Пређи на садржај

Мак Хортон

С Википедије, слободне енциклопедије
Мак Хортон
Хортон на СП 2015.
Лични подаци
Пуно имеMackenzie Horton
НадимакМак
Датум рођења(1996-04-25)25. април 1996.(28 год.)
Место рођењаМелбурн (Аустралија),
ДржављанствоАустралија
Висина190 цм
Тежина88 кг
Пливачка каријера
Стилслободно
КлубMelbourne Vicentre
Медаље
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место Рио 2016. 400 слободно
Светско првенство
Златна медаља — прво место Квангџу 2019. 4×200 слободно
Сребрна медаља — друго место Будимпешта 2017. 400 слободно
Сребрна медаља — друго место Квангџу 2019. 400 слободно
Бронзана медаља — треће место Казањ 2015. 800 слободно
Бронзана медаља — треће место Будимпешта 2017. 1.500 слободно
Игре комонвелта
Златна медаља — прво место Глазгов 2014. 4×200 слободно
Златна медаља — прво место Гоулд Коуст 2018. 400 слободно
Златна медаља — прво место Гоулд Коуст 2018. 4×200 слободно
Сребрна медаља — друго место Глазгов 2014. 1.500 слободно
Сребрна медаља — друго место Гоулд Коуст 2018. 200 слободно
Бронзана медаља — треће место Гоулд Коуст 2018. 1.500 слободно
Панпацифичко првенство
Сребрна медаља — друго место Гоулд Коуст 2014. 800 слободно
Сребрна медаља — друго место Токио 2018. 400 слободно
Бронзана медаља — треће место Гоулд Коуст 2018. 1.500 слободно
Бронзана медаља — треће место Гоулд Коуст 2018. 4×200 слободно
Освојене медаље
Такмичење 2 3
Олимпијске игре 1 0 0
Светско првенство (50м) 1 2 2
Панпацифичко првенство 0 2 2
Игре комонвелта 3 2 1
Светско јуниорско првенство 5 1 0
Укупно јуниори 5 1 0
Укупно сениори (8.11.2020) 5 6 5

Макензи „Мак” Хортон (енгл. Mackenzie "Mack" Horton; Мелбурн, 25. април 1996) аустралијски је пливач чија специјалност су трке слободним стилом на дужим дистанцама. Актуелни је олимпијски победник из Рија 2016 и светски првак из Квангџуа 2019, те некадашњи петоструки светски јуниорски првак.

Спортска каријера

[уреди | уреди извор]

Хортон је почео да тренира пливање са десет година, да би превладао страх од воде. Свега неколико година аксније започео је и са такмичењима на локалном и националном нивоу. Први наступ за репрезентацију Аустралије је имао 2012, на Панпацифичком јуниорском првенству у Хонолулуу, где је освојио златну медаљу у трци на 1.500 метара слободним стилом.[1] Свега два месеца касније, у финалу светског купа у Сингапуру осваја златну медаљу у трци на 1.500 слободно, што је било његово прво сениорско злато у каријери.[2]

На светском јуниорском првенству одржаном у Дубаију 2013, Хортон је освојио чак шест медаља, од чега је пет било златних (злата је освојио у све четири не спринтерске трке слободним стилом и у штафети 4×100 слободно). Годину дана касније, на сениорском националном првенству, осваја титулу националног првака у трци на 1.500 метара слободним стилом, док трку на 400 слободно завршава на другом месту, испливавши у обе трке нове светске рекорде за јуниоре.[3] Властити јуниорски светски рекорд у трци на 1.500 слободно је „поправио” свега три месеца касније, на Играма комонвелта у Глазгову, освојивши сребрну медаљу у тој трци коју је испливао у времену 14:48.76 минута.[4] Серију успешних наступа наставио је и три недеље касније, на панпацифичком првенству у Гоулд Коусту, где је освојио сребро и бронзу у тркама на 800 и 1.500 метара слободним стилом.

На светским првенствима у великим базенима је дебитовао у Казању 2015, где је освојио бронзану медаљу у трци на 800 слободно, док је трку на 1.500 слободно завршио у квалификацијама на 11. месту.

Хортон је успео да се избори за место у аустралијској репрезентацији за наступ на Олимпијским играма у Рију 2016, где је потпуно неочекивано освојио олимпијско злато у трци на 400 слободно, што је уједно био и његов највећи успех у дотадашњој спортској каријери. У Рију је такође био део штафете на 4×200 слободно, за коју су пливали још и Томас Фрејжер Хоулмс, Дејвид Макион и Данијел Смит, а која је у финалу заузела високо четврто место. Појединачну трку на 1.500 слободно завршио је на петом месту.

Велики успех је постигао и на свом другом узастопном светском првенству, у Будимпешти 2017, где је освојио сребрну медаљу у трци на 400 слободно и бронзу на 1.500 слободно. Две године касније, на првенству у корејском Квангџуу 2019, где је по први пут освојио титулу светског првака, пошто је аустралијска штафета на 4×200 слободно за коју је у финалу пливао последњу измену (заједно са Клајдом Луисом, Кајлом Чалмерсом и Александром Гремом) освојила златну медаљу са временом новог националног рекорда од 7:00.85 минута. Неколико дана раније Хортон је освојио сребро у трци на 400 слободно, а током церемоније доделе медаља одбио је да се рукује и фотографише са победником те трке, Суеном Јангом из Кине, кога је јавно оптуживао за кориштење недозвољених стуимулативних средстава и варање.[5][6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Results of the boys' 1500 metre freestyle at the 2012 Junior Pan Pacific Swimming Championships”. Pan Pacific Swimming Association. 24. 8. 2012. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 20. 8. 2014. 
  2. ^ „Results of the men's 1500 metre freestyle at the 2012 FINA Swimming World Cup event in Singapore” (pdf). Omega SA. 11. 11. 2012. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 20. 8. 2014. 
  3. ^ Marsteller, Jason (1. 4. 2014). „FINA world junior records can begin being set today”. Swimming World. Sports Publications International. Архивирано из оригинала 21. 9. 2016. г. 
  4. ^ Lord, Craig (14. 8. 2014). „Park Tae-Hwan leads the speed in realm of rare catch-up mission for USA at Pan Pacs”. swimvortex.com. Архивирано из оригинала 28. 8. 2014. г. 
  5. ^ „World Swimming Championships: Sun Yang wins 400m freestyle but bad blood with Mack Horton spills over”. Independent. Reuters. Архивирано из оригинала 22. 7. 2019. г. Приступљено 23. 7. 2019. 
  6. ^ https://www.theguardian.com/sport/2020/feb/28/olympic-swimming-champion-sun-yang-banned-for-eight-years-after-cas-ruling

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]