Макс Швабински
Макс Швабински | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Максимилијан Теодор Јан Швабински |
Датум рођења | 17. септембар 1873. |
Место рођења | Кромериж, Аустроугарска |
Датум смрти | 10. фебруар 1962.88 год.) ( |
Место смрти | Праг, Чехословачка |
Макс Швабински (17. септембар 1873 – 10. фебруар 1962) био је чешки сликар, цртач, графичар и професор Академије графичке уметности у Прагу. Швабински се сматра једним од запаженијих уметника у историји чешког сликарства, који је створио значајна дела током прве половине 20. века.
Биографија
[уреди | уреди извор]Макс Швабински, пуног имена Максимилијан Теодор Јан Швабински, је рођен 17. септембра 1873. године у Кромерижу. Био је ванбрачно дете Марије Швабински и одрастао је у скромној породици коју су чиниле мајка, тетка, бака, и деда који је рано умро. Проводио је доста времена у баштама и вртовима града, фасциниран цвећем, инсектима, а посебно лептирима.[1]
1891. је примљен на Академију лепих уметности у Прагу, где је студирао до 1896. године. 1900 се оженио Елом Вејриховом, коју је напустио 1919, а брак је разведен 1919. 1931. се оженио Аном Прохацковом и живео са њом до њене смрти 1942. Након смрти своје друге супруге живео је до краја живота у Прагу, где је и сахрањен, 1962. године.[2]
Заједно са Јаном Прајзлером, Антонином Славичеком и Милошем Јиранеком, био је један од оснивача чешке модерне уметности. Нека од његових најважнијих раних радова били су портрети или породичне слике. Швабински и његова супруга Ела често су боравили са породицом Вејрих у Козлову код Чешке Требове. Тамо га је инспирисао живописни пејзаж. То је период у којем је насликао нека од својих најпознатијих дела.
У Козлову се почетком века систематски бавио графиком, нарочито гравирањем и мецотинтом (бакрорез). Због високог квалитета свог графичког дела, 1910. године постављен је за професора Прашке академије, а исте године је завршио зидне фреске за Градску кућу у Прагу. 1917. године свој је асортиман проширио гравирањем дрвета, а тада је његов графички рад почео да превазилази и његово сликарство. Током тридесетих година имао је прилику да ради у монументалним формама. После мозаика за национални споменик на брду Жижков, насликао је плоче за три витража катедрале Светог Вида у Прагу. У исто време, и са истом графичком вештином, био је у стању да дизајнира минијатуре за поштанску марку. Познат је и по својим портретима чехословачких културних личности(попут Ј. Манеса, 1917), као и илустрацијама дела неких писаца (Виктор Иго, 1944).[3]
Награде
[уреди | уреди извор]На првој седници владе 1945. године додељена му је титула националног уметника. Поред тога, добио је Државну награду 1952, Орден републике и Орден рада,1958. године, као и титулу почасног доктора Факултета уметности Универзитета Масарик 1933. године. [4][5]
Макс Швабински је умро 10. фебруара 1962. године. Викендица у Козлову (близу Чешке Требове, Источна Бохемија, Чешка) у којој је боравио Макс Швабински недавно је обновљена и сада је отворена за посетиоце. Унутрашњост изгледа исто као пре 100 година и овде су приказане многе слике Швабинског. [6]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Новчаница од 100 круна са цртежом Швабинског
-
Новчаница од 1000 круна са цртежима Швабинског
-
Витражи у катедрали светог Вида у Прагу
-
Витражи у катедрали светог Вида у Прагу
-
Гроб Швабинског на гробљу Вишехрад у Прагу
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Němec, Zbyšek. „Max Švabinský - the renowned painter and graphic designer from Kroměříž”. visitworldheritage.com. Приступљено 23. 4. 2020.
- ^ „Svabinsky Max”. originalarte.com. Приступљено 23. 4. 2020.
- ^ „Max Svabinsky”. encyclopedia2.thefreedictionary.com. Приступљено 23. 4. 2020.
- ^ „национални уметник Мак Швабинскы”. encyklopedie.brna.cz. Приступљено 23. 4. 2020.
- ^ „Max Švabinský”. muni.cz. Приступљено 23. 4. 2020.
- ^ „MAX ŠVABINSKÝ”. peoplepill.com/people. Приступљено 23. 4. 2020.