Мануел Белграно
Мануел Белграно | |
---|---|
![]() Мануел Белграно | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 3. јун 1770. |
Место рођења | Буенос Ајрес, Вицекраљевство Перу |
Датум смрти | 20. јун 1820.50 год.) ( |
Место смрти | Буенос Ајрес, Уједињене провинције Рио де ла Плате |
Образовање | Универзитет у Ваљадолиду, Универзитет у Саламанци |
Мануел Белграно (шп. Manuel Belgrano; 3. јун 1770 — 20. јун 1820), је био аргентински војсковођа, генерал, дипломата и један од вођа борбе за независност. Био је сарадник Сан Мартина. Дипломирао је на Универзитету у Саламанки. Основао је неколико економских часописа. Учесник је одбране Ла Плате од британске инвазије 1806. године. Један је од вођа Патриотског удружења од 1810. године и учесник Мајске револуције исте године. Као командант армије од 1812. извојевао је неколико одлучујућих победа над шпанском војском током 1812. и 1813. године. Имао је важну улогу приликом проглашења независности Уједињених провинција Рио де ла Плате на конгресу у Тукуману 1816. године.[1] Творац је аргентинског система образовања.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Огледи из историје Аргентине / Ермолаев В.И .. -М.:Соцекгиз, 1961. - стр. 121-122. - 588 стр. -5000 примерака