Мегидо

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мегидо
Tel megido.JPG
Светска баштина Унеска
Званично имеМегидо
МестоMegiddo, Israel, Израел Уреди на Википодацима
Координате32°35′05″ СГШ; 35°11′01″ ИГД / 32.584622222222° СГШ; 35.183494444444° ИГД / 32.584622222222; 35.183494444444
КритеријумКултурно добро: ii, iii, iv, vi
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/1108
Положај Мегида

Град Мегидо (Израел) (хебрејски: מגידו‎‎; арап. المجیدو; грч. Μεγιδδώ/Μαγεδδών) је древни град који је био насељен у периоду од 7000. п. н. е. до негдје 500. п. н. е.. Био је смјештен на рубу Израелске равнице. Оближња планина Мегидо (хебрејски Хар) дала је име Армагедону, који се спомиње у Библији. Данас су од њега остале рушевине у 26 одвојених слојева, на брду код кибуца Мегидо у Израелу. [1]

Мегидо се налазио на стратешком положају на западном рубу изреелске равнице, на улазу у једини пролаз кроз планински венац Кармел, кроз који је водио пут из Египта у Асирију. Оближња планина Мегидо дала је име Армагедону, који се спомиње у Новом завјету, а што је грчки назив за хебрејски израз Хар Мегиддо, тј. "Градина Мегидо".[2]

Године 2005, Мегидо је, заједно с градовима Хазор и Тел Беер Шева, уписан на УНЕСЦОЛисту места свјетске баштине у Азији и Аустралазији.

План древног Мегида

Историја Мегида[уреди]

Мегидо је био важан град-држава на рскрсници неколико древних путева који су повезивали Египат и Асирију и због чега су владари Блиског истока често ратовали с Египтом. Неколицина битака се догодила код Мегида:

У Старом завјету се спомиње и под хебрејским именом דרך הים‎ ("Пут према мору"), а за време Римског царства био је важан део истоименог војног пута Виа марис.

У Новом завјету се спомиње у књизи Откривења (Апокалипса) у којој се наводе будући догађаји велике битке на брду код Мегида, тј. Армагедона, те је овај назив постао синоним за свршетак свијета.

Мегидо је ненасељен од 586. године, када су Бабилонци уништили Соломонов храм у Јерусалиму и одвели Јевреје у Вавилонско ропство. То је резултирало да су грађевине археолошког локалитета остале управо онакве какве су биле тада, неоштећене даљном изградњом.

Данас је Мегидо израелски национални парк и важна раскрсница на главном путу који повезује средишњи Израел с Галилејом и северним покрајинама.[3]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Davies 1986, стр. 1.
  2. ^ [1] Bible Gateway passage: Revelation 16:16 - New International Version
  3. ^ [2], Gordon Loud, Megiddo 2. Seasons of 1935-1939 - The Text, Oriental Institute Publication 62, Oriental Institute of Chicago, 1948. ISBN 978-9652660138.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Davies, Graham (1986). Megiddo. Lutterworth press. стр. 1. 

Спољашње везе[уреди]