Бунић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бунић
Curch Bunic Croatia.JPG
Административни подаци
Држава Хрватска
ОбластЛика
ЖупанијаЛичко-сењска
ОпштинаОпштина Удбина
Становништво
 — (2011)Пад 133
Географске карактеристике
Координате44°40′14″ СГШ; 15°36′46″ ИГД / 44.6706146° СГШ; 15.6129037° ИГД / 44.6706146; 15.6129037Координате: 44°40′14″ СГШ; 15°36′46″ ИГД / 44.6706146° СГШ; 15.6129037° ИГД / 44.6706146; 15.6129037
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Бунић на мапи Хрватске
Бунић
Бунић
Бунић на мапи Хрватске
Бунић на мапи Личко-сењске жупаније
Бунић
Бунић
Бунић на мапи Личко-сењске жупаније
Остали подаци
Поштански број53235 Бунић
Позивни број+385 53

Бунић је насељено мјесто у Лици. Припада општини Удбина, у Личко-сењској жупанији, Република Хрватска.

Географија[уреди]

Налази се између Коренице и Личког Осика. Бунић је удаљен од Удбине око 27 км, од Коренице око 14 км, а од Госпића око 30 км.

Историја[уреди]

Бунић је у 18. веку био најважније место у Лици, после Оточца, у њему се налазило седиште једне капетаније Војне крајине. Славни војсковођа Гидеон фон Лаудон је овде започео војну каријеру, као капетан.[1] Испред католичке цркве у месту, подигнуте његовом заслугом, направљена је гробница његових синова Антона и Леополда, преминулих од дифтерије. На пет километара од Бунића засађен је "Лаудонов гај", храстова шума засађена у облику борбене јединице.[2] У Бунићу је Буде Будисављевић похађао 1798. године српску школу, боравећи код своје бабе, протинице Руже Бањеглав. Учитељ му је био Исак Бањеглав.[3]

Други свјетски рат[уреди]

Усташе су убијале жене и појединачно и у већим групама. Наду Кнежевић, свршену медицинарку из Бунића, заклали су пред њеном кућом.[4]

Малишу Брибића, земљорадника из Бунића, срез Кореница, "полили су гасом допола и потпалили га шибицом да је до половине изгорео и полумртвом му одрезали главу. Милету Кнежевића, бележника из Бунића, заједно са женом и петоро деце затворили су у шталу и запалили је и они су у њој изгорели. [4]

У селу Бунићу “пред очима Драгана Бунића заклали су његово троје деце млађих од 5 година, а затим његову жену“.[4]

Новија историја[уреди]

До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Кореница. Бунић се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини.

Култура[уреди]

У Бунићу је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Бунић припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке.[5] У Бунићу је постојао храм Српске православне цркве Светог оца Николаја саграђен 1867. године, а 1942. године спаљен. Парохију сачињавају: Бунић, Шаламунић, Козјан и Љубово.[5]

Становништво[уреди]

Према попису из 1991. године, насеље Бунић је имало 399 становника, међу којима је било 368 Срба, 20 Хрвата и 5 Југословена и 6 осталих. Према попису становништва из 2001. године у Бунићу је живјело 136 становника углавном Српске националности.[6] Бунић је према попису из 2011. године имао 133 становника.[7]

Националност[8] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 368 407 638 752
Југословени 5 90 16 4
Хрвати 20 23 27 46
остали и непознато 6 7 4 4
Укупно 399 527 685 806
Демографија[8]
Година Становника
1961. 806
1971. 685
1981. 527
1991. 399
2001. 136
2011. 133

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Бунић је имало 399 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
368 92,23 %
Хрвати
  
20 5,01 %
Југословени
  
5 1,25 %
непознато
  
6 1,50 %
укупно: 399

Познате личности[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године
  2. ^ Политика, 24. јун 1938, стр. 11. digitalna.nb.rs
  3. ^ Николајевић, Димитрије (1911). Преписка ђенерала Будислава Будисављевића (1790-1862). Сремски Карловци. 
  4. 4,0 4,1 4,2 Страњаковић 1991.
  5. 5,0 5,1 „Архијерејско намјесништво личко: Парохија Бунић”. Српска православна црква: Епархија горњокарловачка. Приступљено 27. 8. 2012. 
  6. ^ Попис становништва 2001., Приступљено 15. 4. 2013.
  7. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 15. 4. 2013. 
  8. 8,0 8,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]