Челарево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Челарево
Čelarevo, old house.jpg
Стара сеоска кућа
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобачки
Општина Бачка Паланка
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 4831
 — густина 161/км2
Географске карактеристике
Координате 45°16′06″ СГШ; 19°31′19″ ИГД / 45.268333° СГШ; 19.521833° ИГД / 45.268333; 19.521833Координате: 45°16′06″ СГШ; 19°31′19″ ИГД / 45.268333° СГШ; 19.521833° ИГД / 45.268333; 19.521833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 76 м
Површина 33,7 км2
Челарево на мапи Србије
Челарево
Челарево
Остали подаци
Поштански број 21413
Позивни број 021
Регистарска ознака BP

Челарево (раније Чиб) (свк. Čelárevo) је насеље у Србији у општини Бачка Паланка у Јужнобачком округу. Према попису из 2002. било је 5423 становника, a према попису из 2011. било је 4831 становника.

У Челареву се налази фабрика пива Карлсберг Србија, основана 1892. године, која је једна од најпознатијих и најбољих пивара у региону. Недалеко од насеља се налази и археолошко налазиште од изузетног значаја, познато под именом Аварска некропола.

Историја[уреди]

Пре Другог светског рата место је било насељено претежно живљем немачке етничке припадности и звало се Чиб. Након исељавања Немаца, 1946. године, место насељавају колонисти из Босанске Крајине, а месту је промењено име у Челарево у знак сећања на народног хероја Здравка Челара (19171942).

У Челареву се налази Дворац Дунђерски.

Спорт[уреди]

Познати спортски клубови из Челарева су: фудбалски клуб ЧСК Пивара, који се тренутно такмичи у Српској лиги Војводина, трећем рангу такмичења, затим женски кошаркашки клуб Челарево, који је члан супер лиге Србије, а такође једна од најуспешнијих спортских секција у Челареву су и стонотенисери.

Демографија[уреди]

У насељу Челарево живи 4397 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,9 година (38,6 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 1865 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,91.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 3.454
1953. 3.483
1961. 3.717
1971. 4.073
1981. 4.817
1991. 5.011 4.940
2002. 5.423 5.505
2011. 4.831
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
4.396 81,06 %
Словаци
  
462 8,51 %
Мађари
  
138 2,54 %
Југословени
  
114 2,10 %
Хрвати
  
62 1,14 %
Црногорци
  
22 0,40 %
Немци
  
15 0,27 %
Украјинци
  
10 0,18 %
Руси
  
4 0,07 %
Македонци
  
4 0,07 %
Чеси
  
3 0,05 %
Роми
  
2 0,03 %
Муслимани
  
2 0,03 %
Словенци
  
1 0,01 %
Албанци
  
1 0,01 %
непознато
  
5 0,09 %


Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]

Галерија[уреди]