Марина Накићеновић

С Википедије, слободне енциклопедије
Марина Накићеновић
Лични подаци
Датум рођења1950.
Место рођењаБеоград, ФНР Југославија

Марина Накићеновић (Београд, 1950) српски је сликар и универзитетски професор. Редовни је професор Факултета примењених уметности у Београду.

Биографија[уреди | уреди извор]

У Београду је завршила основну и средњу школу. Факултет примењених уметности у Београду је завршила 1974. године, а последипломске студије на истом факултету 1977. године. Запослила се на Факултету примењених уметности и дизајна 1980. године на предмету Цртање и сликање. Од 1980. ради као асистент, од 1984. као доцент, а од 1993. као ванредни професор. Изабрана је 1998. у звање редовног професора за област Примењено сликарство .[1] Члан је Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) од 1975. године[2] Удата је за српског сликара Ј. Сивачког. Живи и ради у Београду.

Признања[уреди | уреди извор]

  • Награда на 10. бијеналу „У светлости Милене“, Grand prix
  • Награда Француског Културног центра у Београду на 32. октобарском салону

Самосталне изложбе[уреди | уреди извор]

До сада учествовала на преко 50 групних изложби у Србији и иностранству, а њене самосталне изложбе су:[3]:

  • Ликовна галерија Културног центра, Београд 1982.
  • Ликовна галерија Културног центра, Београд 1991.
  • Галерија „Carre des Arts“, Париз 1992.
  • Галерија УЛУС-а, Београд 1998.
  • Галерија Коларчеве задужбине, Београд 2000.
  • Галерија Пинакер, Херцег Нови 2000.
  • Галерија УЛУС-а, Београд 2007.
  • Модерна галерија, Ваљево 2009.

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Капор, Момо (1991). Марина Накићеновић-Слике и цртежи, Серија савремена кретања Свеска бр.267 (на језику: (језик: српски)). Београд: Културни центар Београда. стр. 23 страна. 
  • Накићеновић, Марина; УЛУС, Галерија (2007). Марина Накићеновић-Слике 11-24.04.2007. (на језику: (језик: српски)). Београд: Галерија УЛУС-а. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]