Заштита природе

С Википедије, слободне енциклопедије

Заштита природе представља мултидисциплинарни приступ решавању све бројнијих проблема у природи (нпр. нестанак врста, уништавање предела).

Узроци потребе за заштитом природе[уреди | уреди извор]

Човек је својом делатношћу изменио изглед Земље и у знатној мери оштетио биосферу. На огромним површинама планете потпуно су уништени природни екосистеми (шуме, степе, мочваре) или су замењени вештачким (плантаже, фарме, насеља).

Оно мало природе, која још постоји као нетакнута, полако нестаје под притиском човека. Најпре је угрозио шуме као најсложеније и најпродуктивније екосистеме. И данас се то наставља у тропским шумама Амазона, западне Африке и југоисточне Азије. Читаво Средоземље било је некада покривено тврдолисном, слаборастућом шумом, а сада је та област, сечом шума, претворена у антропогену пустињу и камењар.

Црвене и црне књиге[уреди | уреди извор]

Опстанак многих биљних и животињских врста данас је угрожен, многе се налазе пред ишчезавањем, а велики број је заувек нестао. Први и веома значајан корак у остваривању заштите јесте евидентирање угрожених врста флоре и фауне. Томе служе такозване Црвене књиге. Оне представљају научно-стручне публикације у којима су наведене све врсте организама које подлежу заштити према међународној класификацији степена угрожености:

  • врсте пред истребљењем;
  • врсте у опасности од истребљења;
  • рањиве (осетљиве врсте);
  • ретке врсте.

Ретке и угрожене врсте су заштићене законом. Проглашавањем њихових станишта за строге природне резервате, у којима влада посебан режим и у којима је активност људи сведена на најмању меру, представља најефикаснији начин заштите угрожених врста. Најсложенији, али и најобухватнији облик заштите природе су национални паркови, у чијем се оквиру налази већи број резервата.

У свету је такође формирана и Црна књига у којој је попис више хиљада врста биљака и животиња које је човек, нажалост, истребио својим бахатим, похлепним и немарним понашањем.

Ретке, угрожене и заштићене биљне врсте Србије[уреди | уреди извор]

Биљке које представљају природне реткости заштићене су посебним Законом о заштити природе па уништавање или берба ових биљака, осим што наноси непроцењиву штету биодиверзитету, истовремено и кривично дело које се може казнити по Закону.

Заштићене биљке не треба брати ни скупљати!

Најзначајније угрожене и истовремено и заштићене биљке наше земље, које су под заштитом првог степена, су:

као светска природна реткост;

Списак заштићених биљака се овде не завршава већ су дате само оне биљке које су карактеристичне за одређена подручја.

Ретке, угрожене и заштићене животиње[уреди | уреди извор]

Најпознатије међу заштићеним животињама су:

Заштита природних станишта[уреди | уреди извор]

Да би се заштитиле ретке и угрожене органске врсте основни услов је заштита њихових природних станишта, што се остварује на више начина:

  • евидентирање угрожених врста кроз већ поменуте Црвене књиге;
  • заштита Законом;
  • проглашавање станишта заштићених врста за строге природне резервате где је активност човека минимална
  • формирање националних паркова као најобухватнији вид заштите.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ђукановић, Мара: Еколошки изазов, Београд, 1991.
  • Јанковић, М: Биодиверзитет, Београд, 1995.
  • Јанковић, М., Ђорђевић, В: Примењена екологија, Научна књига, Београд, 1981.
  • Јанковић, М: Фитоекологија, Београд, 1986.
  • Станковић, С: Екологија животиња, Београд, 1979.
  • Татић, Б, Костић, Г: Наша природна добра и потреба њихове заштите, ЦЕА и ЗУНС, Београд, 1996.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]