Мануел Белграно

С Википедије, слободне енциклопедије
Мануел Белграно
Manuelbelgrano.jpg
Мануел Белграно
Лични подаци
Датум рођења(1770-06-03)3. јун 1770.
Место рођењаБуенос Ајрес, Вицекраљевство Перу
Датум смрти20. јун 1820.(1820-06-20) (50 год.)
Место смртиБуенос Ајрес, Уједињене провинције Рио де ла Плате
ОбразовањеУниверзитет у Ваљадолиду, Универзитет у Саламанци

Мануел Белграно (шп. Manuel Belgrano; 3. јун 177020. јун 1820), је био аргентински војсковођа, генерал, дипломата и један од вођа борбе за независност. Био је сарадник Сан Мартина. Дипломирао је на Универзитету у Саламанки. Основао је неколико економских часописа. Учесник је одбране Ла Плате од британске инвазије 1806. године. Један је од вођа Патриотског удружења од 1810. године и учесник Мајске револуције исте године. Као командант армије од 1812. извојевао је неколико одлучујућих победа над шпанском војском током 1812. и 1813. године. Имао је важну улогу приликом проглашења независности Уједињених провинција Рио де ла Плате на конгресу у Тукуману 1816. године.[1] Творац је аргентинског система образовања.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Огледи из историје Аргентине / Ермолаев В.И .. -М.:Соцекгиз, 1961. - стр. 121-122. - 588 стр. -5000 примерака

Спољашње везе[уреди | уреди извор]