Логор Јиндриховице

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Логор Јиндриховице
Сабирни логор
Jindřichovice mausoleum inschrift.jpg
Логор Јиндриховице на мапи Чешке
Логор Јиндриховице
Координате 50°17′00″ СГШ; 12°37′29″ ИГД / 50.2833° СГШ; 12.6247° ИГД / 50.2833; 12.6247 Координате: 50°17′00″ СГШ; 12°37′29″ ИГД / 50.2833° СГШ; 12.6247° ИГД / 50.2833; 12.6247
Место Јиндриховице, Аустроугарска
Под контролом Аустроугарска
Постојао 1914 — 1918.
Број затвореника 40.000
Број жртава 7.100 Срба и 180 Руса сахрањених у заједничку костурницу; 1.600 Срба и 64 Руса сахрањених на гробљу; 3.000 Италијана[1]

Логор смрти Јиндриховице (нем. Heinrichsgrün — Хајнрихсгрин) је био аустроугарски концентрациони логор за Србе, Русе и Италијане.[1]

Историја[уреди]

Налази у данашњој Чешкој Републици, у близини границе са Немачком, у малом месту Јиндриховице (Соколов) удаљеном око 25 километара од чувене бање Карлове Вари.[1] У Јиндриховицама се, за време Првог светског рата, од 1914. до 1918. године, налазио највећи концентрациони логор на територији Аустроугарске кроз који је прошло око 40.000 заробљеника. Робијали су Италијани, Руси, Литванци, Румуни, а највише је било заробљених Срба, како војника, тако и цивилног народа, који је аустроугарска војска купила у походу по Србији и железницом доводила у логор. Заробљеника је било из свих крајева Србије, а највише из Шумадије и Ваљевског краја.

Логораши су били принуђени да у тешким условима раде, градили су резервоар за воду у логору, радили у каменолому, правили путеве и мостове, градили хемијску фабрику у Соколову, граду удаљеном око 30 км у који су одлазили и враћали се пешице сваког дана.

Логор је био посебан, јер нико од логораша није био убијен, али су услови у логору били тешки, хладноћа и зараза су харали, дневно је умирало око 40 људи. Сваког дана у 15 часова тужна поворка са умрлима је ишла до оближње заједничке гробнице, у којој су полагана тела умрлих свих узраста од деце до стараца.

Најстарија жртва логора је био српски православни свештеник од 92. године, а најмлађа његов унук од 8 година.[1]

По завршетку рата, Томаш Масарик, тадашњи председник Чехословачке, који је био велики пријатељ краља Александра, поклонио је југословенској држави територију где су страдали логораши да би саградили српско војничко гробље у Јиндриховицама (спомен костурницу) за преко 7.100 настрадалих српских заробљеника и 180 руских војника. Током 1924. године радило се о концентрисању 3.000 гробова Срба, који су требали да буду пренесени у нову костурницу од гвожђа и бетона. Костурница је имала у пречнику 40 метара, а у зидовима су планирани сандучићи за сваког познатог покојника. За оне који су непознатог идентитета остало је да буду сахрањени у општим гробницама, по 20-30 заједно. У костурници је уведена електрична струја, а на површини земље уређен велики парк са капелом и спомен обелиском у средишту засада.[2]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „Тамо далеко: Логор Јиндриховице”. Радио-телевизија Републике Српске. 1. 4. 2012. Приступљено 2. 4. 2012. [мртва веза]
  2. ^ "Политика", Београд 23. децембар 1924. године

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]