Партизанска споменица 1941.

Из Википедије, слободне енциклопедије
ПАРТИЗАНСКА СПОМЕНИЦА 1941.
Partizanska spomenica 1941. (obrada).jpg
додељује  СФР Југославија
Тип споменица
Додељује се југословенским држављанима
Додељује се за учешће у Народноослободилачкој борби од 1941. године
Ратни период Народноослободилачка борба
Статус не додељује се више
Статистика
Установљен 14. септембар 1944.
Укупно 27.750

Партизанска споменица 1941. (мкд. Партизанска споменица 1941.; словен. Partizanski spominski znak 1941.) је била високо одликовање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије које је додељивано свим првоборцима, тј. борцима и руководиоцима Народноослободилачког покрета (НОП), који су ступили у Народноослободилачку борбу (НОБ) у току 1941. године. Додељивана је само живим борцима, док је породицама погинулих бораца додељивана „Споменица палих бораца“. Укупно је додељено 27.750 споменица.[1]

Историја[уреди]

Партизанска споменица 1941. је установљена одлуком Повереништва народне одбране Националног комитета ослобођења Југославије (НКОЈ) 14. септембра 1944. године, током његовог боравка на острву Вису. Повереништво је тада донело наредбу да се свим борцима и руководиоцима Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, који у њему учествују од 1941, додели Споменица 1941. као знак признања за учествовање у борби и оданост Народноослободилачком покрету.

„Закон о Партизанској споменици 1941.“, који је донет 5. маја 1946. године, допунио је и прецизирао одредбе о Партизанској споменици. Она је тада утврђена као - „знак државног признања организаторима народног устанка и првоборцима народноослободилачке борбе за велике заслуге стечене на делу ослобођења наших народа“. Право на добијање Партизанске споменице 1941, по овом закону, уз подношење доказа, имали су сви они који су у партизанске одреде ступили 1941. године и непрекидно били у НОВ и ПОЈ и Југословенској армији, на дужностима ван војске, или на ослобођеној или окупираној територији непрекидно организовано радили за Народноослободилачки покрет до краја рата, ухапшени или интернирани, ако су доказали да нису могли избећи хапшење или интернацију и ако су наставили да раде за НОП. Овим законом је уведен и нови тип споменице, који су дизајнирали Антун Аугустинчић и Ђорђе Андрејевић Кун, и он је требало да замени стари тип - израђиван у Совјетском Савезу, од 1944. до 1946. године.

„Законом о правима носилаца Партизанске споменице 1941.“ од 28. марта 1956. године и накнадним уредбама регулисана су права носилаца споменице. Према „Закону о основним правима носилаца Партизанске споменице 1941.“ од 21. децембра 1972. године, носиоци Партизанске споменице 1941. су имали право на здравствену заштиту и друга права из здравственог осигурања, додатак уз пензију, стално месечно новчано примање, годишње новчано примање за опоравак, бесплатну и повлашћену вожњу средствима јавног саобраћаја и годишњи одмор.

Партизанску споменицу 1941. издавало је Министарство народне одбране, односно Државни секретаријат за народну одбрану. Крајњи рок за подношење захтева за доделу био је 31. децембар 1957, а посао око доделе завршен је 1963. године. Партизанска споменица 1941. је израђивана од сребра са позлаћеним деловима, а носи се на левој страни, на џепу блузе или капута. Уз Партизанску споменицу 1941. издавана је и Књижица носиоца Партизанске споменице 1941. која је била доказ права ношења и коришћења предвиђених повластица. Укупно је додељено 27.750 споменица.

У „Закону о орденима и медаљама Демократске Федеративне Југославије“, од 9. јуна 1945. године Партизанска споменица 1941. је стављена на последње, 18 место одликовања, а каснијим законима о одликовањима ФНРЈ и СФРЈ више се није третирала као одликовање. После распада СФРЈ, носиоци Партизанске споменице су наставили да користе стечене повластице и у новонасталим државама.

На Тргу партизана у Ужицу, налази се велики мозаик „Партизанска споменица 1941.“ који је 1961. године, поводом 20-о годишњице устанка, израдио сликар Маринко Бензон.


Споменица палих бораца[уреди]

Споменица за вечну успомену на жртве фашистичког терора издата од Президијума Народне скупштине НР Србије.

За разлику од Партизанске споменице која се додељивала само живим борцима и учесницима НОР-а од 1941. године, породицама палих бораца и жртава фашистичког терора су додељиване посебне споменице — Споменица палих бораца у Народноослободилачком рату и Споменица жртва фашистичког терора окупатора и њихових слугу. Обе Споменице су биле установљене 29. новембра 1950. године, на предлог Савеза бораца Народноослободилачког рата.[2][3]

Додељиване су породицама или родбини палих бораца, односно жртава фашистичког терора. Споменицу палих бораца је издавало Министарство народне одбране ФНРЈ, док су Споменицу жртва фашистичког теора додељивали президијуми народних скупштина народних република ФНРЈ. Ова споменица је додељивана према територијалном принципу и додељивао је Президијум Народне скупштине оне републике са чије територије је била жртва фашистичког терора[2][3]

Споменица палих бораца је у горњем делу имала слику грба ФНРЈ, који се налазио између застава ФНРЈ и КПЈ, док се на средини налазило име палог борца и текст — који је одазивајући се позиву Комунистичке партије Југославије у борби против фашистичких окупатора и њихових домаћих издајника положио живот за слободу и независност, за братство и јединство народа Југославије, за власт радног народа и победу народне револуције.[2][3]

Споменица жртава фашистичког терора је у горњем делу имала грб народне републике, која је издавала Споменицу, док се на средини налазило име жртве и текст — који је у време Народноослободилачког рата и народне револуције 1941—1945 године пао као жртва фашистичког теора. Захвална домовина, ослобођена херојском борбом народа под руководством Комунистичке партије и друга Тита, неће никада заборавити мученичке жртве на чијима је костима саграђена слобода и независност народа Федеративне Народне Републике Југославије. На позадини Споменице се налазила слика споменика Војина БакићаПозив на устанак”.[2][3]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]