Пропен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пропен
Skeletal formula of propene
Propene-2D-flat.png
Propylene.png
Propylene
Називи
IUPAC назив
Пропен
Идентификација
3D модел (Јмол)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.003.693
KEGG[1]
RTECS UC6740000
UN број 1077
Својства
C3H6
Моларна маса 42,08 g·mol−1
Агрегатно стање Безбојни гас
Густина 1,81 kg/m3, гас (1,013 bar, 15 °C)
613,9 kg/m3, течност
Тачка топљења − 1.852 °C (−3.302 °F; −1.579 K)
Тачка кључања − .476 °C (−825 °F; −203 K)
0,61 g/m3
Вискозност 8,34 µPa·s на 16.7 °C
Структура
Диполни момент 0,366 D (гас)
Опасности
Главне опасности Високо запаљив
Р-ознаке 12
С-ознаке 9-16-33
Тачка паљења −108 °C
Сродна једињења
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Пропилен, такође познат под IUPAC-овим именом као пропен, је органско једињење хемијске формуле C3H6. То је друго по једноставности једињење из групе алкена из класе угљоводоника, од којих је етилен (етен) најједноставнији. Под нормалним условима пропилен је гас без боје и мириса.[4] (У комерцијални гас се додају трагови меркаптана или сличних једињења непријатног и продорног мириса да би се гас, ако процури лако осетио по мирису. Пропилен може да се добије гасификацијом угља али се углавном производи крековањем сирове нафте. Пропилен је једна од најважнијих сировина у петрохемијској индустрији. Најважнија употреба је као мономера у производњи полипропилена.

Особине[уреди]

Особина Вредност
Број акцептора водоника 0
Број донора водоника 0
Број ротационих веза 0
Партициони коефицијент[5] (ALogP) 1,3
Растворљивост[6] (logS, log(mol/L)) -0,3
Поларна површина[7] (PSA, Å2) 0,0

Референце[уреди]

  1. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  3. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  5. Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  6. Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. doi:10.1021/ci000392t. PMID 11749573. 
  7. Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. doi:10.1021/jm000942e. PMID 11020286. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]