Михаило Јанковић
| Михаило Јанковић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 14. септембар 1911. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 23. март 1976. (64 год.) |
| Место смрти | Београд, СФРЈ |
Михаило Јанковић (Београд, 14. септембар 1911 — Београд, 23. март 1976[1]) био је српски архитекта.
Пројектовао је неке познате грађевине у Београду као што су Стадион ЈНА Спортског друштва „Партизан“ (1951)[2], зграда Љубљанске банке у Чика Љубиној улици[2], зграда Модне куће у Кнез Михаиловој[2], спортско-рекреативни центар „Ташмајдан“.[3], палата СИВ-а (Палата Федерације, 1959)[4][5] и палата Централног комитета СКЈ (данас познат као палата Ушће, 1961)[6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Архитектура, Југославија и историја: Михаило Мика Јанковић, отац модерног Београда између Истока и Запада”. Б92. Би Би Си. 10. 10. 2022. Приступљено 10. 10. 2022.
- ^ а б в Arhitektura u Srbiji u XX veku - serbian architecture in XX century - m a l d i n i Архивирано 2012-07-13 на сајту Archive.today, Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ http://www.tasmajdan.co.rs/cms/index.php?idR=52[мртва веза]
- ^ BelgradeDesignWeek 2007 Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јул 2008), Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Политика: „Нико не жели Титов кабинет“, Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ „Блиц: „Видиковци недоступни грађанима и туристима“[мртва веза], Приступљено 13. 4. 2013.
