Милан Ђорђевић (новинар)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милан Ђорђевић
Milan Đorđević novinar.jpg
Др Милан Ђорђевић
Датум рођења(1845-10-10)10. октобар 1845.
Место рођењаРума
 Аустријско царство
Датум смрти27. септембар 1884.(1884-09-27) (38 год.)
Место смртиРума
 Аустроугарска
НовинеЗастава

Др Милан Ђорђевић (Рума, 10. октобар 1845 - Рума, 27. септембар 1884) је био српски професор, адвокат и новинар.

Биографија[уреди]

Гимназију је похађао у Сремској Митровици, Новом Саду и Сегедину, где је и матурирао 1865. године. Потом студира филозофију у Пешти, Бечу и Прагу, и стиче звање доктора филозофије 1869. године. Током студија био активан у српским омладинским удружењима Слога (Сегедин), Преодница (Пешта) и Зора (Беч).

У новосадкој Реалној гимназији предавао 1870, а у Српској православној великој гимназији 1871-1872. држао наставу из светске историје и географије. Из политичких разлога прешао у Београд, и тамо се посветио новинарству. Заједно са Владиславом Каћанским издавао је у Београду лист Браник који се бавио политичким темама (1873-1875). Такође је сарађивао у Правди, листу "за све гране правних наука".

У Нови Сад се враћа 1876. и преузима дужност уредника Заставе, док је Светозар Милетић био у затвору. Упоредо са Заставом издавао је у Новом Саду недељни лист за забаву и поуку Завичај (1878). Због слабог интересовања читалачке публике лист је угашен након 26 бројева.

Када се 1880. Милетић поново укључио у политички живот и наставио да уређује Заставу, Ђорђевић се преселио у Руму и бавио се адвокатуром. Биран је и за посланика на Народно-црквеном сабору у Сремским Карловцима и у Хрватском сабору. У родном месту је 1882. покренуо Српски глас - лист за књижевност и политику. У овом гласилу је заступао интересе Срба у Хрватској, тражећи национално ослобођење и уједињење српског народа. Последњи број Српског гласа изашао је 30. децембра 1883. године.

Љубавне и родољубиве песме и приповетке објављивао је у Даници, Матици, Вили, Младој Србадији. Уређивао је и календар Српски соко (1878-1881). У Летопису Матице српске му је изашао чланак Поглед на економски развитак људски (1882). У Београду је штампао књигу Идеја народности са културно-историјског погледа (1872).

Редован члан Матице српске постао је 1868, а за члана Књижевног одељења биран je 1871. године. Налазио се и у Одбору Књижевног одељења.[1]

Референце[уреди]

  1. ^ Енциклопедија Новог Сада. Књига 7, Дз-Ег. Нови Сад: Новосадски клуб "Добра вест". 1996. стр. 270—271.