Мајка Сунца (мађарска митологија)
| Мајка Сунца Nap Anya | |
|---|---|
| Пребивалиште | 7. спрат неба |
| Породица | |
| Супружник | Краљ Сунца |
| Митологија | |
| Етничка група | Туркијски народи Мађари[1] |
| Род | женски |
| Симболи | Сунце |
| Еквиваленти | |
| Хиндуистички еквивалент | Сурја |
| Кананитски еквивалент | Шапш |
Мајка Сунца (мађ. Nap Anya) је према старомађарском веровању богиња Сунца.[2] Она је уобичајено туркијско соларно божанство, третирано као богиња у казахстанској и киргизској митологији. Гун Ана или Кун Ана значи „Мајка сунца” на туркијским језицима.
Опис[уреди | уреди извор]
Мајка Сунца је једно од најмоћнијих божанстава, богиња живота и плодности, топлине и здравља. Она је заштитница несрећних, посебно сирочади. Она живи на седмом спрату неба.[3][4] Тенгри је створио Земљу зрацима сунчеве светлости, тако да је Мајка Сунца учествовала у стварању Земље. Соларни зраци се такође сматрају „жицама“ између Сунца и духова биљака, животиња и људи. Турци који обожавају Гун Ану (Мајку Сунца) окрећу се према изласку сунца када се моле.
Референце у литератури[уреди | уреди извор]
Мајка сунце, Гун Ана у даљњем тексту, се помиње у једном од најранијих писаних извора о туркијској митологији. Према туркијским предањима, моћни бог Кајра је направио Сунце и бацио га на небо. Гун Ана и Ај Ата (Месец) су били жена и муж.
Према турској митологији, Каган и његова жена би требало да буду деца неба и Јера (Земље). Ај Ата (живи на шестом спрату) и Гун Ана (живи на седмом спрату) су њихови представници на небу.[5] Празник Гун Ане се слави током летњег солстиција на северној хемисфери сваког 21. јуна.
Име на разним језицима[уреди | уреди извор]
Сви они значе, „Мајка Сунца”.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Мађарска митологија I Бог и његови помоћници
- ^ Кандра Кабош, Мађарска митологија страна 70.
- ^ Жене у анатолској алевској култури, Хусеиин Озцан "Gün Ana"
- ^ Зија Гокалп, Историја турске цивилизације II, Истанбул, 1974, s. 211.
- ^ Преузето са турске википедије: Зија Гокалп каже: „Према старом турском схватању, кан и дама су били деца неба и земље. Сунчева мајка и месечева ата били су њихови представници на небу. Месечева ата, представник кана , била је на шестом спрату неба, а мајка Сунце, представница хана, била је на врху неба." Ziya Gökalp, Türk Medeniyeti Tarihi II, İstanbul, 1974, s. 211.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- (језик: турски) Пример Мелхеме на оси јавне метеорологије, Јусуф Зија Сумбулу
- (језик: турски) Митологија
- Türk Mitolojisi, Murat Uraz, 2001, OCLC 245853289 (1994)
- Turkish Myths and Legends Dictionary (Türk Söylence Sözlüğü), Deniz Karakurt (OTRS: CC BY-SA 3.0)
- Ziya Gökalp, Türk Medeniyeti Tarihi II, İstanbul, 1974, s. 211.