Матија Чоп

Из Википедије, слободне енциклопедије
Матија Чоп

Matija Cop.jpg
Матија Чоп

Информације
Датум рођења 26. јануар 1797.
Место рођења Жировница (Хабзбуршка монархија, данас Словенија)
Датум смрти 6. јул 1835.(1835-07-06)(38 год.)
Место смрти Томачево (Хабзбуршка монархија, данас Словенија)
Дела
Потпис

Матија Чоп (рођен 26. јануара 1797. у Жировници - преминуо 6. јула 1835. у Сави код Томачева) је словеначки лингвиста, књижевни историчар и критичар.

Биографија[уреди]

Рођен је у Жировници у сељачкој породици. Основну и средњу школу завршио је у Љубљани и студије филозофије наставио у Бечу. Године 1817. се вратио у Љубљану и до 1920. године радио као богослов. Као гимназијски професор радио је у Ријеци (1820-1822), а држао је и предавања из класичне филологије на универзитету у Лвову (1822-1827).

По повратку у Љубљану је опет имао мјесто гимназијског професора а 1828. године је добио и мјесто гимназијскога библиотекара.

Године 1835. током пливања се удавио у Сави. Франце Прешерен му је посветио еп алегорију Krst pri Savici.

Дјеловање[уреди]

Матија Чоп је за своје време био врло образован човјек, знао је више језика и био је врло угледан. Његово подручје су били класична, средњовековна, ренесансна и барокна књижевност. По гледишту је био романтичар и залагао се за романтичну класику.

Као такав имао је велик утицај на остале писце, а нарочито на свог колегу Францета Прешерна, чији тутор је Матија Чоп и био.

То је било и време најлепших Прешернових песама па и словеначке химне (Здрављица).

Био је цензор за време настајања словеначког просветног листа Kranjske čbelice и борио се за словеначки језик против осталих германофила. Залагао се за то да словеначки језик постане језик интелектуалаца и вишег слоја и противио се мишљењу да је словеначки језик примјеран само за нижи слој становништва.

Написао је први Преглед словеначке књижевности (издао га је Шафарик 1864. године)

Литература[уреди]


Спољашње везе[уреди]