Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду

Из Википедије, слободне енциклопедије
Српска костурница бранилаца Београда 1914-1918, око које се налази Алеја народних хероја
Српска костурница бранилаца Београда 1914-1918.
Алеја народних хероја, стари део са десне стране споменика
Алеја народних хероја, нови део са леве стране споменика

Алеја народних хероја (такође позната и као Алеја хероја) је једна од засебних алеја на Новом гробљу у Београду. Простире се око Спомен-костурнице браниоцима Београда 1914-1918. и састоји се из три целине — лево, десно и иза споменика.

Историјат[уреди]

Простор на коме се данас налази Алеја народних хероја уређен је између 1927. до 1931. године када је простору старог Српског војничког гробља изграђена нова меморијална целина - „Спомен-костурница бранилаца Београда 1914-1918“, коју сачињавају споменик и крипта, у којој се налазе посмртни остаци 3.529 идентификованих и 1.074 неидентификованих војника. Аутори монументалног споменика величине 18,5 метара и тежине 2.780 килограма били су руски архитекта и вајар Роман Верховској и вајар Живојин Лукић. Камено постоље споменика изграђено је 1929, а на њега је 1931. постављена скулптура српског војника-победника и срушеног орла симбола пораженог непријатеља. Идентична скулптура војника-победника, чији је аутор Живојин Лукић постављена је 1932. године на Споменик српском војнику у Краљеву.

Изградњу костурнице и споменика финансирали су Удружење резервних официра и ратника и Београдска општина, а он је свечано освештан 11. новембра 1931. године на Дан примирја у Првом светском рату.

На просотру око спомен-костурнице, одмах после ослобођења Београда, октобра 1944. године, почело је сахрањивање истакнутих учесника Народноослободилачког рата (НОР), као и народних хероја Југославије. Један од првих сахрањених био је генерал-лајтант НОВЈ и члан НКОЈ-а Иван Милутиновић (1901—1944), народни херој, који је страдао на Дунаву, код Вишњице, 23. октобра и овде сахрањен 12. новембра 1944. године (његови посмртни остаци су 1948. пренети у Гробницу народних хероја на Калемегдану).

Каснијих година, сахрањивања су настављена, а уређење ове алеје је извршено тек 1978. године, када је и званично формирана по пројекту архитекте Небојше Деље и инжењера Александра Крстића. У почетку се простирала само на простору десно од споменика, а током времена је од 1998. године, због недостака места, проширена на простор иза споменика, као и на простор са његове леве стране.

У Алеји народних хероја сахрањују се народни хероји Југославије, тј. носиоци Ордена народног хероја, јунаци социјалистичког рада, тј. носиоци Ордена јунака социјалистичког рада, као и други истакнути учесници Народноослободилачке борбе, као и војне и друштвено-политичке личности из периода СФР Југославије. Поред њих у алеји се сахрањују и чланови њихових породица (најчешће супружници).

Највећи број надгробних споменика у овој алеји је исти — облика четвороугаоне пирамиде, на чијој се предњој страни налази име сахрањеног. Такође у алеји се налази и девет спомен бисти, на гробовима — Александра Ранковића, Милоја Милојевића, Богдана Вујошевића, Славка Родића, Драгослава Ђорђевића Гоше, Панета Ђукића Лимара, Ивана Караиванова, Милке Агбабе Црне и Божина Јовановића. Све ове спомен бисте се налазе у најстаријем делу алеје (десно од споменика).

Списак сахрањених[уреди]

Неки од сахрањених у Алеји народних хероја су:

Сахрањени десно од споменика[уреди]

