Антун Фабрис

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Антун Фабрис
Antun Fabris (1864-1904).jpg
Датум рођења(1864-04-17)17. април 1864.
Место рођењаКорчула
Аустријско царство
Датум смрти14. октобар 1904.(1904-10-14) (40 год.)
Место смртиДубровник
Аустроугарска
НовинеЛист Дубровник, Срђ

Антун Фабрис (Корчула, 17. април 1864Дубровник, 14. октобар 1904) је био српски новинар.[1]

Биографија[уреди]

Иако пореклом с Корчуле, Антун Фабрис је основну школу и гимназију завршио у месту рођења, и после одлично положеног испита зрелости, 1885. године, у Бечу је почео студије славистике.

По завршетку студија, 1889. године Фабрис се враћа у Дубровник и убрзо се запошљава у сплитској гимназији и у њој, углавном, а с прекидом од једне године кад је био у гимназији у Задру, проводи све време свога наставниковања.

У јесен 1895. године оставља државну службу и прима се уредништва листа Дубровник. Године 1902. је почео је радити у часопису науке и културе српске интелигенције у Далмацији, „Срђ“, који је објављиван два пута месечно до 1908. ћирилицом и латиницом, уз сарадњу многих интелектуалаца из Далмације и неколико писаца из Мостара, посебно Алексе Шантића, Јована Дучића и Владимира Ћоровића, као и неких из Србије. „Срђ“ је умногоме допринео очувању богате дубровачке културне и историјске баштине. Као познати српски новинар, био је заменик председника пан-српских новинара на конгресу у Београду 14. и 15. октобра 1902.

Антун Фабрис (лево) са пријатељима из часописа Срђ.

За објављивање у Срђу, песама Уроша Тројановића Бокешка ноћ посвећене младима Боке Которске, Антун је под идеолошким оптужбама ухапшен 5. новембра 1902. и остао у затвору све до 23. децембра 1902. За време свог боравка у затвору нагло му се погоршава здравствено стање. Тај боравак у затвору је био и узрок преране смрти 1904. године. „Срђ“ је преузео Антонио Вучетић. Ко-уредници Срђа постају Кристо Доминиковић, Луко Зоре и Михо Вакети.

Фабрис је био уредник календара „Дубровник“ између 1897. и 1903. године, као и директор дубровачке Матице српске. Био је велики поштовалац Николе Пашића. Он је значајно допринео иницијативи да се оснује Просветно-привредно друштво Српска зора, далматинско-српско културно друштво 1901. године.

У београдској општини Савски венац постоји Фабрисова улица, која је по њему добила име.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]