Пређи на садржај

Мелс (град)

С Википедије, слободне енциклопедије
Мелс
Mels
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Швајцарска
КантонСанкт Гален
Становништво
Становништво‍
 — 31. децембар 2018.8.623
 — густина61,99 ст./km2
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина139,11 km2
Мелс на карти Швајцарске
Мелс
Мелс
Мелс на карти Швајцарске
Остали подаци
ГрадоначелникГидо Фишер
Поштански број8887

Мелс (нем. Mels) је швајцарски муниципалитет у Саргансерланду у Зецалу, у кантону Санкт Галену.

Историја

[уреди | уреди извор]

Мелс се први пут спомиње 765. године као Мајле (Maile), мада то потиче из касније копије оригиналног документа. 1018. помиње се као Мајлис (Meilis).

Лого Мелса

Географија

[уреди | уреди извор]

2006. године Мелс има површину од 139,2 km². Од ове површине, 42,6 % се користи у пољопривредне сврхе, док је 29,3 % пошумљено. Од остатка земље, 2,6 % је насељено (зграде или путеви), а остатак (25,5 %) је непродуктивно (реке или језера).

Мелс се налази између планине Гонцен, Рајне и Сеза. Планина Пицол налази се у општини Мелс. Најнижа тачка је авион Сез (457 м надморске висине), а највиша Велики диск (2936 м надморске висине).

Историја

[уреди | уреди извор]
Брдо Кастелс

У 15./16 веку Мелс је прешао са реторомског на немачки језик. Од 1483. до 1798. припадао је као део Сарганс Ландфогтај (нем. Landvogtei) заједничкој владавини Старе конфедерације. Мелс има организовану заједницу од 17. века и био је главни град истоименог округа у кантону Линт током Хелветске Републике. 1814. године Мелс је учествовао у устанку руралних демократа у Саргансерланду за већа политичка права.

Током Другог светског рата, стеновито брдо Кастелс проширено је у једну од најважнијих артиљеријских тврђава тврђаве Сарганс.

Уметност, култура и слободно време

[уреди | уреди извор]

Музичко друштво Конкордиа Мелс, основано 1875. године, један је од најстаријих удружења у Мелсу. Једно је од највећих музичких удружења у Швајцарској и без

Катедрала у Мелсу 2007.

прекида свира у хармонији 1. класе од 1957. године. Са разним „удруженим удружењима”, попут омладинске музике, омладинских игара и младих бубњарских турнеја, интензивно промовише напредовање младих. Од 2008. учествује на музичким фестивалима у паради музике са еволуцијама и осваја разне награде.[1]

Културно удружење Стари биоскоп Мелс (нем. Altes Kino Mels) је водећи добављач кабареа на свим пољима у Саргансерланду од 1985.[2][3]

Економија

[уреди | уреди извор]

Дуго је преовлађивала пољопривреда. На више од 20 Алпи у Мелсу се гајила стока и њоме се трговало, а ратарска производња је била важна. Од средине 18. века коњи су узгајани за транзитни промет, а виноградарство проширено. Од 14. до 18. века у Мелсу и око њега постојали су топионици и ковачи за гвоздену руду из Гонцена.

Стаклара је постојала од 1803. до 1863. У 19. веку неколико фабрика текстила (ткање памука, предење, ткање, бојење) започело је са радом.

Некадашња фабрика текстила Стофел истакнуто стоји на брду изнад села. Отворен је 1878. године и некада је запошљавао до 600 људи за 450 разбоја и 43.000 вретена. 1960. фабрика је продата Америци, а касније је тај власник продао Италији. 1997. означио је крај фабрике. У њему су 2012. снимљене сцене из филма Грунингерови досијеи (нем. Akte Grüninger), јер се избеглички камп Диполдсау (нем. Diepoldsau)такође налазио у старој фабрици 1938. године. Убрзо након тога, област је купила група инвеститора која је желела да грађевину претвори у станове и студије. Укључен је и програмер странице упоредивог сајта Алте Спинерај Мург.[4]

Становништво

[уреди | уреди извор]

2007. године око 14,4 % становништва чинили су страни држављани.[5] Од страног становништва, (2000. године), 30 је из Немачке, 228 је из Италије, 563 је из бивше Југославије, 21 је из Аустрије, 90 је из Турске, а 144 је из друге земље.[6] Током последњих 10 година број становника је порастао по стопи од 7,4 %. Већина становништва (од 2000. године) говори немачки језик (90,8 %), а албански језик је други по учесталости (2,5 %), а италијански трећи (2,2 %). Од швајцарских националних језика (од 2000. године) 7.114 говори немачки, 10 људи говори француски, 169 људи говори италијански језик, а 32 особе говоре романшки.

Година 1800 1850 1900 1950 1980 2000 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
Становника 2433 3305 4035 5837 6235 7837 8019 8026 8080 8358 8481 8501 8513 8553 8550 8523 8557

[7][8][9]

Железничка станица у Мелсу

Транспорт

[уреди | уреди извор]

Муниципалитет се налази на аутопуту А3. Национални аутопут А3 завршава се код Мелса; део на северу према Санкт Маргретен и део на исток према Ландкварту, Куру, Сан Бернадину и на крају Белинцона део су националног аутопута А13.

Наслеђа од националног значаја

[уреди | уреди извор]

Брдо Кастелс (које је било окупиран од праисторије до средњег века) и раносредњовековна црква Светог Петра и Павла, наведени су као места швајцарске баштине од националног значаја.

Угледни људи

[уреди | уреди извор]

Људи који су рођени или су живели (живе) у Мелсу:

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Verein – MG Konkordia Mels”. www.musik-mels.ch. Приступљено 2020-12-31. 
  2. ^ „Altes Kino Mels 25jährig – Region”. Liechtensteiner Volksblatt (на језику: немачки). Приступљено 2020-12-31. 
  3. ^ „Südkultur: Home” (PDF). suedkultur.ch. Приступљено 2020-12-31. 
  4. ^ „Neue Zürcher Zeitung”. 
  5. ^ „PX-Web – Tabelle wählen”. www.pxweb.bfs.admin.ch. Приступљено 2020-12-31. 
  6. ^ „Statistik | sg.ch”. www.sg.ch. Приступљено 2020-12-31. 
  7. ^ „Историјски лексикон Швајцарске”. 
  8. ^ „Мелс” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 28. 11. 2021. г. 
  9. ^ „Мелс на интернету”. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

(на немачком) Мелс Портал Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јануар 2021)

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мелс_(град)&oldid=28446165”