Прострел (биљка)

Из Википедије, слободне енциклопедије
прострел
Gentiana cruciata — Flora Batava — Volume v15.jpg
Ботаничка илустрација биљке
Таксономија
Царство: Plantae
Одељак: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Gentianales
Породица: Gentianaceae
Род: Gentiana
Секција: Gentiana Sect. Cruciata
Врста: G. cruciata
Биномијална номенклатура
Gentiana cruciata
L.
Прострел на природном станишту

Прострел (лат. Gentiana cruciata), позната и као сириштара, сириштарка, мала линцура, мали срчаник, отодовка, владисавка и др. је биљка из породице линцура (Gentianaceae). Користи се у народној медицини, попут других врста у оквиру рода, али се разликује по томе што се користи цела биљка (а не само ризом).

Латински име род је добио по илирском владару Генцију који је за лечење куге препоручивао жуту линцуру (G. lutea),[1] док је врста добила име по карактеристичном положају листова који, гледани одозго, имају облик крста (лат. cruciatus = крстаст, укрштен).[2] Домаће име добио је вероватно зато што се користио као лек за стоку оболелу од прострела, како се још у народу назива антракс.[3]

Распрострањеност[уреди]

Прострел је врста карактеристична за умерени евроазијски појас, од средње и јужне Европе, до Мале Азије, западног Сибира и Туркменистана.[4] У јужној Европи, па тако и у Србији, јавља се углавном у планинским пределима.[5]

Опис биљке[уреди]

Ризом је кратак, ваљкаст, дебео и жбунасто рачваст. Стабло је високо 10-40 цм (ређе и до 60 цм), израста из приземне лисне розете. Листови у доњем делу стабла су јајасто ланцетасти до елиптични, док су у горњем делу нешто ужи, ланцетасти до јајасти. На стаблу су унакрсно распоређени и густо га покривају. При основи срастају у кратак рукавац. Цветови су најчешће четворочлани, мада се ређе срећу и петочлани, плаве боје, споља зеленкасти. Сакупљени су пршљенасто у пазуху листова или на врху стабла, у облику ћубе.[5] Понекад могу бити и појединачни, мада се ова појава ретко среће. Чашица и круница су звонасте, круница три пута дужа од чашице. Прашничке кесице су слободне и на кратким прашничким концима. Плод је чахура, а семе је алипсоидног облика и црне боје.[4]

Станиште и услови средине[уреди]

Расте на сувим пашњацима и ливадама, шикарама и по ободу шума планинског и субалпског појаса.[4] Насељава сунчане падине. Чешћа је на кречњачкој подлози.[5]

Употреба[уреди]

Поштанска марка из Летоније (2004)

Прострел има примену у народној медицини. Прикупља као лековита биљка са сличним дејством као жута линцура, мада се ређе од ње користи. Прикупља се цела биљка (Gentianae cruciatae herba) или само корен (ризом) (Gentianae cruciatae radix). Бере се током лета и почетком јесени, када је биљка у фази цветања. Читава биљка је веома горка и представља изврсно средство за потстицање апетита.[6] Прострел се у народној медицини користио и као лек за стоку оболелу од прострела (антракса)[3]

Код нас се прострел нарочито много прикупља у околини Пирота и на Власини, где га користи као замену за жуту линцуру.[4] Брање ове лековите биљке је регулисано законом. Врста је комерцијална и на њу се односе одредбе Уредбе о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне.[7]

Занимљивости[уреди]

Прострел је, као угрожена врста, нашао место и на једној летонској поштанској марки из 2004. године.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Коњевић, Радомир (2006). Речник назива биљака. Београд: ННК Интернационал. стр. 86. ISBN 86-83635-59-7.  (COBISS.SR)
  2. Gligić, Vojin (1954). Etimološki botanički rečnik. Sarajevo: "Veselin Masleša". (COBISS.SR)
  3. 3,0 3,1 Чајкановић (1994). стр. 562.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Трифуновић, Снежана. „Šumska sirištara”. Bionet Škola. Приступљено 21. 12. 2016. 
  5. 5,0 5,1 5,2 Tasić (2004). стр. 170.
  6. Туцаков (1984). стр. 562.
  7. PRAVILNIK o proglasenju i zastiti zasticenih vrsta (Sl. glasnik RS", br. 5/2010 i 47/2011) - Приступљено 21. 12. 2016.

Литература[уреди]

  • Tasić, Slavoljub (2004). Vodič kroz svet lekovitog bilja. Valjevo: Valjevac. ISBN 86-83555-09-7.  (COBISS.SR)
  • Туцаков, Јован (1984). Лечење биљем : Фитотерапија. Београд: Рад. (COBISS.SR)
  • Чајкановић, Веселин (1994). Речник српских народних веровања о биљкама. Београд: Српска књижевна задруга. ISBN 86-379-0283-9. (COBISS.SR)
  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац

Спољашње везе[уреди]