Западнословенски језици
| Западнословенски језици | |
|---|---|
| Географска распрострањеност | Централна Европа |
| Језичка класификација | Индоевропски језици
|
| Подподела | |
| Језички кодови | |
| ISO 639-5 | zlw |
| Глотолог | west2792 |
 Западнословенски језици:
| |
Западнословенски језици су језици западнословенских народа. Подгрупа су словенских језика, односно индоевропских језика у ширем смислу. Укупан број говорника свих западнословенских језика у матичним државама и дијаспори процењује се на око 56 милиона.
Списак западнословенских језика
[уреди | уреди извор]Стабло западнословенских језика дели се на три огранка (број говорника приказан је у заградама):
- Лехитски језици (око 42,55 милиона)
- Пољски језик (око 42,5 милиона)
- Шлески језик (око 509 хиљада)
- Полапски језик †
- Поморанска група језика (око 50 хиљада)
- Кашупски језик (око 50 хиљада)
- Поморански језик †
- Словиначки језик †
- Лужичкосрпски језици (око 20 хиљада)[1][2][3]
- Горњолужичкосрпски језик (око 13 хиљада)
- Доњолужичкосрпски језик (око 7 хиљада)
- Чешко-словачки језици (око 15 милиона)
- Чешки језик (око 10 милиона)
- Словачки језик (око 5 милиона)
Ознаке: † (изумрли језик)
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Schuster-Šewc 1972, стр. 7-14.
- ^ Шевц 1972, стр. 114-124.
- ^ Faska 1975, стр. 25-30.
Литература
[уреди | уреди извор]- Schuster-Šewc, Heinz (1972). „Status lužičkosrpskog jezika i njegovo mesto u okviru drugih zapadnoslovenskih jezika”. Зборник за филологију и лингвистику. 15 (2): 7—14.
- Faska, Helmut (1975). „Lužičkosrpski književni jezik i njegov odnos prema dijalektima”. Зборник за филологију и лингвистику. 18 (2): 25—30.
- Шевц, Хинц (1972). „Постанак и развој два лужичкосрпска књижевна или стандардна језика”. Зборник за славистику. 3: 114—124.