  • Милка Агбаба Црна (1921—1969), учесница Народноослободилачке борбе.
  • Ђорђе Андрејевић Кун (1904—1964), сликар и графичар, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и члан Српске академије наука и уметности.
  • Борко Арсенић (1917—1981) учесник Народноослободилачке борбе, генерал-мајор ЈНА и народни херој Југославије.
  • Митар Бакић (1908—1960), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник и народни херој Југославије.
  • Петар Боројевић (1916—1982), учесник Народноослободилачке борбе, пуковник ЈНА и народни херој Југославије.
  • Саво Бурић (1915—1963), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник ЈНА и народни херој Југославије.
    • Јелена Хела Бурић (1923—1999), супруга Сава Бурића.
  • Саво Вукелић (1917—1974), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА и народни херој Југославије.
    • Наца Вукелић (1923—2006), супруга Сава Вукелића.
  • Јован Вукотић (1907—1982), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА и народни херој Југославије.
    • Ранка Вукотић, супруга Јована Вукотића.
  • Димитрије Георгијевић (1884—1959), учесник Октобарске револуције, Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и генерал-потпуковник ЈНА.
  • Никола Груловић (1888—1959), учесник Октобарске револуције и Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник.
    • Јелена Груловић, супруга Николе Груловића.
  • Максо Дакић (1913—1986), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник и народни херој Југославије.
  • Петар Драпшин (1914—1945), учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, генерал-лајтант ЈА и народни херој Југославије.
  • Драгослав Ђорђевић Гоша (1919—1949), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник и народни херој Југославије.
  • Пане Ђукић Лимар (1922—1952), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
  • Милинко Ђуровић (1910—1988), учесник Народноослободилачке борбе и генерал-пуковник ЈНА и народни херој Југославије.
    • Миланка Ђуровић (1925—1989), супруга Милинка Ђуровића.
    • Радивоје Ђуровић (1950—2008), сликар и син Милинка Ђуровића.
  • Љубомир Ивковић Шуца (1910—1983), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник и народни херој Југославије.
  • Павле Илић Вељко (1910—1964), учесник Народноослободилачке борбе и генерал-пуковник ЈНА.
    • Надежда Натка Илић (1926—1995), супруга Павла Илића.
  • Велимир Јакић (1911—1946), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
    • Милијана Јакић (1918—1956), сестра Велимира Јакића.
    • Ковиљка Јакић (1914—1988), сестра Велимира Јакића.
  • др Божин Јовановић (1920—2011), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник и јунак социјалистичког рада.
  • Саво Јоксимовић (1913—1980), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА и народни херој Југославије.
    • Даринка Јоксимовић (1922—2006), супруга Сава Јоксимовића.
    • Бранислава Јоксимовић (1948—1999), ћерка Сава Јоксимовића.
    • Зоња Јоксимовић (1950—2011), ћерка Сава Јоксимовића.
  • Иван Караиванов (1889—1960), друштвено-политички радник и јунак социјалистичког рада.
  • Василије Ковачевић Чиле (1911—1961), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник и дипломата и народни херој Југославије (сахрањен заједно са братом Војом).
  • Војо Ковачевић (1912—1997), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА и народни херој Југославије (сахрањен заједно са братом Василијем).
  • Перо Косорић (1918—1969), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА и народни херој Југославије.
  • Томислав Кроња (1914—1972), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник ЈНА.
  • Светолик Лазаревић Лаза (1910—1964), учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник.
  • Радоје Љубичић (1920—1972), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник авијације ЈНА и народни херој Југославије.
    • Љубинка Љубичић (1924—1992), супруга Радоја Љубичића.
  • Раденко Мандић (1917—1988), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник и народни херој Југославије.
    • Мирослава Мандић (1921—1997), супруга Раденка Мандића.
  • Милоје Милојевић (1912—1984), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА и народни херој Југославије.
    • Олга Милојевић (1913—1990), супруга Милоја Милојевића.
  • Саво Миљановић Јаран (1916—1972), учесник Народноослободилачке борбе и генерал-мајор ЈНА.
  • Слободан Пенезић Крцун (1918—1964), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник и народни херој Југославије.
  • Миле Перуничић (1918—1964), учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник.
  • Момчило Поповић (1919—1962), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
    • Милена Поповић (1921—2006), супруга Момчила Поповића.
  • Воја Радић (1902—1977), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-мајор ЈНА и народни херој Југославије.
    • Јулијана Радић (1912—1997), супруга Воје Радића.
  • Александар Ранковић (1909—1983), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије.
    • Славка Ранковић (1920—2008), учесница Народноослободилачке борбе и супруга Александра Ранковића.
  • Анте Раштегорац (1923—1986), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник и народни херој Југославије.
  • Славко Родић (1918—1949), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник ЈНА и народни херој Југославије.
    • Емилија Родић (1920—1999), сестра Славка Родића.
  • Ратко Софијанић (1915—1968), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА и народни херој Југославије.
  • Лазар Стефановић (1885—1950), револуционар и друштвено-политички радник.
    • Драга Стефановић (1890—1967), револуционарка, друштвено-политичка радница и супруга Лазара Стефановића.
  • Велимир Стојнић (1916—1990), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник и народни херој Југославије.
  • Милан Шакић Мићун (1915—1971), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник ЈНА и народни херој Југославије.
  • Милош Шиљеговић (1909—1952), учесник Народноослободилачке борбе и генерал-мајор ЈНА.
  • Бранко Шотра (1906—1960), сликар, учесник Народноослободилачке борбе, професор и први ректор Академије примењених уметности у Београду.

