Момир Војводић

С Википедије, слободне енциклопедије
Момир Војводић
Momir Vojvodic.jpg
Датум рођења(1939-02-18)18. фебруар 1939.
Место рођењаПоношевац
  Краљевина Југославија
Датум смрти10. март 2014.(2014-03-10) (75 год.)
Место смртиПодгорица
  Црна Гора

Момир Војводић (Поношевац, код Ђаковице, 18. фебруар 1939[1]Подгорица, 10. март 2014[2]) био је српски песник.

Основно школовање завршио је у Горњој Морачи и у манастиру Морачи, гимназију похађао у Никшићу и Пећи, а студије југословенске и опште књижевности на Филолошком факултету у Београду. Радио је као професор српског језика и књижевности у средњим школама у Подгорици и био посланик у Скупштини Црне Горе и Народној скупштини СР Југославије.

Живео је у Подгорици где је и преминуо 10. марта 2014. године. Сахрањен је 12. марта на сеоском гробљу Убалац.[3]

Књиге песама[уреди | уреди извор]

  • Светигора (1970),
  • Трагови (1970),
  • Надолажење праха (1971),
  • Мирис мртвих трава (1972),
  • Староставник (1974),
  • Гробослови (1979),
  • Насамо с каменом (1981),
  • Гробослови рода курјачкога (1981),
  • Са извора мојих гора (Aus den quellen meiner Berge) на немачком и српском језику (Западни Берлин, 1981),
  • Лађа у каменици (1982),
  • Путник са тисовим штапом (1983),
  • Град над облаком (1984),
  • Глас вучје горе (1985),
  • Муке с ушима (1986),
  • Пролистала штула (1987),
  • Чувар дивљих ријечи (1987),
  • Азбучна молитва (1988),
  • Земље језик (1991),
  • Давни гласник (1993),

Антологије и избори песама[уреди | уреди извор]

  • Жертвено поље Косово (1389 – 1989), антологија поезије о Косову (1989),
  • Са извора чарних гора, избор песама песника из Црне Горе (1989),

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]