Пређи на садржај

Милан Богдановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Милан Богдановић
Лични подаци
Датум рођења(1892-01-04)4. јануар 1892.
Место рођењаБеоград, Краљевина Србија
Датум смрти28. фебруар 1964.(1964-02-28) (72 год.)
Место смртиБеоград, СФРЈ

Милан Богдановић (Београд, 4. јануар 1892 — Београд, 28. фебруар 1964) био је српски писац, књижевни критичар и академик.[1][2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Основну школу и гимназију завршио је у Пожаревцу где је његов отац био управник краљевског добра Љубичево.[3] Био је уредник „Српског књижевног гласника”, часописа „Данас” и „Књижевних новина” као и управник позоришта у Новом Саду и Београду. Био је члан Српске академије наука.[4]

Његова дела објављена су у вишетомној књизи „Стари и нови”. Године 1968. уведена је Награда Милан Богдановић за књижевну критику.[5]

У браку са Милевом (рођ. Михаиловић) имао је двоје деце. Његов син је архитекта и бивши градоначелник Београда Богдан Богдановић,[3] а ћерка Ивана Богдановић била је професор Филолошког факултета и мајка Ивана Ђурића.

Описивао је као ренесансни, бриљантни говорник и писац.[6]

Сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Leksikografski zavod Miroslav Krleža/BOGDANOVIĆ, Milan
  2. ^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 66. 
  3. ^ а б Историчар Иван Ђурић
  4. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 154. ISBN 86-331-2075-5. 
  5. ^ „Награда за најбољу књижевну критику домаће књиге”. rtv.rs. Приступљено 18. 1. 2022. 
  6. ^ „Једно драматично сведочење Милана Богдановића забележено руком Меше Селимовића: Антички гест краљевачког незнанца”. OKO (на језику: српски). Приступљено 2023-05-26. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Милан Богдановић на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милан_Богдановић&oldid=28702042”