Личко средогорје
| Личко средогорје | |
|---|---|
 Поглед на Троуру из Горње Плоче | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Камена гора |
| Ндм. висина | 1.268 m |
| Координате | 44° 35′ 34″ С; 15° 31′ 24″ И / 44.592789° С; 15.523381° И |
| Географија | |
  Личко средогорје | |
| Државе |  Хрватска |
| Регије | Личко-сењска жупанија |
| Област | Лика |
| Масив | Динарске планине |
| Група | Личка висораван |
Личко средогорје (лат. Mons Liccavus) планински је ланац у средишњем дијелу Лике и чини низ узвишења које се пружају паралелно с Велебитом. Заједно са Велебитом, Малом Капелом и Пљешевицом чине Личко горје или Личку висораван.
Географски положај[уреди | уреди извор]
Личко средогорје је источнији копнени наставак Сењског била и пружа се као паралелни ланац између Велебита и Мале Капеле, од Грачаца до Кутерева. Југозападно од њега лежи Грачачко и Личко поље, а на сјевероисточној страни прама Капели и Пљешевици су Гацко, Кореничко и Крбавско поље. Дуж тог средогорја је нанизано десетак подједнаких чуњастих врхова око 1.200 м, окружених кланцима и бројним пониквама као изразити мрежасти крас.[1]
Врхови[уреди | уреди извор]
Врхови Личког средогорја:[1]
- Камена гора 1.268 м, највиши врх Личког средогорја, код мјеста Бунић
- Црни врх или Голо Трло 1.245 м
- Палеш 1.239 м
- Троврх или Троура 1.234 м, између Комића и Горње Плоче
- Стипанов Грич 1.233 м
- Јеловинац или Јелов Венац 1.215 м
- Јеловура 1.178 м
Врхови су већином стрми и стјеновити, углавном зарасли шумом и непроходни.
Одлике[уреди | уреди извор]
Личко средогорје је грађено од кречњака, некадашњег морскога дна, и због тога је пуно шупљина, пећина и јама. Издигло се као и цијели Динариди сударањем Јадранске микроплоче, која се одвојила од Афричке, са Евроазијском. Средогорје је размјерно топлије од сусједне Капеле и Пљешевице, с елементима јужних утицаја и фенске климе. Флора средогорја је још богатија од сусједне Мале Капеле са око 1.040 врста, а има и посебних ендема, као што су Iris dinarica, Centaurea japodana и друге.[1]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Личко горје”. Лика у срцу. Приступљено 31. 10. 2012.[мртва веза]
Литература[уреди | уреди извор]
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