Сахрањени иза споменика[уреди]

  • Милан Антончић Велебит (1918—1997), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник ЈНА и народни херој Југославије.
  • Риста Антуновић Баја (1917—1998), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник и народни херој Југославије.
  • Петар Бабић Пепа (1919—2006), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА, дипломата и народни херој Југославије.
  • Владо Бајић (1915—2004), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА и народни херој Југославије.
  • Никола Видовић (1917—2000), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник ЈНА и народни херој Југославије.
  • Милош Вучковић (1914—1992), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-мајор ЈНА и народни херој Југославије.
  • Милан Жежељ (1917—1995), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА и народни херој Југославије.
  • Раде Зорић (1914—1996), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-мајор ЈНА и народни херој Југославије.
  • Ђоко Јованић (1917—2000), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА и народни херој Југославије.
  • Радивоје Јовановић Брадоња (1918—2000), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник ЈНА и народни херој Југославије.
  • Милан Јока (1922—1991), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник ЈНА и народни херој Југославије.
  • Осман Карабеговић (1911—1996), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник и народни херој Југославије.
    • Љубица Карабеговић (1923—2003), супруга Османа Карабеговића.
  • Бранко Ковачевић Жика Морнар (1924 — 1996), учесник Народноослободилачке борбе, потпуковник ЈНА и народни херој Југославије.
  • Вељко Ковачевић (1912—1994), учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА, друштвено-политички радник, публициста и народни херој Југославије.
  • Воја Лековић (1912—1997), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник и народни херој Југославије.
  • Богдан Мамула (1918—2002), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник ЈНА и народни херој Југославије.
  • Лазар Марковић Чађа (1925—2004), учесник Народноослободилачке борбе, пуковник ЈНА и народни херој Југославије.
  • Милутин Морача (1914—2003), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА, друштвено-политички радник и народни херој Југославије.
  • Радисав Недељковић Раја (1911—1996), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник и народни херој Југославије.
  • Ђорђе Нешић (1924—1992), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник и народни херој Југославије.
  • Војин Николић (1914—1999), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА, друштвено-политички радник и народни херој Југославије.
    • Ђука Николић (1924—2014), учесница Народноослободилачке борбе и носилац Партизанске споменице 1941.
  • Драгослав Петровић Горски (1919—1996), учесник Народноосолободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА друштвено-политички радник и народни херој Југославије.
  • Јеврем Поповић (1914—1997), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник ЈНА, друштвено-политички радник и народни херој Југославије.
  • Стево Рауш (1916—1998), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА и народни херој Југославије.
  • Мијалко Тодоровић Плави (1913—1999), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник и народни херој Југославије.
    • Милица Тодоровић (1912—2002), супруга Мијалка Тодоровића Плавог.
  • Фрањо Херљевић (1915—1998), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА и народни херој Југославије.
  • Милош Шумоња (1918—2006), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА и народни херој Југославије.

Сахрањени лево од споменика[уреди]

Литература[уреди]

  • Даринка Лекић „Београд град за сва времена“. „Наука“, Београд 1995. година.