на овом подручју. Актив жена, који делује при Матици словачке, брине о очувању кућне радиности, разним стручним предавањима.

У селу постоји женски хармоникашки оркестар „Мешкарке“ који је прославио 35 година постојања издавањем албума.[2]

Манифестације[уреди]

Најпознатија манифестација у току године је тортаријада. Становници насеља Арадац се веселе на својим локалним манифестацијама као што је сеоска слава, винаријада, косицијада и тортаријада. За неке од ових манифестација се планира да буду организоване као друштвене манифестације ширег значаја (винаријада и кобасицијада). [3]


Демографија[уреди]

У насељу Арадац живи 2847 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,1 година (39,1 код мушкараца и 43,0 код жена). У насељу има 1211 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,86.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 3.897
1953. 3.978
1961. 4.001
1971. 3.824
1981. 3.825
1991. 3.573 3.492
2002. 3.623 3.461
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
1.650 47,67 %
Словаци
  
1.376 39,75 %
Роми
  
96 2,77 %
Мађари
  
94 2,71 %
Југословени
  
49 1,41 %
Македонци
  
19 0,54 %
Хрвати
  
17 0,49 %
Словенци
  
9 0,26 %
Румуни
  
9 0,26 %
Албанци
  
7 0,20 %
Црногорци
  
3 0,08 %
Немци
  
3 0,08 %
Муслимани
  
3 0,08 %
Бугари
  
3 0,08 %
Чеси
  
2 0,05 %
Украјинци
  
1 0,02 %
непознато
  
60 1,73 %


Референце[уреди]

  1. Летопис: Банатска места (1998). :
  2. Даме са хармоником, 35 година на сцени („Вечерње новости“, 2. фебруар 2014)
  3. Banaterra еciklopedija Banata(2006)
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  5. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  6. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]