Милан Батес
| милан батес | |
|---|---|
 Милан Мићо Батес | |
| Лични подаци | |
| Надимак | Мићо |
| Датум рођења | 27. јануар 1923. |
| Место рођења | Врточе, код Петровца, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 17. март 2004. (81 год.) |
| Место смрти | Челарево, општина Бачка Паланка, Србија и Црна Гора |
| Професија | војно лице |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | 1944. |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| Служба | НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија |
| Чин | мајор |
| Одликовања |  |
Милан Батес (Врточе,[1] код Петровца, 27. јануар 1923 — Челарево, 17. март 2004) био је учесник Народноослободилачке борбе, мајор ЈНА и носилац Партизанске споменице.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је у Врточу (заселак Реџин крај) од оца Боже и мајке Стане (рођ. Атлагић).[2][3] Одрастао је са братом Душаном и сестром Перком, који су такође били борци НОР-а. Потиче из земљорадничке породице. Прије рата био је радник.[4] Оженио је Марицу Станчић и са њом стекао синове Душана, Миленка и Зорана.[3]
По окупацији Југославије, укључио се у припреме оружаног устанка 27. јула 1941. Од првих дана учествовао је у устаничким и герилским акцијама, са карабином којег се домогао у борбама 1. септембра 1941. Борио се у саставу Треће крајишке бригаде. Важио је за поштеног, стрпљивог и увијек расположеног борца.[2]
Члан СКОЈ-а постао је 1942. године, а члан КПЈ постао је 1944. године. Учесник је Битке на Сутјесци[5], битке на Неретви и ослобађања Београда 1944. године.
У рату је обављао више дужности. Почетком рата био је борац. Борио се у саставу врточке чете, а потом у саставу куленвакуфске чете Треће крајишке бригаде.[6] Крајем рата био је политички комесар чете,[5] а потом интендант батаљона.[6] У рату је рањаван два пута. Први пут теже, а други пут лакше. Имао је статус ратног војног инвалида са 50% инвалидности.[2][6]
Након рата служио је као официр у ЈНА. Војну службу је обављао у више градова тадашње државе. Пензионисан је у чину мајора.[2]
Носилац је Партизанске споменице 1941.[2]
Послије рата је колонизован у Челарево. Преминуо је у Челареву 2004. године.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Пилиповић - Дајановић, Никица (2011). Сабор у Врточу (2. прерађено и допуњено изд.). Врточе: Графомарк Лакташи. стр. 294. ISBN 978-99955-57-36-2.
- ^ а б в г д ђ „CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд 94(497.11)"1939/1945"(047.53) KAKO se stvara(la) istorija... : lične priče uče - PDF Бесплатно скидање”. docplayer.rs. Приступљено 2022-03-09.
- ^ а б Пилиповић - Дајановић, Никица (1989). Сабор у Врточу. Мјесна заједница Врточе. стр. 29.
- ^ Трећа крајишка бригада - Зборник сјећања. Књига трећа. Београд: Одбор секције бораца Треће пролетерске крајишке бригаде у Београду. 1985. стр. 603.
- ^ а б Кучан, Виктор (1996). Борци Сутјеске. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 668. ISBN 86-17-04984-7.
- ^ а б в borci 2.svetskog rata (на језику: српски), Приступљено 2022-07-29
