Лукомско језеро
| Лукомско језеро | |
|---|---|
 На обалама језера налази се Лукомска ТЕ | |
| Координате | 54° 39′ 55″ С; 29° 05′ 20″ И / 54.665278° С; 29.088889° И |
| Притоке | Цитранка |
| Отоке | Лукомка |
| Земље басена |  Белорусија Витепска област |
| Површина | 37,71 km2 |
| Прос. дубина | 6,6 m |
| Макс. дубина | 11,5 m |
| Запремина | 0,249 km3 |
| Салинитет | 0,2‰ |
| Дужина обале1 | 36,4 km |
| Над. висина | 164 m |
| Насеља | Новалукомљ |
  Лукомско језеро | |
| Водена површина на Викимедијиној остави | |
| 1 Shore length is not a well-defined measure. | |
Лукомско језеро (рус. Лукомское озеро; блр. Лукомскае возера) језеро је у Чашничком рејону Витепске области, у северном делу Републике Белорусије.
Са површином акваторије од 37,71 км² пето је по величини језеро у Белорусији (после Нарача, Асвеје, Чирвонаје и Дрисвјате). Део је басена реке Западне Двине.
На његовим источним обалама лежи град Новалукомљ у близини којег се налази велика Лукомска термоелектрана.
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Језерска котлина је овалног облика и протеже се у правцу север-југ дужином од 10,4 км, односно ширином од максималних 6,5 километара (у централном делу језера). Обале које окружују језеро су доста ниске, у просеку између 3 и 5 метара високе, максимално до 15 метара на северозападној обали. Разуђеност обале није јако изражена, а укупна дужина обалске линије је 36,4 км. У јужном делу акваторије налазе се једина два већа залива Гурецки и Гуљански.[1][2]
Литорална зона је доста равна, са ширинама од 10 до 100 метара. Дно је прекривено наслагама песка до дубина од 6 метара, док су дубље зоне прекривене сапропелом. У северном делу акваторије налази се 5 мањих острва укупне површине око 0,7 ха.
У језеро се улива река Цитранка и неколико повремених поточића, док је корито реке Лукомке преграђено на месту њене отоке из језера, чиме је регулисан ниво воде у језеру.
Хидрогеолошка испитивања на језеру врше се непрекидно, још од 1932. године.
Живи свет[уреди | уреди извор]
Приобална зона (ширине до 50 метара) и острва обрасли су трском и рогозом, док подводне биљке расту до дубина од 3 метра (до границе провидности језерске воде).
У језеру обитава 20 различитих рибљих врста и на њему се обавља привредни риболов. Најраширеније рибље врсте су смуђ, деверика, штука, јегуља, шаран, сом и друге врсте. Дуж западних обала језера бројне су колоније слатководних ракова. Бројне шкољке које обитавају на језерском дну важан су фактор у природној филтрацији језерске воде.
Екологија[уреди | уреди извор]
Вода из Лукомског језера користи се за хлађење турбина Лукомске термоелектране, једног од највећих енергетских објеката тог типа у земљи. Вода која се из електране враћа у језеро је за 8 до 12°C топлија од језерске воде, што доводи до загревања језерске воде чије су температуре просечно за 2 до 3°C више у односу на природно стање. У односу на околна језера, воде Лукомског језера се знатно ређе мрзну.
Воде Лукомског језера су јако загађене, а концентрације NH4+ су и до 2,5 пута више од дозвољених. Веће концентрације су забележене и код сулфата (16,73 мг/дм³) и хлорида (17,7 мг/дм³).
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Индексный поиск по водоемам Беларуси: озеро Лукомское.
- Беларусь: Энцыклапедычны даведнік / Рэдкал.: Б. І. Сачанка і інш. — Мн.: БелЭн, 1995. — 800 с. — 5000 экз. —. ISBN 978-985-11-0026-8.
- Энцыклапедыя прыроды Беларусі. У 5-і т. Т.1 / Рэдкал.: І. П. Шамякін (гал. рэд.) і інш. — Мн.: БелСЭ, 1983. — Т. 1. — 575 с. — 10.000 экз.