Челарево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Челарево
Čelarevo, old house.jpg
Стара сеоска кућа
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобачки
Општина Бачка Паланка
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 4831
 — густина 161/km2
Положај
Координате 45°16′06″ СГШ; 19°31′19″ ИГД / 45.268333° СГШ; 19.521833° ИГД / 45.268333; 19.521833 Координате: 45°16′06″ СГШ; 19°31′19″ ИГД / 45.268333° СГШ; 19.521833° ИГД / 45.268333; 19.521833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 76 m
Површина 33,7 km2
Челарево на мапи Србије
Челарево
Челарево
Челарево на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 21413
Позивни број 021
Регистарска ознака BP

Челарево је насеље у Србији у општини Бачка Паланка у Јужнобачком округу. Према попису из 2002. било је 5423 становника, a према попису из 2011. било је 4831 становника.

У Челареву се налази фабрика пива Карлсберг Србија, основана 1892. године, која је једна од најпознатијих и најбољих пивара у региону. Недалеко од насеља се налази и археолошко налазиште од изузетног значаја, познато под именом Аварска некропола.

Историја[уреди]

Пре Другог светског рата место је било насељено претежно живљем немачке етничке припадности и звало се Чиб. Након исељавања Немаца, 1946. године, место насељавају колонисти из Босанске Крајине, а месту је промењено име у Челарево у знак сећања на народног хероја Здравка Челара (1917-1942).

У Челареву се налази Дворац Дунђерски.

Спорт[уреди]

Познати спортски клубови из Челарева су: фудбалски клуб ЧСК, који се тренутно такмичи у Првој лиги Србије, другом рангу такмичења, затим женски кошаркашки клуб Челарево, који је члан супер лиге Србије, а такође једна од најуспешнијих спортских секција у Челареву су и стонотенисери.

Демографија[уреди]

У насељу Челарево живи 4397 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,9 година (38,6 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 1865 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,91.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 3.454
1953. 3.483
1961. 3.717
1971. 4.073
1981. 4.817
1991. 5.011 4.940
2002. 5.505 5.423
2011. 4.831
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
4.396 81,06 %
Словаци
  
462 8,51 %
Мађари
  
138 2,54 %
Југословени
  
114 2,10 %
Хрвати
  
62 1,14 %
Црногорци
  
22 0,40 %
Немци
  
15 0,27 %
Украјинци
  
10 0,18 %
Руси
  
4 0,07 %
Македонци
  
4 0,07 %
Чеси
  
3 0,05 %
Роми
  
2 0,03 %
Муслимани
  
2 0,03 %
Словенци
  
1 0,01 %
Албанци
  
1 0,01 %
непознато
  
5 0,09 %


Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]

Галерија[уреди]