Пређи на садржај

Миодраг Јовановић (историчар)

С Википедије, слободне енциклопедије
Миодраг Јовановић
Лични подаци
Датум рођења(1932-02-22)22. фебруар 1932.
Место рођењаВелики Бечкерек, Краљевина Југославија
Датум смрти31. мај 2013.(2013-05-31) (81 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Миодраг Јовановић (Велики Бечкерек, 22. фебруар 1932Београд, 31. мај 2013) био је историчар уметности и професор Београдског универзитета.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Докторирао је на Филозофском факултету у Београду (1973).[2]

Радио је као кустос у Народном музеју у Штипу, Македонија. Бави се истраживањима српске уметности 18. и 19. века.

О његовом животу и делу објављена књига Милоша Јевтића, Мостови Миодрага Јовановића, в. лит.

Одабрана дела

[уреди | уреди извор]
  • Три века српског сликарства = Three Centuries of Serbian Painting. Београд : Дерета, 2009.
  • Ђока Јовановић : [1861-1953]. Нови Сад : Галерија Матице српске. 2005. ISBN 978-86-83603-12-1.
  • Међу јавом и мед сном : српско сликарство 1830-1870 = Between dreaming and waking : serbian art 1830-1870. Београд : Српска академија наука и уметности, 1992.
  • Опленац : храм светог Ђорђа и Маузолеј Карађорђевића. Топола : Центар за културу „Душан Петровић Шане“. 1989. ISBN 978-86-7213-009-6.; : 2. изд. 1990. ISBN 978-86-7213-009-6.
  • Катарина Ивановић у Минхену и белгијско историјско сликарство. Нови Сад : Матица српска, 1984.
  • Сликарство Паје Јовановића у знаку Минхена, „Триптихона“ и мемоара. [Б. м. : б. и., б. г.].
  • Српско сликарставо у доба романтизма.
  • Сто дела српске уметности = 100 Pieces of Serbian Art. Београд : Пирг; Горњи Милановац : Агенција Прима, 2004.
  • Ђура Јакшић.
  • Новак Радонић.
  • Ђока Миловановић.
  • Српско црквено градитељство и сликарство новијег доба.
  • Сликарство темншварске епархије.
  • Српски манастири у Банату

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Autori”. Online knjižara Dereta (на језику: српски). Приступљено 2024-01-18. 
  2. ^ „Миодраг Јовановић”. www.srpskilegat.rs. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]