Личко средогорје

Координате: 44° 35′ 34″ С; 15° 31′ 24″ И / 44.592789° С; 15.523381° И / 44.592789; 15.523381
С Википедије, слободне енциклопедије
Личко средогорје
Поглед на Троуру из Горње Плоче
Географске карактеристике
Највиша тачкаКамена гора
Ндм. висина1.268 m
Координате44° 35′ 34″ С; 15° 31′ 24″ И / 44.592789° С; 15.523381° И / 44.592789; 15.523381
Географија
Личко средогорје на карти Хрватске
Личко средогорје
Личко средогорје
Државе Хрватска
РегијеЛичко-сењска жупанија
ОбластЛика
МасивДинарске планине
ГрупаЛичка висораван
Поглед на планине Троуру и Комачу (лијево) из Комића

Личко средогорје (лат. Mons Liccavus) планински је ланац у средишњем дијелу Лике и чини низ узвишења које се пружају паралелно с Велебитом. Заједно са Велебитом, Малом Капелом и Пљешевицом чине Личко горје или Личку висораван.

Географски положај[уреди | уреди извор]

Личко средогорје је источнији копнени наставак Сењског била и пружа се као паралелни ланац између Велебита и Мале Капеле, од Грачаца до Кутерева. Југозападно од њега лежи Грачачко и Личко поље, а на сјевероисточној страни прама Капели и Пљешевици су Гацко, Кореничко и Крбавско поље. Дуж тог средогорја је нанизано десетак подједнаких чуњастих врхова око 1.200 м, окружених кланцима и бројним пониквама као изразити мрежасти крас.[1]

Врхови[уреди | уреди извор]

Врхови Личког средогорја:[1]

  • Камена гора 1.268 м, највиши врх Личког средогорја, код мјеста Бунић
  • Црни врх или Голо Трло 1.245 м
  • Палеш 1.239 м
  • Троврх или Троура 1.234 м, између Комића и Горње Плоче
  • Стипанов Грич 1.233 м
  • Јеловинац или Јелов Венац 1.215 м
  • Јеловура 1.178 м

Врхови су већином стрми и стјеновити, углавном зарасли шумом и непроходни.

Одлике[уреди | уреди извор]

Личко средогорје је грађено од кречњака, некадашњег морскога дна, и због тога је пуно шупљина, пећина и јама. Издигло се као и цијели Динариди сударањем Јадранске микроплоче, која се одвојила од Афричке, са Евроазијском. Средогорје је размјерно топлије од сусједне Капеле и Пљешевице, с елементима јужних утицаја и фенске климе. Флора средогорја је још богатија од сусједне Мале Капеле са око 1.040 врста, а има и посебних ендема, као што су Iris dinarica, Centaurea japodana и друге.[1]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Личко горје”. Лика у срцу. Приступљено 31. 10. 2012. [мртва веза]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]