Етен

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Етен (вишезначна одредница).
Етен
Ethylene-CRC-MW-dimensions-2D.png
Ethylene-CRC-MW-3D-balls.png
Ethylene-3D-vdW.png
Називи
IUPAC назив
Ethene
Идентификација
3D модел (Јмол)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.742
Својства
C2H4
Моларна маса 28.05 g/mol
Агрегатно стање безбојни гас
Густина 1.178 kg/m³ на 15 °C, гас [1]
Тачка топљења −169,2 °C (104.0 K, -272.6 °F)
Тачка кључања −103,7 °C (169.5 K, -154.7 °F)
3.5 mg/100 ml (17 °C)
Киселост (pKa) 44
Структура
Облик молекула (орбитале и хибридизација) D2h
Диполни момент нула
Термохемија
219.32 J·K−1·mol−1
+52.47 kJ/mol
Опасности
Изузетно запаљив гас (F+)
Сродна једињења
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Етен (ранији назив етилен) је хемијско једињење које спада у групу алкена. У лабораторији се добија сагоријевањем алкохола етанола и концентроване сумпорне киселине. Концентрована сумпорна киселина је јако дехидратационо средство и одузима воду етанолу.

Етен је лако запаљив гас, и са ваздухом гради експлозивну смјешу. При сагорјевању етена ослобађа се велика количина топлотне енергије.

Хемијске особине[уреди]

Етен је гас без боје мириса и укуса и слабо се раствара у води.[2]

Етен као хормон[уреди]

Етен се сматра једним од основних биљних хормона, чија је функција регулисање физиолошких процеса у биљкама.

Етен је једини биљни хормон у гасовитом стању. Још у 20. веку, када се за уличну расвету користио гас, примећено је да на појединим стаблима уличних дрвореда изненада опадају листови. То се дешавало на местима где је из гасовода истицао гас, чији је један од састојака био и етен. Тридесетих година 20. века, установљено је да етилен производе биљке (плодови, листови, цветови, семена). Његова концентрација у ткивима зависи од стадијума развића биљке. Зрели плодови ослобађају етилен који утиче на сазревање незрелих плодова, ако су заједно ускладиштени.

Етен у биљкама настаје разградњом аминокиселине метионина, и као слабо растворљив у воденој средини ћелије, брзо напушта место синтезе.

Дејство етена на биљке је двојако:

  • узрокује сазревање плодова;
  • инхибира издуживање ћелија корена и стабла.

Референце[уреди]

  1. Record of Ethylene in the GESTIS Substance Database from the IFA, accessed on 25 October 2007
  2. Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]