Пређи на садржај

Мирјана Капетановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Мирјана Капетановић
Датум рођења1959.
Место рођењаКоњиц

Мирјана Капетановић (Коњиц, 18. март 1959) је босанскохерцеговачка књижевница и новинарка.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Мирјана је свестрана уметница. Школовала се у Коњицу. Дуги низ година певала је у светски познатом хору Девојке с Неретве, Женском градском хору и ансамблу Резонанца. Активна је чланица у Аматерског казалишта Неретва Коњиц.

Бавила се хуманитарним радом у оквиру хуманитарних организација Храна за живот у Сарајеву, Мерхамет у Коњицу, Виндол за децу света и Завод ЕкоАлт Виндол у Словенији, Удружење Жена за жену у Коњицу и самостално, што јој је и сада најдража преокупација.

Дуги низ година радила је као новинарка Радио Коњица и Радио ФЕРН-а, као дописница Вечерњих новина (касније Јутарњих новина), Дневног Аваза, часописа за жене Азра, часописа Арка. Десет година је стална сарадница новинске куће Цолор Пресс Гроуп из Новог Сада. Широких интересовања и занимања сарађивала је са низом часописа у Хрватској и Србији. Објављивала је кратке приче у књижевним часописима Лица (Сарајево), Дињан (Тузла), Књижевни преглед (Београд), Авлија (Рожаје), те на интернету. У току новинарског деловања објавила је преко 500 чланака, интервјуа, дописница, преко 150 ауторских емисија као што су Говинда, На граници могућег, Плава планета, емитираних на Радио Коњицу, те мноштво радијских прилога у сарадњи са другим уредницима и емисијама на радио ФЕРН-У, БХР1 и Радио Коњицу.[1][2]

Задњих десет година искључиво се бави књижевним радом. Има двоје деце, Едвина и Ирину, познату босанскохерцеговачку певачицу.

  • 2010. године награда за причу Функционер, Зборник КНС „Капија Истока и Запада“, КНС Ново Сарајево
  • 2010. године за причу Фризерка Зборник Најбоља љетња прича 20+1, Брод књижара Загреб
  • 2011. године награда за причу Шофер Нућо, Зборник КНС Ново Сарајево
  • 2011. године за приче Љетњи пљусак и Индијанска, Зборник Најкраће приче, Издавачка кућа Алма Београд
  • 2011. године за причу Вук, Зборник КНС Духовна конекција, КНС Ново Сарајево
  • 2011. године за причу Морална особа ЊХФ 2011, зборник најбољих прича, Широки Бријег
  • 2011. године за причу Један живот у мање од 900 знакова, побједничка прича на конкурсу за Најкраћу причу 2011 ИК Алма Београд
  • 2012. године за причу Слет, кокта и содар Светозар Јовановић, зборник Авлија Рожаје
  • 2013. године за причу Пасторала, зборник Авлија Рожаје
  • 2014. године за причу Како се козмополитизам уселио у Горњу Дренаву, Фанзин ЊХФ 12, Широки Бријег
  • 2015. на Светском Конгресу жена у Милану додељена јој је награда за животно дело Донне цхе це л`ханно фатта (Жена која је успјела) као једној од 40 жена у свету
  • 2015. године прва награда за причу на тему геноцида над Бошњацима у Сребреници, Фондације Лијепа ријеч из Коњица
  • 2017. године за ЊХФ причу Из земље, на земљи и у земљу, фанзин ЊХФ 15
  • 2017. године Вечерњи лист Мостар, у конкуренцији за Вечерњаков печат је кандидира за личност године БиХ у области културе и гласовима грађана и стручног жирија бива изабрана међу троје најбољих

Библиографија

[уреди | уреди извор]
  • 1997. године - прича Галеша, Мала антологија савремене бошњачке приповијетке, ИК „ММ Тузла“ Тузла
  • 1999. године - Вегетаријански кухар са упутама из аyурведске медицине, самостално издаваштво
  • 2004. године - роман Галеша (у припреми друго издање), самостално издаваштво
  • 2007. године – збирка прича Причало се по Херцеговини (са аудио издањем књиге за потребе слијепих и слабовидих лица), самостално издаваштво
  • 2008. године – аутобиографски роман Моја Радава, самостално издаваштво
  • 2009. године – биографија Лазар Драљача – посљедњи богумил, Добра Књига Сарајево
  • 2011. године – љубавни роман – Олуја љубави објављен Глориа Група ,Загреб
  • 2013. године – збирка прича Приче испод Прења, самостално издаваштво
  • 2014. године – збирка прича Љубавне у првом лицу једнине, Фондација Лијепа ријеч, Коњиц
  • 2014. године – збирка прича Цонфидо нелле мие форзе, Тавас Едизиони, Павиа Италиа, на италијанском језику
  • 2015. године – збирка прича Уздам се у своју снагу, Удружење Жена за жену Коњиц
  • 2016. године – збирка прича Мушкарци су прави мушкарци, самостално издаваштво
  • 2017. године – збирка прича Тамо гђе жубори Неретва, самостално издаваштво

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Капетановић, Мирјана; Уздам се у своју снагу, Удружење Жена за жену, Коњиц, 2015.
  2. ^ Капетановић, Мирјана; Љубавне у првом лицу једнине, Фондација Лијепа ријеч, Коњиц 2014.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]